Црна Гора и политика: После пада владе, смењен и председник Скупштине Алекса Бечић

Три дана после пада Владе премијера Здравка Кривокапића, у Црној Гори је смењен и председник Скупштине Алекса Бечић из редова Демократа.

Бечић је смењен у понедељак увече гласовима опозиције и коалиције „Црно на бијело" Дритана Абазовића која је била део владајуће већине.

За његову смену гласала су 43 од 81 посланика, а против их је било 36. Алекса Бечић се није изјаснио.

Сви посланици Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, осим Миодрага Вуковића који је одсутан, СДП-а, СД, Бошњачке странке, Албанске листе и Албанске коалиције Једногласно гласали су за смену Бечића, као и посланици покрета УРА и ЦИВИС-а, пренеле су подгоричке Вијести.

Против су били Бечићеве Демократе, као и Демос, Демократски фронт, ПзП, СНП, Права Црна Гора, Уједињена Црна Гора и Радничка партија.

„Најпоноснији јесам што сам овако одговорну функцију обављао на начин да се од мог деловања, рада резултата, никада није застидела прво моја породица, нити иједан грађанин и политички субјект у Црној Гори.

„Све што сам радио, радио сам верујући да радим најбоље и искључиво за Црну Гору", рекао је 34-годишњи политичар.

Да је, како је навео Бечић, до изборне воље грађана, не би могао бити смењен.

„Да је до дате речи, такође не бих могао бити смењен.

„Сећам се да се са ДПС-ом неће ићи, да се неће ићи са оваквим ДПС-ом..."

Подсетио је и на изјаву Дритана Абазовића да не би гласао за смену Бечића.

Црна Гора би ускоро могла да добије мањинску владу, уз подршку странке ДПС Мила Ђукановића.

„Највећи интерес Црне Горе је да добије одговорну власт и ДПС ће пружити подршку мањинској влади - уз одређене разумне политичке услове",рекао је за Дојче веле председник Црне Горе и ДПС-а Мило Ђукановић.

Шта се претходно дешавало?

Прелиминарне консултације међу партијама парламентарне већине око формирања нове Владе Црне Горе су започете, а први званични разговори уследиће већ у наредним данима, казао је у суботу 5. фебруара подгоричким Вијестима генерални секретар Грађанског покрета УРА Милета Радованић.

Скупштина Црне Горе је у петак после петочасовне расправе изгласала неповерење премијеру Кривокапићу, чиме је аутоматски пала цела влада.

„Први званични разговори уследиће већ у наредним данима, како смо и рекли, јер Црна Гора и грађани не смију да чекају", истакао је Радованић.

Разговори ће, како је казао, бити обављени са Савезом грађана ЦИВИС, Социјалистичком народном партијом (СНП), мањинским партијама, али и са представницима Демократског фронта (ДФ) и Демократске Црне Горе.

Иницијатива за гласање о поверењу Влади Црне Горе потекла је од коалиције Црно на бело, која је и била део владе, и опозиционих странака.

Гласала су 54 посланика, од којих су 43 била за неповерење, а 11 против, објавио је председник скупштине Алекса Бечић и објавио да је тиме изгласано неповерење 42. Влади Црне Горе.

Црногорски парламент има 81 посланика.

По завршетку расправе, посланици Демократског фронта (ДФ), Социјалистичке народне партије (СНП) и Покрета за промене (ПзП) су напустили салу.

Уочи почетка седнице скупштинску салу су напустили председник владе Здравко Кривокапић и већина министара.

Абазовићева смена није дошла на дневни ред

Дан раније, одржана је седница парламента на захтев премијера Здравка Кривокапића како би се са функције потпредседника владе разрешио Дритан Абазовић.

Посланици, међутим, нису усвојили дневни ред тако да се о разрешењу Абазовића није расправљало.

Влада Здравка Кривокапића је издржала је тачно 14 месеци.

Изгласана је у Скупштини 4. децембра, 2020. године, после споразума коалиције окупљене око Демократског фронта, Абазовићеве УРА и Демократа, а после победе на изборима 30. августа 2020. чиме је практично прекинута тридесетогодишња владавина Демократске партије социјалиста на чијем је челу председник Црне Горе Мило Ђукановић.

Победу на изборима, опозиционе снаге извојевале су уз снажан ветар у леђа Српске православне цркве и на таласу литија у Црној Гори као вида протеста због усвајања Закона о слободи вероисповести.

Закон о слободи вероисповести изазвао је крајем 2019. и током 2020. године велике протесте Српске православне цркве и дела верника.

Црква је тај закон оспоравала, сматрајући да води ка подржављењу њене имовине за коју не постоји доказ о власништву пре 1918. године, када је Црна Гора постала саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Према неким оценама, тај закон је утицао је и на исход парламентарних избора у августу прошле године и на пораз до сада неприкосновене Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића.

Под притиском нове већине, Ђукановић је 25. јануара 2021. године потписао нови Закон из ког су избрисане спорне одредбе.

Нова влада или превремени избори?

Потпредседник УРА Милош Конатар рекао је после гласања о неповерењу Кривокапићу да у суботу почињу консултације о формирању нове владе.

Додао је да би лично волео да мандатар буде Дритан Абазовић који је и председник покрета УРА.

Он је током расправе истакао да ДПС неће бити део наредне владе.

Абазовић је раније рекао да је влада одрадила свој мандат и да су политичке прилике такве да „можда није могло даље".

Додао је да преговоре воде са актуелном парламентарном већином, а серију разговора, како је навео, већ су обавили.

Циљ је, да Црна Гора изађе из блокаде и уколико није могуће формирање нове владе потребно је ићи на изборе.

Уз Кривокапића, односно владу, биле су Демократе Алексе Бечића.

Демократе никоме неће бити савезник у прекрајању изборне воље грађана, рекао је посланик Демократске Црне Горе Владимир Мартиновић после изласавања неповерења Кривокапићу.

„Нама је савест чиста, гласали смо против издаје, и свакогграђанина Црне Горе можемо да погледамо у очи.

„Сви политички субјекти који помисле да могу политичком корупцијом да прекрајају изборну вољу, понеће тешко бреме, а Демократска Црна Гора им у томе неће бити савезник", рекао је он.

Портпаролка Европска комисија (ЕК) Ана Писонеро Хернандез каже за РТЦГ да ЕК верује да ће нова Влада бити формирана без непотребног одлагања.

„Формирање нове владе је одговорност политичких актера у Црној Гори. Верујемо да ће се то догодити без непотребног одлагања", казала је Писонеро за РТЦГ.

Ко је Здравко Кривокапић?

Универзитетски професор, који је у политику ушао као први на листи За будућност Црне Горе и уз снажну подршку Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве (СПЦ), постао је нестраначки председник владе у коју је увео многе министре који такође нису чланови ниједне странке.

Без подршке Демократског фронта, уз сукобе и са појединим сопственим министрима, доношење одлука кабинета готово увек је било неизвесно.

Када је остао и без подршке потпредседника владе Дритана Абазовића, Кривокапић је затражио најпре његово разрешење, а потом и гласање о распуштању парламента и излазак на нове изборе.

Иницијативом коју су обједињено поднеле УРА и део опозиције, истовремено је затражена и смена Кривокапића и пад владе.

О Кривокапићевом оснивању сопствене партије демохришћанских боја увелико се спекулише, мада Кривокапић до сад није повукао конкретне потезе.

Дан уочи гласања о његовом неповерењу, Кривокапић је рекао да иза свега стоји Мило Ђукановић.

У петак ћу престати да будем премијер „јер је то договорио Ђукановић" са делом владајуће коалиције.

Нагласио је да се на тај начин крши изборна воља грађана.

Рекао је и је да је могао да покрене разрешење Абазовића раније, али би „сви били ускраћени за одговор зашто, али данас је свима то толико јасно", као и да би у том процесу он био пролашен кривцем.

Додао је и да влада није могла да преживи „напад изнутра".

„Знао сам да ће тај напад покренути они који су добили највише од ове владе, који су најмање радили а највише галамили.

„Маске су пале - ко то жели да види може, ко не жели не мора. Ја сам у души и сада само универзитетски професор", рекао је Кривокапић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]