Технологија: Три стадијума вештачке интелигенције - да ли може да доведе до нашег изумирања?

Вештачка интелигенција (АИ) би могла да доведе до изумирања човечанства, упозорили су неки стручњаци, међу којима и челници ОпенАИ и Гугл Дипмајнда.

Колико смо, заправо, близу томе да машине преузму власт од људи?

Од лансирања у новембру 2022. године, ЧетГПТ - четбота који користи вештачку интелигенцију да би на захтев корисника одговарао на питања, генерисао текстове или чак кодирао - постао је интернет апликација са најбржим растом у историји.

За само два месеца, допрео је до 100 милиона активних корисника.

Масовна популарност ЧетГПТ-а, ког је развила компанија ОпенАИ уз финансијску подршку Мајкрософта, покренула је бурне спекулације о утицају вештачке интелигенције на будућност људи.

Десетине стручњака подржале су саопштење објављено на интернет страници Центра за безбедност вештачке интелигенције.

„Смањивање ризика од изумирања човечанства због вештачке интелигенције требало би да буде светски приоритет раван другим ризицима по друштво као што су пандемије и нуклеарни рат", навели су стручњаци.

Али други тврде да су ти страхови преувеличани.

Имитирање људи

Текстови (од есеја, поезије и шала до компјутерског кода) и слике (као што су дијаграми, фотографије и уметничка дела) које производи вештачка интелигенција као што су ЧетГПТ, ДАЛЛ-Е, Бард и АлфаКод често се мешају са људским радом.

Користе их студенти да би писали домаће задатке и политичари да би писали говоре: представник Демократске странке Џејк Очинклос први је употребио овај начин за обраћање у америчком Конгресу.

Технолошки гигант ИБМ каже да ће заменити 7.800 радних места вештачком интелигенцијом.

Ако су све те промене превише, припремите се за ово:

Тренутно се налазимо у тек првом стадијуму вештачке интелигенције, након ког долазе још два за које научници страхују да би могли да угрозе опстанак човечанства.

Ево које су то три фазе.

1. Уска вештачка интелигенција (NAI)

Уска вештачка интелигенција бави се само једним задатком, радећи репетитивне послове у оквиру задатих параметара њихове функције.

Она углавном учи из мноштва података, као што је интернет, али само у конкретној области за коју је програмирана.

Пример за то су шаховски програми, који могу да победе светског шампиона, али не могу да обављају никакве друге задатке.

Паметни телефони су препуни апликација које користе ову технологију - од ГПС мапа, до музичких и видео програма који познају ваш укус и дају вам препоруке.

Још софистициранији системи попут аутомобила без возача и ЧетГПТ су облици Уске вештачке интелигенције.

Они не могу да оперишу изван задатих параметара улоге, тако да не могу сами да доносе одлуке.

Међутим, неки експерти верују да системи програмирани да уче аутоматски, као што су ЧетГПТ или АутоГПТ, могу да пређу у следећи стадијум развоја.

2. Вештачка општа интелигенција (AGI)

Вештачка општа интелигенција биће постигнута кад машина буде могла да изведе било какав интелектуални задатак који може да изведе и човек.

Она је позната и као „јака вештачка интелигенција".

Шестомесечна пауза

У марту 2023. године, више од 1.000 технолошких стручњака позвало је све „лабораторије вештачке интелигенције да на најмање шест месеци моментално зауставе обучавање система вештачке интелигенције моћније од ГПТ-4", најновије верзије ЧетГПТ-а.

„Системи вештачке интелигенције са интелигенцијом конкурентском људској могу да представљају значајан ризик по друштво и човечанство", написао је суоснивач Епла Стив Вознијак, заједно са другим врхунским стручњацима за технологију, укључујући власника Тесле и Спејс Икса Илона Маска.

У писму, које је објавио Институт за будућност живота, непрофитна организација која се бави усмерењем технологије на људску корист, стручњаци су саопштили да ако компаније одбију да брзо зауставе своје пројекте, „владе треба да реагују и прогласе мораторијум" како би безбедносне мере могле бити осмишљене и примењене.

Погледајте видео: Шта је вештачка интелигенција

'Глупа колико и паметна'

Кариса Велиз, са Института за етику у вештачкој интелигенцији на Универзитету у Оксфорду потписала је то писмо.

Али она сматра да ово ново саопштење Центра за безбедност вештачке интелигенције, које упозорава на изумирање човечанства, иде предалеко и одлучила је да га не потпише.

„Она врста вештачке интелигенције коју управо стварамо глупа је колико и паметна", рекла је она Ендрјуу Вебу са ББЦ-ја.

„Ако било ко испроба ЧетГПТ или неке друге вештачке интелигенције, видеће да оне имају веома, веома важна ограничења."

Велиз каже да се она брине да вештачка интелигенција може да фабрикује дезинформације огромном брзином.

„Будући да се амерички избори одржавају 2024. године, а важне платформе као што су Твитер и друге отпуштају тимове за етику и безбедност вештачке интелигенције - мене много више брине то."

Америчка влада признаје постојање потенцијалних претњи.

„Вештачка интелигенција је једна од најмоћнијих технологија нашег времена, али да би се искористиле прилике које нуди, прво морамо да смањимо њене ризике", рекла је Бела кућа у саопштењу од 4. маја.

Амерички Конгрес је позвао извршног директора ОпенАИ Сема Алтмана да одговара на питања о ЧетГПТ-у.

Током саслушања у Сенату, Алтман је рекао да је „кључно" да влада регулише индустрију јер вештачка интелигенција „постаје све моћнија".

Карлос Игњацио Гутијерез, истраживач јавне политике са Института за будућност живота, објаснио је за ББЦ да је један од највећих изазова који представља вештачка интелигенција тај да „не постоји колегијум експерата који одлучују како да се ова област регулише, као што се дешава, на пример, са Међувладиним панелом о климатским променама (ИПЦЦ)".

Што нас доводи до трећег и последњег стадијума вештачке интелигенције.

3. Вештачка супер интелигенција (ASI)

Теорија гласи да када постигнемо Другу фазу (АГИ), бићемо катапултирани у последњи стадијум: Вештачку супер интелигенцију" (АСИ).

То ће се десити кад вештачка интелигенција постане већа од људске интелигенције.

Филозоф са Универзитета у Оксфорду и стручњак за вештачку интелигенцију Ник Бостром дефинише супер интелигенцију као интелект који „у огромној мери надмашује најбоље људске мозгове на практично сваком пољу, укључујући научну креативност, општу мудрост и друштвене вештине".

„Људи који постају инжењери, медицинске сестре или адвокати морају дуго за то да студирају.

„Проблем са АГИ-јем је да он може непрестано да се усавршава, у временском периоду у ком ми то не можемо", објашњава Гутијерез.

Погледајте видео: Како вештачка интелигенција мења земље у развоју

Научна фантастика

Овај концепт подсећа на заплет филма Терминатор, у ком машине изазивају нуклеарни рат да би уништиле човечанство.

Арвинд Нарајанан, компјутерски научник са Универзитета у Принстону, претходно је рекао за ББЦ да научнофантастични сценарији о катастрофи нису реалистични.

„Актуелна вештачка интелигенција није ни издалека способна за реализацију ових претњи.

„Као последица тога, одвраћена је пажња од блиске штетности вештачке интелигенције."

И иако се воде велике расправе око тога да ли машина заиста може да стекне ону врсту широке интелигенције коју поседује људско биће - нарочито кад је у питању емоционална интелигенција - то је једна од ствари која највише брине оне који верују да смо близу постизања АГИ-ја.

Недавно је такозвани „родоначелник вештачке интелигенције" Џефри Хинтон, пионир у обучавању машина на основу искуства, упозорио у интервјуу за ББЦ да бисмо могли бити близу те прекретнице.

„У овом тренутку машине нису паметније од нас, колико ја могу да видим. Али мислим да би ускоро могле постати", рекао је овај седамдесетпетогодишњак, који се управо пензионисао из Гугла.

У саопштењу послатом Њујорк тајмсу у ком је најавио одлазак из Гугла, Хинтон је рекао да сада жали због рада који је обавио зато што страхује да би „лоши актери" могли да искористе вештачку интелигенцију за „лоше ствари".

Он је за ББЦ дао овај пример „кошмарног сценарија":

„Замислите, на пример, да неки лош актер као што је руски председник Владимир Путин одлучи да подари роботима способност да стварају властите под-циљеве".

Машине би у неком тренутку могле да „задају себи под-циљеве као што су: 'Морам да стекнем већу моћ'", што би представљало „егзистенцијалну претњу", упозорио је он.

Али Хинтон је рекао да „на краће стазе" он верује да ће вештачка интелигенција донети много више користи него штете, „тако да не мислим да треба да престанемо да је развијамо", додао је он.

Изумирање или бесмртност

Британски физичар Стивен Хокинг изнео је својевремено оштро упозорење.

„Развој потпуне вештачке интелигенције могао би да значи крај људске расе", рекао је он за ББЦ 2014. године, четири године пре смрти.

Машина тог нивоа интелигенције „почела би да ради на своју руку и преобликује се све већом брзином", рекао је он.

Али један од највећих заговорника вештачке интелигенције је футуристички проналазач и аутор Реј Курцвејл, истраживач вештачке интелигенције у Гуглу и суоснивач Универзитета за сингуларитет у Силицијумској долини.

Погледајте видео: Вештачком интелигенцијом оживели глас преминулог певача

Наноботи и бесмртност

Курцвејл верује да ће људи моћи да искористе супер интелигентну вештачку интелигенцију за превазилажење биолошких баријера.

Он је 2015. године предвидео да ће до 2030. године људи моћи да постигну бесмртност захваљујући наноботима (изузетно малим роботима) који раде унутар наших тела, поправљајући и лечећи било какву повреду или болест.

Управљање вештачком интелигенцијом

Гутијерез се слаже да је од кључне важности створити систем управљања вештачком интелигенцијом.

„Замислите будућност у којој неки ентитет има толико информација о свакој особи на планети и њеним навикама [захваљујући интернет претрагама] да може да нас контролише тако да тога нисмо ни свесни", каже он.

„Најгори сценарио нису ратови између људи и робота. Најгоре је да не будемо свесни да смо изманипулисани, зато што делимо планету са ентитетом који је много интелигентнији од нас."

Додатно извештавање: Ендрју Веб и Крис Валанс

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]