Наука: Може ли вештачка интелигенција да помогне у лечењу Алцхајмерове болести

Дијагностиковање Алцхајмерове болести може бити веома тешко - посебно у раним фазама, када се пацијенту још може помоћи. Тако се бар сматрало донедавно.

Међутим, како је показао експеримент који су спровели британски научници, ова болест се може прилично прецизно дијагностиковати на основу резултата једне студије - магнетном резонанцом (МРИ) мозга.

Истина, уз један важан услов: слике не треба да проучава и анализира неуролог, већ машина коју је он обучио.

Тачније, вештачка интелигенција.

Програми за самоучење одавно су развили способност да дијагностикују многе болести, неке чак и боље од лекара.

Једноставно зато што ниједан лекар није у стању да има на уму стотине или чак хиљаде рендгенских снимака, па чак и у високој резолуцији.

А чак и да може, сваком неурологу би били потребни дани, или чак недеље, да упореди сваки од њих са „оригиналом" (сликом одређеног пацијента).

Компјутерски алгоритам завршава исти задатак за неколико сати.

Питање је колико тачан може бити закључак који је извела вештачка интелигенција?

Експериментални одговор на ово питање нуде научници са Империјал колеџа у Лондону.

Најпре су нахранили паметну машину са скеновима мозга скоро 800 пацијената, а затим су јој дали задатак од ње да анализира потпуно другачији скуп слика.

Вештачка интелигенција је тачно идентификовала Алцхајмеров синдром у 98 одсто случајева.

Штавише, код 79 одсто пацијената алгоритам је тачно одредио у којој фази је болест, међу којима и у најранијој.

Истраживачи кажу да „до данас ниједна од једноставних и широко доступних дијагностичких метода није способна да предвиди развој Алцхајмерове болести са таквом запањујућом тачношћу".

„Иако не постоји лек за Алцхајмерову болест, њено рано откривање омогућава пацијентима [...] да добију сву доступну негу и подршку и започну лечење како би могли лакше да се носе са симптомима и планирају будућност", објашњава се на сајту универзитета.

Алцхајмерова болест је једна од најчешћих врста деменције, хронични и обично прогресивни синдром код кога долази до погоршања памћења, говора, способности самосталног разумевања и мишљења, као и сналажења у простору и бројања у уму.

Према проценама Светске здравствене организације, око 50 милиона људи широм света пати од ове болести, а годишње оболи још око шест, седам милиона.

Прочитајте још неколико вести о деменцији:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]