Темељни уговор: Шта значи потписивање споразума Црне Горе и Српске православне цркве

Камен темељац у односима Црне Горе и Српске православне цркве (СПЦ) сазидан је потписивањем документа који је угрожавао темеље три црногорске владе.

Али је истовремено пољуљао темеље садашње владе, јер је група странака, предвођена Демократском партијом социјалиста црногорског председника Мила Ђукановића, покренула иницијативу за изгласавање неповерења влади.

Споразум су потписали Дритан Абазовић, црногорски премијер и Порфирије, патријарх СПЦ, у подгоричкој вили Горица.

Темељни уговор је документ којим се Српској православној цркви гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

„Једно важно питање стављено ад акта (латински израз за ствар која је завршена)", написао је Абазовић на друштвеној мрежи Телеграм.

Абазовић је после потписивања изјавио да је „влада одлучна да свим верским заједницама да идентична права".

Патријарх Порфирије је на Инстаграм налогу објавио да је Темељни уговор потписан, а пост је завршио речима „слава Богу".

„Уговор је био потребан и држави (Црној Гори) и (Српској православној) цркви, нисмо хтели ништа више од било ког грађанина", изјавио је Порфирије.

Неколико десетина грађана протестовало је у близини Виле Горица против потписивања темељног уговора, а полиција је блокирала прилаз вили, преносе подгоричке Вијести.

Неколико сати после потписивања споразума Владе Црне Горе и СПЦ, из ДПС-а, од које зависи мањинска подршка кабинету премијера Абазовића, предали су иницијативу за изгласавање неповерења влади.

Њима су се придружили и Социјалдемократска партија, Социјалдемократе, Либерална партија и Демократска унија Албанаца.

ДПС је ускраћивање подршке влади најавио и када је Абазовићев кабинет најавио потписивање уговора са СПЦ, а у међувремену нису успели покушаји формирања експертских тимова који би анализирали документ.

Потписивање уговора нису најавили из Српске православне цркве, као ни посету поглавара Црној Гори, а премијер Абазовић је у недељу, 31. јула демантовао да ће документ бити потписан 3. августа, што се на крају ипак десило.

Шта пише у Темељном уговору?

Влада Црне Горе усвојила је нацрт Темељног уговора у јулу 2022. године, после више од четири сата расправе.

„За" је гласало 13 министара, док је њих пет било уздржано.

Влада Црне Горе има 20 чланова, а у парламенту јој мањинску подршку даје ДПС, странка председника Мила Ђукановића, јер странке које чине владу имају 17 посланика док је за већину потребан 41 глас.

У Темељном уговору се наводи да Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета СПЦ и да јемчи неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, пренео је Јавни сервис Србије.

Патријарх Порфирије је тада рекао да Темељни уговор „полази од чињенице да је црква одвојена од државе и да наша црква, где год има своју јурисдикцију, апсолутно поштује сваку државу и њене законе".

Абазовић је приликом посете Београду у јулу изјавио да је он „премијер који води европску и секуларну државу, у којој ће све верске заједнице имати исти третман".

„Верујем да се на овај начин шаље порука мира и толеранције и да окрећемо нови лист."

Абазовић је после потписивања уговора изјавио је да му је„ част и задовољство што му је припала несвакидашња прилика да потпише тај документ и затвори ово питање на јако леп, примерен и достојанствен начин".

„Тај процес је предуго трајао", додао је.

„Идеја да се потпише Темељни уговор са СПЦ је стара идеја. Жао ми је што се то није реализовало раније."

Патријарх СПЦ захвалио је Абазовићу и сарадницима на труду и одлучности, али и грађанима Црне Горе.

„Црна Гора увек може бити, као што је кроз векове била, домаћинска кућа за све људе, са које год стране света да долазе", навео је патријарх Порфирије.

Шта је претходило потписивању?

Закон о слободи вероисповести у Црној Гори изазвао је крајем 2019. и током 2020. велике протесте и литије Српске православне цркве и дела верника.

Према овом законском оквиру, држава је постала власник свих верских објеката који су изграђени до децембра 1918, а били су државна својина.

Како СПЦ у Црној Гори има велики број верских објеката, верници и поглавари цркве доживели су законско решење као директно задирање црногорске државе у имовину српске цркве.

Ипак, ови чланови закона измењени су после промене власти у Црној Гори.

На изборима у септембру 2020, Демократска партија социјалиста изгубила је власт од коалиције листа коју су предводиле Демократски фронт, близак званичном Београду, Демократе и Ура.

Велику улогу у литијама имао је и Амфилохије, митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве, који је преминуо од последица инфекције вирусом корона.

Наследио га је митрополит Јоаникије, који је присуствовао потписивању Темељног уговора.

Питање Темељног уговора није било решено ни током владе коју је предводио Здравко Кривокапић, иако је и он долазио у Београд на низ састанака са високим званичницима СПЦ.

Кривокапићева влада изгубила је подршку у фебруару 2022, када му је странка Ура Дритана Абазовића ускратила поверење.

У јулу 2022, Кривокапић је на Твитер профилу написао да је нацрт Темељног уговора идентичан оном који је његова влада послала СПЦ.

Влада Дритана Абазовића изабрана је крајем априла 2022, а премијер је потписивање Темељног уговора са СПЦ навео као један од кључних приоритета његовог кабинета.

Томе су се противиле и поједине странке које су део власти, попут Социјалдемократске партије Рашка Коњевића, као и Демократске партије социјалиста која нема министре у влади, али од њене подршке зависи опстанак кабинета.

Погледајте видео о годишњици проглашења независности Црне Горе

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]