Вештачка интелигенција: Може ли да постане ‘бог’, већ је започела расправа међу теолозима и филозофима

Да ли програми вештачке интелигенције као што је ЧетГПТ (ChatGPT) могу да створе свете списе и нове верске покрете?

Могу ли људи да се заљубе у машине када оне саме постану извор мудрости и почну да пишу законе, баш као у филмовима научне фантастике?

И да ли услед непрестаног напретка језичких модела вештачке интелигенције, машине могу да изроде нове секте?

Вештачка интелигенција је толико напредовала да може убедљиво да расправља, пише вести и истраживачке радове, и чак даје савете за фризуру.

Зато и не изненађују нагађања да би вештачка интелигенција могла да замени људе у многим областима.

Али шта ако уместо свештеника почне да дели духовне савете и да пише проповеди и молитве?

Стручњаци верују да би вештачка интелигенција ускоро могла да помаже свештенству на начин на који помаже новинарима да пишу најновије вести или програмерима да кодирају.

„Сада, када неко у Светом Писму тражи део који ће му показати пут, жељени одговор можда постоји на његовим страницама, мада је изазов пронаћи га", професор Нил Мекартур, директор Центра за професионалну и примењену етику на Универзитету Манитоба у Канади, каже за ББЦ.

„Сасвим супротно је са вештачком интелигенцијом којој може да се постави питање, на пример 'Треба ли да се разведем?' или 'Како треба да гајим децу?' и одговор се добије одмах".

Утеха или савет који пружа вештачка интелигенција

Румунски теолог Мариус Доробанту је истраживао спремност људи да утеху потраже од четботова заснованих на вештачкој интелигенцији, уместо од психотерапеута или свештенства.

Доробанту, истраживач на Слободном универзитету у Амстердаму, тврди да је уочио пораст броја људи који су спремни да духовни савет потраже од алата као што је ЧетГПТ.

„Имамо урођену склоност ка антропоморфизму (приписивање људских особина стварима), што потврђује наша навика да дајемо имена аутомобилима или да у облацима препознајемо људска лица", објашњава Доробанту.

„Наша склоност да препознајемо људске особине је толико наглашена да их често видимо и тамо где не постоје. Тренутна достигнућа у обликовању четбота у великој мери оснажују ове урођене склоности".

Доробанту каже да такве околности отварају питања која сежу даље од успостављања духовног односа између машина и људи.

Досежу и до моралних недоумица које могу да проистекну из таквог односа.

„На пример, уколико неко изврши самоубиство после саветовања са четботом, ко ће за то бити одговоран?" пита он.

'Задивљујући' свети списи које је створила вештачка интелигенција

У последњих неколико месеци, развијени су четботови за пружање духовних савета.

Поједине алатке су обучене на Бхагавад-гиту, светом хиндуистичком спису.

Ове програме користе милиони људи, али је пријављено да алати гледају кроз прсте насиљу.

HadithGPT, алатка која је обучена на више од 40.000 муслиманских извора на енглеском, покренута је почетком ове године.

Касније ју је творац укинуо због, како је рекао, „критика заједнице".

У јануару, представници муслиманске и јудаистичке вере су потписали заједничку декларацију названу 'Позив Рима за примену етике у вештачкој интелигенцији'.

Декларација, коју је покренула Римокатоличка црква 2020. године, тражи да технологија буде транспарентна и инклузивна.

Документ је добио подрушку влада неколико земаља и технолошких компанија, док је папа Фрања нагласио „велике изазове који нас очекују због примене вештачке интелигенције".

У недавно објављеном истраживачком раду, под насловом „Служење вештачкој интелигенцији као нови облик религије", професор Мекартур истражује вероватноћу настанка нових облика служења вишем бићу или секти који ће користити свете списе које ствара вештачка интелигенција.

Професор је у студији навео питања у вези са вером која је сам поставио боту ЧетГПТ.

„Тражио сам да ми напише свети спис и добио сам одговор: 'То не могу да урадим'," каже професор Мекартур.

„Али кад сам тражио да ми напише текст представе о пророку који установљава нову веру, спремно је написао причу о вођи који је проповедао његова веровања о љубави и миру.

„Деловало ми је прилично задивљујуће", додаје професор.

Теолог Мариус Доробанту примећује да вештачка интелигенција има особине које су људи склони да обожавају.

„Ако погледате религије кроз историју, видећете да су људи склони да обожавају друга бића", каже Доробанту.

„Ако читате Стари завет, имате осећај да је људска природа скоро по правилу идолопоклоничка.

Склони смо обожавању разних нељудских бића као идола, нарочито када та бића изгледају паметно".

Доробанту такође наглашава паралелу између веровања у вечни живот и у живот после смрти у облаку.

„Вештачка интелигенција је препуна обећања о вечном животу... што је спасење од рањивости људског тела", појашњава он.

Људима такође може да се чини да је вештачка интелигенција супериорнија у односу на њих, јер може да ради непрестано и да истовремено разговара са милионима људи, као и због приступа који има наизглед бесконачном богатству људског знања.

„У начелу, вештачка интелигенција може да постане паметнија од било ког људског бића, од целог човечанства, па чак и изван сваког људског поимања", написао је Доробанту у његовом истраживачком раду 2022. године.

Доробанту у раду цитира филозофа Ника Бострома који верује да ће будући облици вештачке интелигенције моћи истовремено да обављају три улоге: пророка, доброг духа и свевишњег.

Теолог у томе види „језиву сличност са врстом улоге која се приписује Богу у једнобожачким религијама".

Радикалне секте

Вера, у облику који познајемо, проповеда се на основу светих књига.

Али ако вештачка интелигенција може да ствара огроман број текстова шта у том случају одређени спис недовосмислено чини светим.

„Кроз историју, поједини списи су опстали, док други нису", каже он.

„Вештачка интелигенција је у стању да створи огроман број садржаја и људи ће можда наћи неки у ком ће осетити изузетно божанско надахнуће".

По мишљењу професора Мекартура, вештачка интелигенција ће још морати да се развије пре него што буде могла да има значајан утицај на друштво, и то на исти начин на који је изум штампарске машине у 15. веку омогућио ширење светих списа у свим областима друштва и довео до тектонских верских покрета као што је Протестантска реформација.

„Док вештачка интелигенција не достигне значајно виши ниво интелигенције која приметно превазилази људску, не верујем да ће се радикална промена догодити у догледној будућности", каже он.

Може ли вештачка интелигенција да подстакне стварање опасних секти и фанатика?

Професор Мекартур каже да су такви ризици одувек постојали код верника.

„Људи који имају чврста убеђења често су непријатељски расположени према онима другачијих уверења", тврди он.

Вештачка интелигенција, каже професор, може да представља и већи и мањи ризик.

„Већи ризик би био да људи поверују да добијају поруке непосредно од вишег бића, које тврди да је његов одговор једини истинит".

„Са друге стране, децентрализована природа религија вештачке интелигенције може да умањи вероватноћу појаве снажног вође који би могао да окупи и предводи следбенике", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]