Писменост: Како је један немачки град променио начин на који читамо

Немачки град Мајнц лежи на обалама реке Рајне.

Најпознатији је по вину, катедрали и томе што је био дом Јохана Гутенберга, који је довео штампарску машину у Европу.

Иако ове ствари испрва могу да делују неповезане, оне се у овом случају преклапају, спајају и утичу једна на другу.

Та три елемента укрштају се током пијачних дана, када локални узгајивачи и произвођачи вина продају робу на главном тргу око велелепне катедрале Светог Мартина.

Дијагонално преко пута је Гутенбергов музеј, назван по најславнијем становнику града, рођеном у Мајнцу око 1399, који је умро овде пре 555 година, 1468.

Гутенберг је изумео прву европску штампарску пресу са покретним словима, која је покренула штампарску револуцију и обележава прекретницу у Западном свету - прелазак из средњовековних времена у модернизам.

Иако су Кинези користили штампу дрвеним гравираним блоковима много векова раније, са комплетно одштампаном књигом 868. године, пронађеном у пећини у северозападној Кини, штампа покретне технике никад није постала веома популарна на Истоку због важности калиграфије, сложености руком писаног језика и великог броја словних знакова.

Гутенбергова преса, међутим, савршено је одговарала европском систему писања, а на њен развој у великој мери је утицала област из које је потекла.

У Средњем веку, Мајнц је био један од најважнијих катедралских градова у Светом римском царству, у којем су Црква и надбискуп Мајнца били центар утицаја и политичке моћи.

Гутенберг, као образовани и предузетнички настројен племић, сигурно је препознао потребу Цркве да унапреди метод умножавања рукописа, које су руком преписивали монаси.

То је био невероватно спор и мукотрпан процес, који није могао да иде у корак са тадашњом све већом потражњом за књигама.

У књизи, „Револуције у комуникацији: Медијска историја од Гутенберга до дигиталног доба", доктор Бил Коварик, професор комуникације са Универзитета у Редфроду у америчкој савезној држави Вирџинији, описује овај капацитет као „монашку снагу", где је „један монах" представљао целодневни посао - од око једне стране - за преписивача рукописа.

Гутенбергова преса појачала је монашку снагу 200 пута.

У Гутенберговом музеју, гледао сам демонстрацију штампања странице на реплици машине.

Прво се легура метала загреје и сипа у матрицу (калуп који се користио за одливе слова).

Једном кад се легура охладила, мала метална слова била су распоређена у речи и реченице у образац и премазана бојом.

Коначно, на образац је био постављен папир и он је био притиснут тешком плочом, слично како ради винска преса.

То није случајност: сматра се да је Гутенбергова преса заправо модификација винске пресе.

Откако су Римљани донели производњу вина у регион, област око Мајнца била је једна од главних за производњу вина, са славним сортама грожђа као што су ризлинг, дорнфелдер и силванер.

Страница која се непрестано штампа у Гутенберговом музеју реплика је оригиналног стила и фонта (Готик текстура) Гутенбергове Библије у 42 реда, прве велике књиге икада одштампане уз помоћ технике покретних слова у Западном свету.

То је прва страница јеванђеља по Светом Јовану, у Библији, које почиње са: „У почетку беше Реч…"

Писање се често сматра првом револуцијом у комуникацији, док је Гутенбергова штампарска преса са собом донела револуцију масовне комуникације.

После петнаестак година развоја - и улагања огромног капитала - Гутенберг је одштампао своју прву Библију 1455.

„Гутенбергова Библија је изузетно занатски дело", каже доктор Коварик, који сугерише да можемо да учитамо снажну верску мотивацију у савршенство њене изведбе.

„То није било неуобичајено у оно време - на пример, клесар би се потрудио да направи савршену скулптуру у забитом кутку неке од великих катедрала, која није била намењена људима који су ту долазили да се моле, већ је настала као израз личне вере."

Од његовог првобитног тиража од око 150 до 180 Библија, данас је на свету сачувано свега 48.

Гутенбергов музеј има изложене две.

Обе су незнатно другачије, зато што би се после штампања странице носиле рубрикатору (специјализованом бележник) који би осликао одређена слова према укусу муштерија.

Гутенбергове Библије постале су бестселери.

Испрва, Црква је поздравила нову доступност штампаних библија и других верских текстова.

Штампање је Цркви омогућило ширење хришћанске поруке и сакупљање финансијских средстава у облику „индулгенција" - штампаних докумената преко којих су се људима опраштали греси.

Међутим, ускоро је постала очигледна реметилачка моћ штампане речи.

Са убрзаним ширењем штампарске технологије - до 1470-тих, сваки европски град је имао штампарију, а до 1500-тих, процењује се да је одштампано и продато четири милиона књига - дошло је и ширење нових и често контрадикторних идеја, као што су 95 теза Мартина Лутера, у којима је он критиковао Црквину продају индулгенција.

Прича се да је Лутер закуцао његов текст на врата цркве у Витенбергу 31. октобра 1517.

У року од неколико година, одштампано је и подељено 300.000 примерака текста, што је довело до Реформације и трајног раскола у Цркви.

Али упркос далекосежним последицама Гутенбергове пресе, највећи део информација о човеку и даље су мистерија, закопан дубоко испод слојева историје Мајнца.

Место где је рођен на углу Криштофштрасеа обележава спомен-плоча, али оригиналне куће одавно више нема.

Данас ту стоји модерна зграда, у којој се налази апотека.

Још једна плоча испред оближње Цркве Светога Криштофа обележава место где је највероватније крштен.

Црква је бомбардована у Другом светском рату и остаје у рушевинама као ратни споменик, иако оригинална крстионица из Гутенберговог времена остаје нетакнута.

Гробље на ком је Гутенберг сахрањен поплочано је и иако свуд по граду можете наћи његове кипове, ми не знамо како је он стварно изгледао.

Најчешће се приказује са брадом, али је мало вероватно да ју је стварно носио.

Гутенберг је био племић, а у његово време, према мојој туристичкој водичици Јохани Хајн, браде су носили само ходочасници и Јевреји.

Штавише, човек коаг сви знамо као Јохана Гутенберга заправо је рођен као Јохан Генсфлајш (у преводу „гушчије месо").

Да није било тренда из 14. века да људи преузимају имена својих кућа, вероватно бисмо данас његов изум звали Генсфлајшова преса.

Али иако су трагови човека скоро потпуно нестали у овом граду, његов утицај се и даље види свуда: плакат који рекламира козметику; жена која чита новине у кафићу; јеловник на столу ресторана.

Штавише, једна актуелна комуникациона револуција, коју је омогућио интернет, дигитална технологија и друштвене мреже, наставак је онога што је започело са Гутенбергом.

„Сваки пут кад рапидно опадне цена неког медија, омогућује се већем броју људи да се огласи и имате већи диверзитет гласова", каже доктор Коварик, објаснивши да то утиче на прерасподелу моћи у друштву и покреће друштвене промене.

Парадоксално, међутим, наша дигитална револуција може да се доживи и као повратак у доба пре штампе, према теорији званој Гутенбергова парентеза доктора Томаса Петита, ванредног професора истраживача Универзитета у Јужној Данској.

Петит тврди да постоје паралеле између доба пре штампе и нашег интернет доба.

„Штампа је гарантовала стабилност у дискурсу; дела у књишком облику била су ауторитет; вести у штампи биле су истините. У одсуству штампе, вести су изгубиле аутентичност и, као и у Средњем веку, постале синоним за гласину.

„Ми смо сада у фази пост-вести, где шириоци лажних вести могу да оптуже легитимну штампу да шири лажне вести и да им то прође", каже доктор Петит.

Какав год да је утицај дигиталне револуције 21. века, баш као штампарске револуције пре ње, последице ће се осећати стотинама година у будућности.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]