Црна Гора и туризам: Да ли је Будва балканска Азурна обала

Гужва, гужва, гужва.

На Јадранској магистрали застоји, на шеталишту река људи, на плажи са каменим облуцима пешкир до пешкира, у сваком тренутку се чује по неколико песама из оближњих барова.

Паркинга нема.

Многи се жале да је скупо, а све пуно.

То је Будва крајем јула.

Хаотични парадокс.

Kо није овде био последњих 20 година, тешко би препознао црногорски приморски бисер чијом је обалом раније доминирао бели хотелски комплекс из социјалистичког времена Словенска плажа, а другим крајем романтични Стари град.

Кад се са околних брда дању погледа на Будву, она данас изгледа као било које веће стамбено насеље са вишеспратницама у великим градовима.

Бели солитери начичкани један уз други.

Ноћу је призор далеко лепши - Будва светли попут правих метропола.

„За Будву има наде, ако би хтели, треба велика воља.

„Ово сада је хаотично, масовни туризам најгоре врсте који добија имиџ вашаришта", каже Раде Ратковић, професор Факултета за туризам у Будви.

И заиста можете се сликати са мајмуном на шеталишту, увече отићи у луна парк и успут свратити у један од десетина ресторана брзе хране.

Бљештавило и снопови светла са измештених клубова у леви део брда ка Бечићима подсећају како је то било раније.

Клубови Рафаело и Трокадеро, где су долазиле све виђеније естрадне звезде током деведесетих и почетком двехиљадитих, више не постоје, али су певачи остали.

На централном шеталишту су и даље звучници са гласним басовима, са којих се чује мало мирнија често жива музика.

Изградња 'на пјену од мора'

Приморско зеленило су заменили кранови који ноћу светле.

Овде се и даље неуморно гради, упркос недостатку слободног простора.

Ти станови се затим продају и издају туристима и то је вероватно највећи проблем овог града са традицијом дужом од два миленијума.

Станови привлаче сиромашне госте, додаје професор.

„Ми кад се шалимо кажемо - то је мегатуризам, стан и мегамаркет, у ресторан не иде нико.

„Таква структура повлачи лош туризам", напомиње Ратковић.

Хотелска понуда је за оне са дубљим џепом.

Неки су на самој обали и нуде спа доживљај и јединствен поглед с 50 метара висине, а около су бројне зграде са становима и апартманима.

Док шетате ривом, суженим простором између плажних барова и стиснутих сунцобрана, чују се различити језици, ту су гости из разних делова света.

Дарко Јовић и супруга Сабина родом су из Добоја, а живе и раде у Немачкој.

Другу годину заредом летују у Будви.

Прошле године су дошли са децом, а ове године само њих двоје.

„Будва је занимљива, лепа, није досадно, има у горњем делу омладине и клубова, тамо је лепо.

„Били смо у Бечићима тамо је досадно, лепша плажа, али досадно", каже Дарко док чекају послужење у плажном бару.

Одсели су у луксузном хотелу Тре кане, који се надвија над плажом и не смета им гужва.

„Како зна да буде, сад је добро", каже он, док се Сабина задовољно осмехује.

Апартмане за четворо плаћали су 210 евра за ноћ.

Високе цене на приморју критиковао је црногорски премијер Дритан Абазовић упоредивши их „с Азурном обалом", а просек неминовно подижу десетине ресторана и хотела на Будванској ривијери.

Цену некад прати и квалитет.

Део ривијере су и оближња мања места Милочер, Пржно, Свети Стефан, Бечићи, Рафаиловићи, која се могу похвалити чистијом водом од оне у самом граду.

Ту предњачи мало скривенија увала, удаљена 20 километара - Дробни пијесак.

Смарагдна боја мора и мирис густе шуме овог места између Будве и Петровца били су разлог да се једино нађе на листи 40 најлепших плажа Европе лондонског листа Гардијан.

Цене сличне као у Београду

Цене у кафићима и ресторанима су сличне као у Београду, посебно у ноћним клубовима.

У Будву зато често долазе млади, жељни провода.

Ипак, млади немају довољно новца за трошење, каже професор Ратковић.

„Они пођу у (луксузни хотел) Емпорио да попију пиће, а девојке у ташни понесу вотку и наруче једну, а само додају из своје боце.

„Они кажу да је овде добро, ђускају (...) и бог те веселио, а буне се они који хоће да спавају", каже Ратковић.

Док спавате у Словенској плажи, претежно државном хотелу којом управља Будванска ривијера, чују се најмање две различите музике, најчешће фолк песме старије и новије генерације.

У реновираним собама где можете на дугме бирати степен осветљења, попут наше у вили Рузмарин, може се десити и да кров прокисне и то право на кревет, па да вас из сна прену мокар душек и поквашене ноге.

Државна фирма, рекли би малициозни.

Овај хотел, који је био сценографија многим југословенским филмовима осамдесетих година, данас слично изгледа споља.

Беле виле са плавим жалузинама које раздвајају улице украшене олеандрима носе имена медитеранских биљака и рангиране су са три до четири звездице.

Има и базен, који је многима утешна замена за купање у сланој води.

Плажа уско грло

Парадоксално, Будванска ривијера се простире на 35 километара, а плажа је уско грло Будве.

Поново због изградње.

Уместо да се гради по систему „писаће машине", да најнижи објекти буду уз море, а спратни према брду, радило се обратно.

Не само да је поглед заклоњен хотелима уз плажу, већ су зграде некад ницале и са паркинга.

У шетњи споредним улицама, можете изненада наићи на капију или кућу која од обичне прави слепу улицу, што ни Гугл мапе не распознају.

Архитекткиња Гордана Ражнатовић каже да се у Будви приликом изградње „није много питала струка".

„Постоје неки други планови, ипак је Будва део Црне Горе где постоје још племенски односи и јако је тешко спровести било који план и било коју законску процедуру", каже Земунка која већ деценијама живи у Будви са породицом.

Она је 1994. радила у општинској грађевинској инспекцији и зна, каже, како је све функционисало на терену.

„Једноставно нисте имали механизам да нешто стопирате.

„Кад год су се правили ДУП-ови (детаљни урбанистички планови) постојали су мораторијуми на изградњу, а чини ми се да је тад највише темеља постављено, као неки стампедо", каже Ражнатовић.

Већина људи која је имала земљу продала је и ту су изграђени станови и хотели, дуж целе обале од Будве, преко Бечића и Рафаиловића.

Бечићи, место у коме су многе генерације ђака из Србије долазиле у дечије одмаралиште Ужице, данас краси велелепни Сплендид, а околина се потпуно променила.

Слично је и са некада увученим рибарским местом Рафаиловићима.

Тик уз ресторане над којима се вијоре рибарске мреже и ужад, никли су солитери са апартманима.

„То су биле породичне куће, па нека имају три или четири апартмана, опремљена традиционално би могли да се издају по цени као сад што вреде 20 оних које имате било где", каже Ражнатовић.

Ипак, гости су већином задовољни.

Францускиња Миријем Вајс први пут је у Црној Гори и десетодневни боравак испунио је њена очекивања.

Одсела је у Будви, а ишла је и на излете бродом до околних места.

„Први пут сам овде и задовољна сам", каже средовечна жена током доручка у Словенској плажи.

Бука - проблем и за угоститеље

Да се Будва није развијала у правцу у ком је требало, сматра Александар Јовановић из локалног Удружења угоститеља.

Овај 44-годишњи туризмолог рођен је у каменој кући на крају једне од уских уличица Старог града и већ 25 година се бави угоститељством.

Ресторан му је у приземљу, а у комшилуку занатске радње са накитом од корала и шкољки и продавнице са скупим светским брендовима замењују бутици са одећом из Турске.

На сваком ћошку ничу киосци са брзом храном, који су директна конкуренција ресторанима попут његовог.

Туризам у Будви оцењује као „скуп свега и свачега".

„Кад немате јасну стратегију коме се обраћате, којој публици и којим тржиштима, онда имате све и свашта - од омладинског туризма дo разних фестивала који производе огромну буку и онемогућавају квалитетним гостима и грађанима Будве миран боравак и сан.

„Имате и хаос у саобраћају, недостатак паркинг простора, недостатак места на плажама због претеране градње и непланске урбанизације, мањак зеленила, паркова и купалишта", каже Јовановић.

Будванско удружење угоститеља покренуло је иницијативу да се музика утиша, што је била и тема састанка са ресорним министром дан пре нашег разговора.

На састанку је одлучено да се запосли 10 до 15 комуналних полицајаца који би се бавили овим питањима.

„На становишту смо да сви треба да радимо, али да нико никога не угрожава - ако пуштате гласну музику, овај до вас не може да изда собу или апартман, што је њихов основни приход.

„Тако имате једну колективну нервозу", додаје Јовановић.

Уз море су никле нове дискотеке на отвореном на плажи ка Бечићима.

Иако су донети Закон о буци и Закон о туризму, који јасно прописују одакле може да трешти музика, они се не примењују, додаје.

„Желим да, ако дођете на одмор, можете у соби да спавате нормално, а не да вас басови из оближњих локала са неким садржајем, да те бог сачува, од разноразне народне до грандовске музике држе будним читаву ноћ", каже Јовановић.

Док многима смета бука, неки гости управо то желе од овог летовалишта.

„Будва 2022. је нула бодова за све.

„Гужва не да ми не смета, штавише прија ми, волим гужву и бивши Трокадеро, Рафаело, Мајами, све који су ту били, тад је и рива била шира", каже Новосађанин Дарко Почанић који је са другаром у Будви већ 15 дана.

У овај град долази читав живот и био је и у хотелима и приватном смештају.

„Фали ми 'друз, друз'... то није она иста Будва као пре четири или пет година", каже док седи у плажном бару.

„Ево шта је ово, је ли ово музика?", пита скрећући ми пажњу на музику која није претерано гласна.

„Овде се драло, таласи се правили, знате како је било", каже 51-годишњи мушкарац.

Погледајте видео: Како изгледа црногорски аутопут

Стари град - стар 2.500 година

Једно од најстаријих насеља на Јадрану, према историјским изворима познато је пре више од две и по хиљаде година као „град Илирије".

Према легенди, Будву је основао Kадмо, син феничанског краља Агенора и краљице Телефосе.

Био је освајач и владар Беотије, покрајине у Грчкој, и када је из њеног града Тебе протеран заједно са женом Хармонијом, нашао је уточиште код илирског племена Енхелеја.

Легенда каже да је Kадмо у Будву ушао на воловској запрези, па отуд назив Будва (боус на грчком значи во).

Рустични Стари град је некада био острво које је пешчаном превлаком спојено са копном и тако прерасло у полуострво.

Оваква полуострва су права реткост и називају се томболо, наводи се на сајту Будве.

Међу најпознатијим томболима је Свети Стефан, док се за Будву и заборавило да је то била.

У Старом Граду су изграђене бројне цркве у различитим историјским периодима и део њих је сачуван или обновљен упркос разорним земљотресима - у 17. веку и оном, ког се многи сећају, 1979. године.

На тргу испред цркве Светог Ивана налазе се остаци римских терми - јавних купатила са аутентичним кадама и ложионицом, саграђених у периоду између првог и другог века нове ере.

Тврђава Цитадела потиче из 5. или 6. века пре нове ере.

Између ње и цркве Светог Ивана налазе се остаци монументалне тробродне ранохришћанске базилике.

Света Марија ин Пунта је најстарија грађевина, чији је датум настанка прецизно одређен: сазидана је 840. године.

Гордана Ражнатовић већ годинама ради на заштити културног наслеђа на читавом приморју, па и у Старом Граду у Будви, најпре због очувања баштине, али и да би се та места уврстила у туристичку понуду града.

Иако за пројекте очувања и обележавања културне баштине, како бисте у пролазу обратили пажњу на њих, није потребно много новца, градски челници често нису имали слуха.

„Није им то било важно.

„За културно добро и очување свог корена треба имати свест", каже Ражнатовић.

Згуснут распоред током летњих месеци

Свест је потребна и за стратешко размишљање, сагласни су стручњаци.

Сезона у Будви траје два до три месеца током којих је згуснут распоред и музичких и плесних фестивала.

На оближњој плажи Јаз, која је десетак минута колима удаљена од будванског Старог града, концерте су имале светске музичке звезде Мадона и Лени Кравиц, као и група Ролингстонс.

Баш на том месту, са песком под ногама и отвореним морем на хоризонту, започео је Сиденс фестивал, сличан новосадском Егзиту.

Међутим, током остатка године, Будва која се простире на 35 километара обале, има бројне цркве и манастире у залеђу, прилично је пуста, посебно од новембра до марта.

„Са овом понудом културно-историјских споменика, традиције, могли бисмо те садржаје мало да развучемо.

„Било би мање гужве, више гостију", каже Јовановић.

Упркос свим проблемима, челник Удружења угоститеља задовољан је бројем гостију у Будви, мада се, каже, осећа недостатак људи из Русије и Украјине.

Због рата и мобилизације мушког становништва, Украјинци су ове године у Будву дошли да остану, а не да летују.

С друге стране, Руси, који су били међу најбројнијим гостима годинама уназад, овог лета нису дошли у великом броју јер се Црна Гора придружила санкцијама Европске уније које су уведене Русији.

„То су два највећа тржишта за нас у Црној Гори, што ће рећи да није добро кад се ослањате само на једно, већ увек морате имати и резервне опције", каже Јовановић.

Туристичка организација Будва саопштила је да је у другој половини јула у Будви боравило скоро 37.000 туриста из више од 100 земаља света.

У хотелима их је око 16.000, а најбројнији су гости из Србије, Израела и Босне и Херцеговине, наводе у писаном одговору.

Kада је у питању приватни смештај, пријављено је више од 20.000, а туристи из Србије, Русије, Украјине и Босне и Херцеговине чине више од 70 одсто укупног броја.

„Према подацима које смо добили од Удружења издавалаца приватног смештаја у периоду главне туристичке сезоне Будву посећују и у њој бораве углавном млади гости.

„Породични људи у нашој дестинацији бораве најчешће у периодима пред и постсезоне", кажу из Туристичке организације Будва.

Погледајте видео о пријатељицама из Русије, Украјине и Белорусије које бесплатно шишају избеглице у Будви

Посетом је задовољна и продавачица крофни из Пржна Светлана Анђушић.

Како каже да сезона није лоша и да јој долазе редовни гости из Србије и иностранства.

Она је на плажи од десет сати ујутру до осам увече.

Ујутро порани, умеси крофне, испржи, набави воће и све то спакује у колица и довезе на плажу.

„Нема посла без мотике, мора да се ради", каже Светлана, дајући сину знак да услужи муштерију, а за већину унапред зна желе ли са чоколадом, шећером или празне.

Крофне су два евра, а кад је почела да ради пре 30 година, једно време крофне су коштале „само динар".

„Тад је било сретно време, радило се у динаре, марке, било је народа масу одасвуда", прича ова Никшићанка која се пре три деценије доселила на приморје.

Град - жртва транзиције

Промене имена држава, проглашење независности Црне Горе, али и прелазак из социјализма у капитализам прешао је и читав град Будва, оцењује Раде Ратковић, професор на будванском Факултету за туризам.

Како каже, град Будва је „жртва транзиције".

„Када један систем није демонтиран, а други још није монтиран, у том вакууму се грађевински лоби наметнуо са развојем бизниса некретнина.

„Прво хаотичног, дивљег, а после је почела власт да сарађује са њима и одобрава да граде кондо хотеле", каже Ратковић.

Кондо хотел је хотел састављен од станова или кондоминијума где сваки стан има засебног власника, а они послују заједно.

Власник обично има месец дана да користи стан, а остатак године уступи фирми да издаје и брине о том простору и прикупља приходе.

„По том моделу су грађени станови и они хоће све то да продају, а остане само рецепција, значи једна имитација.

„Под фирмом туризма, ми смо градили апартмане и станове, а онај који је купио стан, он издаје дивље у сивој зони", каже овај туризмолог.

Тако се избегава плаћање пореза.

„То су и чистије паре и такозвано соларно плаћање - паре на сунце.

„Ово је постало масовно у Будви и тако је направљен огроман број солитера, у првој зони су објекти високе спратности и то је усвојено на скупштини без великог противљења", описује професор како је текла изградња последњих 30 година у Будви.

Будва није превелика, омеђена је морем и брдовитим залеђем.

То одаје утисак да су зграде подизане без било каквог реда.

Масовном и великом изградњом уништава се одморишни туризам, додаје.

„Елита неће ту да одмара, она одмара где није гужва.

„Изузетно је место мало, а не велико, јер они долазе из мегаполиса и хоће од тога да побегну", каже Ратковић показујући ми „фавеле" од начичканих зграда у брдима.

„Ко ће ту да дође? То неће да гледају, а не да станују у њима", каже Ратковић.

Предлаже план санације да се изграде нове саобраћајнице и гараже, како би центар града био растерећен.

Уместо аутомобила, могли би да се возе бицикли или отворени туристички возићи.

Како каже, бизнис са изградњом и продајом некретнина требало би потпуно да стане.

Колико је застој далеко показује и то што се нови станови и апартмани нуде на бројним билбордима по граду и околини.

„Оваква Будва одговара малом броју оних који ће да се бави мутним пословима.

„Онда су дошли Руси са торбама пуних пара, а ови кад их виде зацакле им очи и кажу 'баћушка', а ту нема словенске љубави", каже Ратковић.

Постојала је одлична Национална стратегија туризма, каже професор, али није поштована, она је за Будву предвиђала одморишни туризам у рангу од три звездице.

Излазна стрaтегија

Он је међу мештанима који жели да се из Будве измести омладински туризам, а да гости, који имају новца, могу да уживају и имају простора.

Један од предлога је да се направи разлика у ценама које млади не би могли да приуште.

Мале територије са обалама од 230 километара као што је Црна Гора не могу да имају масовни туризам, сматра Александар Јовановић.

„То није Турска и Анталија са 500 хотела са пет звездица, Грчка са разуђеном обалом и ко зна колико острва, ни Хрватска са 1.000 километара обале.

„Кућа од пет кревета не може да прими 55 људи, него пет да би свима било удобно - може и 55, али да спавају по поду и кухињи, а то се дешава сад у Будви", каже Јовановић.

Други начин је да се опорезује секундарно становање, што закон омогућује.

То значи да свако ко живи, на пример, у Београду, а издаје станчић у Будви плаћа значајно већи порез, толики да му се то не исплати већ да пожели да буде део неког од интегралних хотела.

А интегрално значи да имају заједничку рецепцију, заједничко чишћење и да гости могу да се хране у једном од ресторана или да им се одатле доставља храна.

„То би био ниво од три звездице што је добро и цена би била таква, али мора пореском политиком да им се то исплати.

„Да од нечега што прави трошак, постане приход", каже професор Раде Ратковић.

Професор туризма предлаже да се на острву Шкољ, наспрам Будве, које је познатије под називима Хаваји и Свети Никола, прошире плаже да буду са сваке стране уређене и ограђене како би биле безбедне.

„То би било занимљиво, да идете тамо, изнајмите роштиљ, сами спремате рибу и да цео дан можете да боравите тамо, уз музику и уживање.

„Могу да се направе трим стазе за шетање, а у старим шталама могу да се направе мале конобе, да може да руча ко хоће и склони се од гунгуле", каже Ратковић.

До популарних Хаваја вози бродић, а данас на овом острву има тек неколико уређених плажа и кафића, са струјом и водом.

Највећи део острва прекрива шума са медитеранским врстама дрвећа из које допире цвркут птица и цврчака.

„Некад је тамо био јарац ког су научили да пуши, то је била атракција за туристе.

„Тамо би могле две до три хиљаде људи да бораве, да се уче пливању, роњењу, пецању, кулинарском занату", каже професор.

Погледајте и видео о симболима оближњег Котора - мачкама

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]