Србија и Француска: Макрон и Вучић сложно и срдачно о економији и емоцијама, опречно о Косову, после и о авионима и о Лују Витону

Срдачни поздрави у Јелисејској палати у Паризу, загрљај, потом разговори о разним питањима, а највећа размиоилажења око Косова.

Тако је у понедељак, 8. априла увече изгледао сусрет председника Француске и Србије, Емануела Макрона и Александра Вучића, који је дан касније најавио потписивање уговора о набавци француских борбених авиона Рафал, као и летећих аутомобила за светску изложбу Експо, чији ће домаћин бити Београд 2027.

„За два месеца биће потписан уговор о набавци Рафала, а присуствоваће и Макрон", рекао је Вучић новинарима у Паризу.

Пред разговоре у Јелисејској палати у понедељак увече, Макрон и Вучић су се кратко обратили новинарима, а главна тема било је Косово.

Макрон је нагласио је да је питање Косова „залог за будућност региона".

„Француска ће учинити све да обавезе преузете Бриселским споразумом од прошле године буду испуњене.

„Важно је и да учесници у нападу у Бањској буду приведени правди, а Француска поздравља што се Србија обавезала да испуни преузете обавезе", рекао је Макрон, уз поруку да Француска подржава европске интеграције Србије.

Прошле године у Бањској, селу надомак Звечана, избио је оружани сукоб косовских полицајаца и групе наоружаних Срба у којима је настрадало неколико људи.

После емотивног увода колико му значи боравак у Јелисејској палати, Вучић је узвратио Макрону да није желео да говори толико о Косову, али да осећа потребу да му одговори на тврдњу да су и Београд и Приштина посвећени испуњавању обавеза.

„Само једна страна је томе посвећена. Три ствари је Србија испунила - личне карте, таблице и царинске печате - иако није морала, јер смо се сви сагласили да прво треба да се оснује Заједница српских општина", рекао је Вучић.

Летећи аутомобили и Луј Витон

Као теме сарадње две земље, Макрон је у понедељак увече кратко поменуо и заштиту околине, транспорт, нуклеарна постројења.

Дан касније, Вучић је био нешто конкретнији, рекавши да уговоре о потписивању авиона Рафал очекује у наредна два месеца, као и да су око тога „постигнути конкретни договори".

Најавио је интензивну културну сарадњу Београда и Париза, која би кулминирала организацијом франкофонских игара младих у Београду 2031. године, као и долазак Макрона у Србију "у наредних неколико месеци".

Било је и речи, додао је, о набавци летећих аутомобила, као и да се „нада" доласку чувеног француског модног бренда Луј Витон у Београд.

„Сви ми се смеју кад то поменем, али разговарамо са компанијама за летеће аутомобиле. До Експа би требало то да спроведемо у дело, бићемо први у југоисточној Европи", рекао је Вучић новинарима и наставио:

„Када дође Луј Витон, а није га лако довести у Београд, онда сви остали долазе".

Погледајте видео о летећим аутомобилима:

Косово, ЕУ и Украјина

Француска је једна од земаља Европске уније која је признала независност Косова, а Вучић је рекао да се у Јелисејској палати разговарало и о захтеву Приштине за пријем у Савет Европе.

Вучић је у уторак открио да су он и Макрон два сата разговарали о Косову и региону и о свему „што нас тишти" и да је француски председник био „фер".

„Мислим да смо успели да објаснимо позицију Србије, видећете", додао је Вучић.

Француска и Немачка биле су иницијатори плана за Косово, који је потом, као став целе ЕУ, преточен у споразум који су Београд и Приштина прихватили у северномакедонском Охриду, уз посредовање међународних званичника.

Француски председник је током сусрета поновио да су европске интеграције Србије у интересу Париза.

„Без обзира на ране из претходног периода, Србија мора знати да јој је будућност у ЕУ.

„Не треба да посумњате у намеру Европе да вас прими", рекао је Макрон.

Дан касније, на друштвеној мрежи Икс је написао да се „будућност Србије сада пише".

Преговори Србије о уласку у ЕУ почели су пре скоро две деценије, а Србија је формални захтев за пријем у европски блок поднела 22. децембра 2009. године.

Један од захтева Брисела, посебно после почетка рата у Украјини, јесте и да се спољна политика Србије усклади са европском, али се помиње и решавање косовског питања као услов за приступање ЕУ.

Уз Белорусију, највећег савезника Москве, Србија је једина европска земља која није увела ниједан облик санкција Русији и томе се противи, али је гласала за поједине резолуције УН које осуђују руску агресију на суседну земљу и којима се тражи поштовање међународног права.

Вучић је у више наврата говорио о „снажним притисцима" на Србију да уведе санкције Русији, али је рекао да се он руководи искључиво интересима Србије, а не било које друге земље.

Од почетка руске инвазије на Украјину, у фебруару 2022. године, Макрон је био један од ретких европских државника који је одржавао контакте са руским председником Владимиром Путином, али је последњих месеци управо француски председник исказао најратоборније ставове против Русије.

Најава Макрона да би НАТО могао да пошаље трупе као помоћ Украјини, није наишла на позитиван одјек међу савезницима у војно-политичкој алијанси, а Путин му је поручио да на то и не помишља.

Шта су авиони Рафал?

После одлуке Хрватске да купи 12 авиона Рафал, од којих су неки половни, Србија би могла да постане тек четврта европска земља - уз Француску, Грчку и Хрватску - која би могла да их има у флоти.

Влада Хрватске је још 2021. одобрила куповину 12 авиона Рафал и пратеће опреме, и за то издвојила укупно 1.155.508.893 евра.

Рафал, без додатне опреме, кошта између 100 и 190 милиона евра, према специјализованим сајтовима за борбене авионе.

Рафал може да функционише као ловац, ловац-бомбардер и извиђач за дејство по циљевима у ваздуху, на копну и мору.

Посебна предност Рафала је што је једва видљив на радарским системима.

Према специјализованом сајту Танго.сикс, куповина 12 нових оваквих авиона коштаће између 1,8 и 2,5 милијарде евра.

Предуслов да ће се нови авиони успешно користити јесте да постоји стручни кадар, с обзиром да је за ескадрилу од 12 летелица потребно бар 15 до 22 пилота, али и десетине техничара.

Вучић није прецизирао одакле ће бити набављен новац за куповину француских борбених ловаца, али је у Паризу рекао да „на рачуну имамо скоро четири милијарде евра".

„Купили бисмо ми још, није то проблем, него је проблем што не можемо да довучемо у нашу земљу", додао је.

Према буџету за 2024. годину, Министарство одбране располаже са око 160 милијарди динара плус 18 милиона кроз обвезнице које ће, како је рекао министар финансија Синиша Мали, ићи преко СДПР-а, а које ће бити уложено у војску и наменску индустрију.

СДПР је српски државни произвођач оружја, као и посредничка компанија за увоз и извоз опреме за одбрану.

Нуклеарна енергија

Једна од важнијих тема у Паризу, како је најавио Вучић, била је и могућност изградње нуклеарне електране у Србији, јер се сматра да је то енергија будућности.

Вучић је велики заговорник изградње нуклеарне електране у Србији, тврдећи да ће обезбеђивање струје у будућности бити велики проблем за земљу.

Он каже да ће становници Србије до 2050. године трошити четири пута више електричне енергије него данас.

„Шта год радили, како год радили, никакву шансу немамо, ако брзо не кренемо у решавање тог проблема. А решавање тог проблема је једино могуће изградњом великих и малих нуклеарки", рекао је раније Вучић.

Вештачка интелигенција

Почетком марта ове године, Вучић је објавио да ће Србија у наредне три године бити председавајућа и копредседавајућа Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију (ГПАИ), које је установљено пре четири године на иницијативу Макрона и председника Владе Канаде Џастина Трудоа.

Глобално партнерство за вештачку интелигенцију је иницијатива која тежи да успостави глобалне стандарде и правила за развој вештачке интелигенције, као и да убрза развој вештачке интелигенције глобално.

Секретаријат ГПАИ је при Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), а експертски центри су у Монтреалу и Паризу, док ће нови бити отворен у Јапану.

Србија је примљена пре нешто више од годину дана, као једна од 29 чланица.

Међу најзначајнијим члановима су САД, Уједињено Краљевство, Индија, Јапан, Јужна Кореја, Бразил, Француска, Немачка и Турска.

Погледајте видео о Емануелу Макрону:

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]