Црна Гора и политика: Без расправе о Ђукановићевом предлогу о скраћењу мандата скупштини

Вишемесечна политичка криза у Црној Гори интензивирана је новим размимоилажењем председника Црне Горе Мила Ђукановића и странака које су победиле његову партију пре две године на изборима.

Ђукановић није желео да предложи мандатара кога су удружено предложиле странке које му се противе и тражио је распуштање скупштине, што би значило и ванредне изборе, али је скупштинска већина у петак, 30. септембра одлучила да не усвоји дневни ред, па није ни разматрала предлог председника државе.

Противници Ђукановића су на његов предлог одговорили подношењем иницијативу да скупштина гласа о разрешењу председника Црне Горе, сматрајући да је прекршио Устав тиме што њиховом блоку није понудио место премијера.

„Oва иницијатива има одређени политички значај, а сумњам да ће имати уставно-правни епилог", сматра правник Стево Мук из црногорског Института алтернатива.

С обзиром на тренутно стање ствари, Црна Гора је у политичкој пат позицији.

Уколико неко не попусти, пред Црном Гором је период дубоке политичке нестабилности.

„Онда настаје уставна и политичка криза какву ни политичка ни уставна пракса не познаје", каже Мук за ББЦ на српском.

Црном Гором тренутно влада кабинет Дритана Абазовића у техничком мандату.

Он је имао подршку партије црногорског председника Мила Ђукановића, али ју је изгубио после потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом.

Абазовић је био део коалиције која је победила Ђукановићеву Демократску партију социјалиста (ДПС) на изборима 2020, али је потом учествовао у смени коалиционе владе у којој је био и уз подршку Ђукановићеве партије постао је премијер.

Сада опет сарађује са странкама са којима је заједно победио Ђукановића и оне су предложиле другог мандатара - Миодрага Лекића, бившег амбасадора СР Југославије и дугогодишњег противника црногорског председника.

Ђукановић је одбио да предложи Лекића за мандатара, наводећи да му нису достављени потписи потребног броја посланика који су га подржали, као и да се четири партије које су, између осталих, навеле да су формирале већину, нису одазвале позиву на консултације.

„Нисам стекао утисак да постоји јасна већина која би била у стању да формира владу која би понудила решења веома тешких проблема на финансијском, економском, правном, институционалном и политичком плану", рекао је председник Црне Горе.

Противници су му одговорили иницијативом да скупштина гласа о његовој смени.

Шта се десило у скупштини?

Скупштина Црне Горе у петак, 30. септембра није усвојила дневни ред тако да се није ни расправљало о предлогу Ђукановића о скраћењу мандата скупштини.

За усвајање дневног реда гласало је 39 посланика, против је био 41, а уздржаних није било.

Ђукановић, који је дошао на седницу, рекао је потом новинарима да су „они који не желе добро Црној Гори, одговорни за институционалну парализу" земље, пренеле су подгоричке Вијести.

Додао је да ће се консултовати са правним тимом о томе да ли постоји простор за још једну иницијативу, али је нагласио и да неће повући ниједан потез који му Устав не дозвољава.

„Гордијев чвор се једино моће пресјећи ванредним изборим", рекао је Ђукановић.

Дан уочи седнице, када су одржани скупштински одбори без његовог присуства, из Ђукановићевог кабинета прослеђено је саопштење у којем се скупштинска већина оптужује да се боји расписивања ванредних избора који би довели до стабилности Црне Горе.

Шта хоће скупштинска већина?

Партије које су подржале Лекића за мандатара захтевају да се њиховом кандидату да прилика да формира владу.

Они тврде да је Ђукановић прекршио Устав јер није позвао на разговоре о мандатару за састав владе све представнике политичких партија, као ни Лекића ког је већина посланика подржала.

Зато је, кажу, 41 од 81 посланика у парламенту потписао иницијативу за разрешење председника.

Предлог су потписали посланици Демократског фронта, Демократске Црне Горе, Уједињене и Праве Црне Горе, Грађанског покрета УРА, Социјалистичке народне партије (СНП), Покрета за промјене (ПзП) и ЦИВИС-а.

У иницијативи се наводи да странке нису биле у обавези да председнику доставе потписе посланика који подржавају избор премијера, те да је председник био дужан да предложи мандатара у року од 30 дана од пада Владе.

Из кабинета председнице црногорске скупштине за ТВ Вијести су рекли да седница парламента, на којој би се и формално могао покренути поступак смене Ђукановића, тек треба да буде заказана.

Председник није дужан да мандат додели кандидату који има подршку већине посланика и њихове потписе, објашњава за ББЦ на српском Златко Вујовић из црногорског Центра за мониторинг и истраживања.

„То је добра пракса, али није обавеза", објашњава.

Стево Мук каже да је председник државе ипак дужан да предложи мандатара.

„Подразумева се да тај мандат треба да да ономе за кога се током периода датог за спровођење консултација, уверио да има највеће шансе за формирање владе, односно задобијање подршке 41 или више посланика", каже Мук.

Уставом, додаје, није предвиђен предуслов од најмање 41 потписа за формирање предлога мандатара, „иако би таква чињеница недвосмислено указивала да једно лице заиста има подршку довољног броја посланика".

О захтеву партија за сменом председника, с друге стране, може да одлучи само Уставни суд - који нема кворум.

Уставни суд, кога би требало да чини седам судија, тренутно има само троје.

У Уставу се наводи да су за кворум неопходна четири члана.

Нове судије предлажу председник (двоје судија) и надлежно радно тело скупштине (петоро судија).

Иницијатива за разрешење је легитимна, али су мале шансе да ће се завршити одласком Ђукановића са места шефа државе, сматра Стево Мук.

„Осим посланичке већине, потребна је и већина судија Уставног суда који би утврдили да је председник прекршио Устав.

„Тешко је веровати да би актуелни састав, ионако крњег Уставног суда, донео такву одлуку", каже правник за ББЦ.

У интервјуу Гласу Америке, Абазовић је рекао да не искључује могућност да се изабере бар један судија Уставног суда.

„Ја бих лично волио да се изаберу четири судије Уставног суда, имамо 19 кандидата - и више пута сам апеловао на све посланике да се изабере најмање један судија Уставног суда како би се вратила функционалност те институције", додао је.

Мило Ђукановић је 2018. изабран за председника државе и мандат му истиче на пролеће 2023.

На позицији председника је други пут, а први пут ју је обављао од 1998. до 2002. године.

Четири пута је био премијер те земље.

Како се смењује председник у Црној Гори?

Уколико долази до смене председника пре истека његовог мандата, то значи да је он сам поднео оставку, да је спречен да врши дужност председника или да је разрешен, предвиђено је Уставом.

Поступак разрешења може да покрене скупштина на предлог најмање 25 посланика, уколико се сматра да је председник повредио Устав.

Овај предлог шаље се и самом председнику на изјашњење, као и Уставном суду који треба да одлучи да ли је дошло до повреде највишег државног акта.

Одлука Уставног суда се објављује и доставља Скупштини и председнику Црне Горе без одлагања.

„Ако је председник прекршио Устав, то отвара простор да у наредном потезу Скупштина гласањем разреши председника.

„Међутим, Скупштина не може да гласа уколико Уставни суд није утврдио да је председник прекршио Устав", објашњава Златко Вујовић.

Шта хоће Ђукановић?

Ђукановић је одбио предлог да Лекић буде мандатар за састав нове владе, образложивши да му нису достављени потписи 41 посланика, односно потребне скупштинске већине и затражио је распуштање скупштине што би био пут за расписивање ванредних избора.

Били би то шести парламентарни избори у Црној Гори од њеног осамостаљења 2006.

„Нема другог уставног пута осим парламентарних избора", рекао је Ђукановић раније новинарима.

Шта даље?

Пред Црном Гором су недеље важних политичких одлука.

Стево Мук је у разговору за ББЦ уочи седнице скупштине рекао да је једна од могућности да скупштина усвоји иницијативу председника државе, скрати мандат и отвори пут за расписивање избора.

„Друга могућност је да скупштина не скрати мандат."

Мук каже да би то била ситуација без преседана у политичкој историји Црне Горе.

У том случају, постоје два пута.

„Први је да после истека 90 дана (рок који је иначе дат мандатару да састави владу), Ђукановић одлучи да распише изборе.

„Друга могућност је да Ђукановић отвори нови процес консултација и предложи мандатара после чега поново тече рок од 90 дана да мандатар састави владу", објашњава Мук.

Ако парламент изгласа владу, она би наставила да врши власт до наредних редовних избора, а уколико не добије подршку, били би расписани ванредни избори, додаје председник Управног одбора подгоричког Института алтернатива.

Можда вас занима и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]