Вештачка интелигенција: Послове које нам неће преотети (још)

Од почетка индустријске револуције, владала је претња да ће нове машине - од механичких разбоја до микрочипова - преотети људима послове.

У највећем броју случајева, људи су одолели.

Данас, тврде неки стручњаци, са свеприсутном вештачком интелигенцијом на хоризонту, ова претња је почела да се остварује: роботи заиста долазе да некима одузму посао.

Извештај Голдман Сакса из марта 2023. године проценио је да вештачка интелигенција способна за стварање садржаја може да обавља четвртину посла који тренутно раде људи.

Широм Европске уније и САД, истиче се даље у извештају, 300 милиона послова могло би да буде изгубљено у аутоматизацији.

А то би могло да буде поражавајуће, каже Мартин Форд, аутор књиге Правило робота: Како ће вештачка интелигенција преобратити све.

„Неће се то десити само појединцима, већ би могло да буде прилично системски", каже он.

„Могло би да се деси великом броју људи, потенцијално преко ноћи, потенцијално све време. А то ће имати последице не само за те појединце, већ и за читаву економију."

У овом тренутку нема фронталног напада

Срећом, нису све вести лоше.

Стручњаци упућују упозорења са једном оградом: још има ствари за које вештачка интелигенција није способна - задаци који подразумевају изричито људске квалитете, као што су емоционална интелигенција и размишљање изван калупа.

А прелазак на улоге у којима су те вештине кључне могле би да помогну да се смање шансе да ћете бити замењени.

„Мислим да генерално постоје три категорије које ће бити релативно заштићене у догледној будућности", каже Форд.

„Прво ће бити послови који су истински креативни: не обављате посао по формулама или само прераспоређујете ствари, већ искрено смишљате нове идеје и градите нешто ново."

То не значи нужно да су сви послови који се сматрају „креативним" безбедни.

Штавише, послови као што су графички дизајн и улоге везане за визуелне уметности могли би да буду међу првима које ће поклекнути; најосновнији алгоритми могу да наложе боту да анализира милион слика, омогућивши вештачкој интелигенцији да моментално овлада естетиком.

Али постоји извесна сигурност у другој врсти креативности, каже Форд: „у науци, медицини и праву… код људи чији је посао да смишљају нове правне стратегије или пословне стратегије. Мислим да ће тамо и даље остати места за људска бића."

Друга заштићена категорија, додаје он, јесу послови који захтевају софистициране међуљудске односе.

Он указује на медицинске сестре, пословне саветнике и истраживачке новинаре.

То су послови, каже он, „код којих вам је потребно веома дубоко разумевање људи. Мислим да у скорије време вештачка интелигенција неће бити у могућности да има интеракције на начине који истински граде односе."

Посао за Ц-3ПO?

Трећа сигурна зона, каже Форд, „јесу послови који траже заиста много мобилности и спретности и способности решавања проблема у непредвидивим окружењима."

Многи занатски послови - као што су електричари, водоинсталатери, заваривачи и слични - спадају у ову категорију.

„То су оне врсте послова у којима се сваки пут носите са новом ситуацијом", додаје он.

„Њих је можда најтеже од свих аутоматизовати. Да бисте аутоматизовали такав посао, потребан вам је научнофантастични робот. Био би вам потребан Ц-3ПО из Ратова звезда."

Иако ће људи вероватно остати на пословима који спадају у те категорије, то не значи да су те професије потпуно заштићене од успона вештачке интелигенције.

Штавише, каже Џоен Сонг Меклафлин, ванредна професорка економије рада на Универзитету у Бафалу, у САД, већина послова, невезано за индустрију, садрже аспекте које ће највероватније технологија аутоматизовати.

„У многим случајевима, нема непосредне претње по те послове", каже она, „али ће се зато задаци променити."

Људски послови ће се више усредсређивати на међуљудске вештине, додаје Сонг Меклафлин.

„Лако је замислити, на пример, да ће вештачка интелигенција откривати рак много боље од људи. У будућности, претпостављам да ће лекари користити ту нову технологију. Али не мислим да ће потпуна улога лекара бити замењена."

И док би робот наизглед могао да буде бољи у проналажењу рака, каже она, већина људи ће и даље желети лекара - праву особу - која ће им рећи све о томе.

То важи за скоро све послове, додаје она, и зато би развој тих изричито људских вештина могао да помогне људима да науче да раде свој посао раме уз раме са вештачком интелигенцијом.

„Мислим да је паметно размислити: 'Какви задаци у оквиру мог посла ће бити замењени или ће их боље радити компјутер или вештачка интелигенција? А шта је моја вештина која то може да надопуни?'"

Она даје пример банкарских службеника, који су некада морали да буду веома тачни бројачи новца.

Сада је тај посао аутоматизован - али и даље има места за банкарске службенике.

„Задатак бројања новца постао је застарео због машина", каже она.

„Али сада су службеници усредсређенији на повезивање са муштеријама и представљање нових производа. Социјална вештина је постала важнија."

Новац и диплома нису одбрана од вештачке интелигенције

Важно је истаћи, каже Форд, да више образовање или добро плаћени положај нису одбрана од преузимања вештачке интелигенције.

„Могли бисмо да помислимо да су службеници на вишем положају у ланцу исхране од некога ко живи од вожње аута", каже он.

„Али будућност службеничких послова је угроженија од возача Убера, зато што још немамо аутомобиле који се возе сами, али вештачка интелигенција свакако уме да пише извештаје."

У многим случајевима, додаје Форд, образованији радници ће бити угроженији чак и од најмање образованих радника.

„Помислите само на особу чији је посао да чисти хотелске собе - веома је тешко аутоматизовати тај посао."

Укратко, тражење улога у динамичком, промењивом окружењу које подразумева непредвидиве задатке добар је начин да се избегне губитак посла од вештачке интелигенције.

Бар још неко време.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]