Избори у Црној Гори: Зашто је питање држављанства тако важно, а посебно пред гласање

*Марко има 29 година, рођен је у Црној Гори, али последњих година живи у Београду, где има жену и дете, изјашњава се као Србин из Црне Горе - и не зове се заиста тако.

Право име му је у тексту измењено зато што Марко последњих неколико година има и српско и црногорско држављанство, чиме крши црногорски закон.

„Одлучио сам да после студија у Београду останем, живим и радим у Србији, а неколико година касније заснујем и породицу… Зато сам то урадио."

Црна Гора не дозвољава њиховим држављанима да имају двојно држављанство са Србијом, осим у случајевима када је оно стечено пре осамостаљења 2006. године.

„То је зато што Црна Гора, условно речено, има велику дијаспору - велики број грађана и Србије и Црне Горе води порекло, има послове и некретнине у обе земље", наводи Златко Вујовић из црногорског Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ), за ББЦ на српском.

И уколико би сви они гласали на изборима, њихов исход могао би да буде другачији од резултата за који је гласало 600.000 људи који заиста живе у Црној Гори, додаје Далиборка Уљаревић из Центра за грађанско образовање.

„Ако имате систем малих бројки - око 540.000 бирача - мислим да је сасвим легитимно да мале државе попут Црне Горе на тај начин штите себе", каже Уљаревић за ББЦ на српском.

Представници Срба из Црне Горе за то време истичу да су због те праксе угрожена права српске заједнице, тако да око питања двојног држављанства већ дуго постоје напетости.

Та тема посебно је постала актуелна пред председничке изборе у Црној Гори 19. марта, на којима ће се надметати седам кандидата, међу којима и актуелни шеф државе Мило Ђукановић.

Милојко Спајић, председник покрета Европа сад, највећег победника локалних избора 2022. године, намеравао је да уђе у председничку трку, али је његова кандидатура одбијена.

Разлог - проблем око српског држављанства и пребивалишта у Србији.

О томе ко има које држављанство у међувремену се изјаснило неколико кандидата, па и Ђукановић.

Актуелни избори долазе после неколико политички бурних година, које је обележио пад са власти Ђукановићеве Демократске партије социјалиста (ДПС) - и брзи повратак на власт као мањински партнер у влади премијера Дритана Абазовића - али и тензије на националном нивоу.

„Данас се исувише се, нажалост, гласа по националном кључу", сматра Уљаревић.

„Највећи део бирачког тела се поларизује на процрногорске или просрпске странке."

О држављанству и животу

Иако живи и ради у Београду, Марко редовно путује у Црну Гору, али уз дозу опреза.

„Увек водим рачуна да код себе имам документа или Србије или Црне Горе", наводи.

„Чуо сам приче да, ако ти на граници нађу документа и једне и друге државе, може да се деси да ти пониште црногорско држављанство."

Кад би се то догодило, каже, било би му „веома жао".

„Јер ја јесам Црногорац и Црна Гора јесте моја земља, исто колико и Србија", истиче.

„Са друге стране, постоје људи који скоро 30 година живе у Црној Гори, тамо живе и раде и засновали су породице, али немају начин да добију држављанство из чисто политичких разлога, јер је процена да ће њихов глас ићи странкама које су просрпски оријентисане."

Једна од њих је *Милица, која је сличних година као Марко и којој такође то није право име.

Живи и ради у Подгорици, а у Црну Гору је стигла са Косова, после рата 1999. године.

„Ово је, дакле, 24. година од како смо ту и боравак нам је легализован, али и даље немам црногорско држављанство."

Шта то за њу значи у пракси?

„Овде сам завршила и основну и средњу школу, али када сам уписивала факултет, нисам имала право да аплицирам као црногорски студент, морала сам као странац", наводи.

„И нисам, на пример, имала право да будем на буџету, иако сам ту целог живота."

Других проблема каже да није имала, али за све који немају црногорско држављанство каже да су „у принципу грађани другог реда".

„Немаш право да изађеш на изборе, да радиш у државним институцијама… Има ту много проблема."

О држављанству и политици

Црна Гора је независност стекла после референдума 2006. године, када је одвајање од Србије изгласано за само 0,5 одсто гласова.

Две нове државе убрзо су почеле преговоре о бројним питањима, између осталог и о двојним држављанствима.

Србија је предлагала да двојно држављанство добију сви који то желе, без одрицања од српског или црногорског.

„Србија нема разлога се меша у политичке унутрашње ствари Црне Горе", изјавио је 2008. тадашњи министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић, данас шеф дипломатије.

„Наш предлог је пре свега усмерен ка обичним грађанима који имају историјске везе са једном и са другом републиком", додао је Дачић.

Јусуф Каламперовић, тадашњи министар полиције Црне Горе, одговорио је да би његова земља у том случају могла да има више од 50 одсто грађана са двојним држављанством.

„Знате које то проблеме носи, много више проблема него бенефита", навео је Каламперовић.

И једна и друга страна је тврдила да због споразума не може да се одрекне Закона о држављанству и преговори су се нашли у ћорсокаку.

„Током тих преговора саопштено је да је од обнављања независности до краја 2008. године око 35.000 држављана Црне Горе незаконито стекло српско држављанство", наводи политиколог Вујовић, позивајући се на извештај ЦЕМИ-ја из 2021. године.

„Процене говоре да та бројка иде и до 80.000 људи, а огроман број њих има пребивалиште и у Црној Гори и у Србији".

Разлози за узимање двојног држављанства, истиче, могу бити разни - бесплатно лечење и школовање у Србији и у Црној Гори, као и нижи порези за некретнине.

„Пред локалне изборе упоредили смо бирачке спискове Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине и дошли до податка да је 10 одсто бирача из Херцег Новог регистровано у Србији или у БиХ", наводи Вујовић.

„Чак се дешавало да људи имају тројно бирачко право и да могу да гласају у све три земље."

Као још један од проблема зато истиче и организовано довођење бирача из Србије и Босне и Херцеговине на изборе у Црној Гори - зато што имају двојна држављанства.

„Не прате кампању, плаћени су и доведени само да би подржали одређену опцију и утицали на изборну вољу у Црној Гори."

Погледајте видео: Маузолеј на Ловћену - Његошев гроб међу облацима

О држављанству и тензијама

Питање двојног држављанства тако је годинама (један од) извора напетости у Црној Гори.

Посебно је то било изражено током 2021, када је тадашњи премијер Здравко Кривокапић најавио да ће услови за добијање црногорског држављанства бити ублажени.

Према актуелном закону, услов за то је десет година сталног пребивалишта у Црној Гори, уз пет привременог.

Кривокапић је предлагао је да се тих десет година умање на пет година сталног и пет привременог боравка, што би, како је тврдио, највише помогло избеглицама пристиглим после ратова 1990-их.

Опозиција је то називала „политичким инжењерингом" са намером промене бирачког списка, док је просрпски Демократски фронт (ДФ) истицао да је ту одлуку требало раније увести.

Дритан Абазовић, председник Владе Црне Горе у оставци, средином фебруара 2022. је изјавио да ће одлука о олакшању пријема у црногорско држављанство бити поништена.

Тензија је било и пред предстојеће председничке изборе.

Председништво Покрета Европа сад крајем јануара изабрало је њиховог лидера Милојка Спајића као кандидата у предизборној трци.

Реч је о покрету који предводе Спајић и Јаков Милатовић, бивши министри у првој влади после смене ДПС-а, док је Здравко Кривокапић био премијер.

Међутим, убрзо је у медијима почело да се прича да Спајић има пребивалиште у Србији, што је он негирао, наводећи да не разуме „откуд толика опсесија Србијом".

Државна изборна комисија (ДИК) Црне Горе потом је од Републичке изборне комисије (РИК) Србије затражила информацију да ли Спајић заиста има пребивалиште у Србији.

Српка полиција је то потврдила, а у црногорским медијима је потом објављено да Спајић има и српско држављанство.

Спајић је за агенцију МИНА изјавио да је заиста имао српско држављанство, где је поднео захтев за одјаву, али не и пребивалиште у Србији, јер га је одјавио.

„Цео живот сам црногорски држављанин и имам све формално-правне услове да будем кандидат за председника Црне Горе, јер сам рођен у овој земљи и дуже од десет година имам пријављено пребивалиште у Црној Гори", навео је Спајић.

Међутим, ДИК је одбио његову кандидатуру, тако да се уместо њега испред Европе сад кандидовао Милатовић.

Један од његових противкандидата на изборима биће Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије, који је раније често изјављивао да се никада неће одрећи српског држављанства.

Мандић је почетком марта навео да је то држављанство добио на легалан начин, као и да му је Црна Гора матична држава.

Он је такође позван у Министарство унутрашњих послова Црне Горе због питања држављанства, али је тражио одлагање, преносе Вијести.

На питање за кога ће навијати током утакмице Србије и Црне Горе у оквиру квалификација за Европско првенство у фудбалу, одговорио је - за Црну Гору.

О држављанству и гласању

Усред свега тога Црна Гора се спрема за излазак на председничке изборе, а веома брзо могли би да уследе и ванредни парламентарни.

Јован Ђоновић, 35-годишњи економиста из Подгорице, каже да је политика тренутно свакодневна тема у њиховим животима.

Ипак, његов утисак је да се мање прича о питању држављанства него раније.

„Мислим да ће људи на изборима више гледати ко је економски понудио боље решење, да се неће ићи само националним питањем", сматра.

„Ово би могао да буде последњи трзај тих националних подела… Свако нек буде оно што жели, на основу тих безвезних подела неки су овде владали 30 година."

Тамара Срдановић из Новог Сада, која већ девет година живи у Подгорици где се удала и добила дете, ипак мисли да ће се највише гласати по националном кључу.

„Сигурно 30 или 40 одсто, мислим да је то баш заступљено."

Питање држављанства је, како наводи, број један прича у Црној Гори.

„Наравно да је то битно… Немаш право гласа, не можеш да радиш у јавном сектору и тако је годинама… То је хендикеп."

Политички аналитичар Вујовић такође сматра да се „све више и више" гласа по националном кључу, док Уљаревић каже да се тај проблем не може „решити преко ноћи, брзо и лако".

„Све изборне кампање од 2006. године имале су те ствари", наводи.

„Они који су тада били на власти подсећају све који су били против обнове независности да су били на тој страни, што је учврстило уверење неких људи да се не осећају грађанима истог реда као и остали.

„На другој страни је утицај оних који користе поларизацију у Црној Гори зарад ширења свог политичког утицаја."

Милица за то време наставља свакодневни живот у Подгорици.

На питање да ли би се одрекла српског држављанства, каже да уопште не размишља о томе.

„Има ту и рупа у закону - можеш да се одрекнеш српског, добијеш црногорско, па да поново аплицираш за српско и да ти Србија да држављанство", наводи она.

„Али у једном моменту сам престала да се бавим тиме, а тренутно ми није битно да га имам… Навикла сам се свакако, видећу шта и како ако ми затреба.

„Сада имам ту привилегију да не излазим на изборе", додаје уз осмех.

Погледајте видео: Црна Гора и пут до мора - шта треба да знате о првом аутопуту

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]