Књижевност и празници: Шта читате на Светски дан џепних романа

Мали су, слатки, за тренутак могу да вас пребаце у неки други свет и, што је најважније, стају у џеп.

Данас су то мобилни телефони, али тридесетих година прошлог века, ово би могао бити рекламни слоган за џепне романе.

Пре тачно 87 година, 30. јула 1935., првих десет џепних романа пуштено је у продају у Великој Британији.

Међу издањима малог формата и меког повеза нашла су се дела Агате Кристи, Ернеста Хемингвеја и Андреа Мороа.

Поред саме величине, оно што је додатно спајало ове, жанровски потпуно различите, романе, јесте пингвин са насловне стране.

Чувена британска издавачка кућа Пингвин Букс (Penguin Books) лансирала је џепне романе, учинивши их доступним широј публици и претворивши читање у мејнстрим активност.

Иако малог формата, такозвани џепњаци су толико велики да се сваког 30. јула обележава Светски дан џепних романа.

Због тога вам доносимо једну празничну причу о човеку који није имао шта да чита у возу, симпатичној птици са јужне хемисфере и џеповима.

Џеповима пуних књига.

Агата Кристи и лош избор на станици

Алан Лејн, који је радио у чувеној британској издавачкој кући Бодли Хед (Bodley Head), 1935. године провео је викенд на сеоском имању краљице злочина лично, Агате Кристи.

Издавачка кућа за коју је Лејн радио је, баш као и многе друге, била жестоко погођена еконоском кризом, па је размишљао како да сачува посао.

Док је чекао воз за Лондон на станици у Екстеру, градићу на југозападу Енглеске, Лејн је убијао време у продавницама, тражећи некакво штиво за пут.

Али све што је нашао били су часописи и јефтини крими романи.

И у том тренутку, Лејн је дошао на, показаће се, генијалну идеју.

Запитао се шта би било када би квалитетна литература била доступна на местима попут железничких станица и киоска, и када би се књиге продавале по разумној цени.

По цени пакле цигарета, на пример.

Оставши без књиге за пут, Лејн се укрцао на воз за Лондон, обузет идејом о роману малог формата и меког повеза, књизи која би могла да стане у свачији џеп.

Пингвин са позамашним читалачким искуством

Назад у канцеларијама Бодли Хеда, Лејн је предложио нову едицију у којој би се објављивали џепни романи.

Међутим, челници Бодли Хеда нису били одушевљени идејом и одбили су да финансирају пројекат.

Али Лејн је толико веровао у идеју да је одлучио да уложи сопствену уштеђевину.

Компанију је назвао Пингвин (Penguin).

Лејн то тада није могао да претпостави, али Пингвин ће постати, како књишки мољци данас врло добро знају, једна од најпознатијих издавачких кућа.

Али зашто се одлучио баш за ову водену нелетећу птицу?

„Желео је 'достојанствен али лакомислен' симбол за његову нову фирму", наводи се на званичном сајту извадачке куће Пингвин.

„Његова секретарица је предложила пингвина, а Лејн је послао другог запосленог у Лондонски зоолошки врт како би направио неке скице."

Затим је купио права за десет реиздања књижевних класика и кренуо у потрагу за нетипичним продајним местима.

Однос цене и квалитета

Није само оскудна читалачка понуда инспирисала Лејна да почне са штампањем џепних романа.

Ако мислите да су књиге данас скупе, вратимо се на тренутак у тридесете године прошлог века.

Замислите да је једна књига скупља од галона горива или биоскопске карте.

Тридесетих година, тврдокоричена књига - једини формат тада доступан у књижарама - коштала је око 2.75 долара, док је галон бензина коштао десет, а карта за биоскоп 20 центи.

Тако да људи нису баш били луди за књигама, али су зато сигурно више ишли у биоскоп. Колима.

Међутим, није да тридесетих није било књига меког повеза и мањег формата.

Било их је, само је квалитет, у сваком аспекту, био очајан.

Без савремене књижевности, али и без класика. У понуди су били само јефтине петпарачке приче, што се тада малтене није ни сматрало књижевношћу.

Чак је и паковање било лоше - књиге су штампане на танком, жућкастом папиру, мастило би се лепило за прсте читалаца, а понекад би фалила и која страна, јер повез није био најбољи.

И књиге издавачке куће Пингвин решиле су сва три проблема - нудиле су квалитетан садржај, у квалитеном издању, по приступачној цени.

Издавачки програм или како су пингвини окупирали Британију

Првих десет књига у издању Пингвина објављено је 30. јула 1935. године.

Међу насловима су се нашли Загонетни случај Стајлс Агате Кристи, Збогом, оружје Ернеста Хемингвеја и Аријел Андреа Мороа.

Када су у питању графичка решења, Лејн је знао да не може превише да улаже у насловнице, што није значило да не може да их учини упечатљивим.

За разлику од других издавачких кућа, које су се трудиле да имају креативне насловне стране, истичући имена аутора и називе романа, Пингвин је акценат ставио на бренд.

Све насловне стране су изгледале исто - прост фонт, једноставне боје (наранџаста за фикцију, тамно плава за биографије), док је сваку красила препознатљива птица.

А несвакидашњи, једноставан дизајн се многима допао.

Иако то није била идеја издавача, многи су судили о књизи и по корицама.

Лист Sunday Referee је навео да је „израда величанствена", док је писац Џон Бојнтон Пристли био одушевљен „изванредним чудесима лепоте и јефтине израде", наводи Смитсонијан Магазин.

И једна књига коштала је свега два и по пенија, исто колико и паковање од десет цигарета.

Рачуница је била проста - требало је да продају 17.000 примерака сваке књиге како би били на нули.

У првих годину дана пословања, Пингвин је продао више од три милиона књига.

За свачији џеп

Пингвинова издања могла су да се набаве свуда, поставши једнако доступна као и новине.

Романи би завршили у рукама студената, машиновођа и домаћица, а највише у џеповима војника.

Када је почео Други светски рат, многи британски војници су, оне мирније тренутке на фронту, проводили читајући неки роман у издању Пингвина.

Писац и професор социологије и енглеског језика, Ричард Хогарт, који је служио у Краљевској артиљерији током Другог светског рата, изјавио је да су џепне књиге постале начин распознавања.

„Ако бисте приметили да је задњи џеп панталона испупчен на карактеристичан начин, знали бисте да је то читалац", изјавио је Хогарт за Смитсонијан Магазин.

Поред задњих џепова, војници су књиге умели да држе и у предњем џепу кошуље, оном изнад десног колена униформе и у торбама за гас маске.

Након што је рањен, један војник је провео сате у стрељачком заклону, чекајући лекарску помоћ, пренео је 1945. године лист Saturday Evening Post.

Време је прекратио читајући Смрт долази за надбискупа, америчке списатељице Виле Катер.

Књигу је узео дан раније, верујући да је реч о крими причи, али је открио, на његово изненађење, да му се роман ипак допада", наводи се у листу Saturday Evening Post.

Лејн је током рата такође покренуо едицију за најмлађе Puffin Picture Books, како би деца читаоци, у случају нужне евакуације, могли лако да понесу њихове омиљене књиге.

Пингвин као стандард

Ото Олтвањи, писац и преводилац, каже да су књиге Пингвин Букса „коначна потврда да је нешто постало класик".

„Чак и ако се ради о изричито савременој књизи или о књизи можда упитних књижевно-уметничких домета. Ако си добио пингвинчића у наранџастом јајету у углу корице, жао ми је, ти си класик", каже Олтвањи за ББЦ на српском.

Али и поред критичког признања, Пингвинове књиге су такође и гаранција квалитета када је реч о самој изради.

„Из било које деценије да их имам на полици, буквално су идентичне, као део једне огромне, препознатљиве породице", истиче Олтвањи.

„И практично су неуништиве. Јако важно за књиге."

Птице које су пошле за Пингвином

Када су увидели потенцијал џепних романа, и други издавачи су желели свог пингвина.

Тако је издавачка кућа Хачинсон покренула посебну едицију за мека издања под називом Тукан.

И сам Пингвин се проширио, покренувши 1937. године едицију Пеликан, у којој су објављивани наслови који нису спадали у домен фикције.

У тој едицији су објављене Водич за социјализам и капитализам интелигентне жене Џорџа Бернарда Шоа, као и књиге Зашто је Британија у рату и Шта Хитлер жели, које су достигле високе тираже.

Џепни формат је стигао и преко океана, у Сједињене Америчке Државе, када је 1939. године Роберт де Граф основао Покет Букс (Pocket Books), што у преводу значи Џепна књига.

Први џепни роман објављен у Америци био је Добра Земља, списатељице Перл Бак.

Али за разлику од Пингвина, који се ослањао на минималистички дизајн, корице Покет букса су биле богато илустроване.

Тврди наспрам меког повеза, некад и сад

Пре појаве издавачке куће Пингвин, тврди повез је био стандард за високу књижевност, док је меки био резервисан за ону, како би је сам издавачи назвали, јефтинију, у којој су обиловали петпарачки романи.

Али након што су се џепни романи Алана Лејна показали и више него успешним, неки издавачи су се уплашили да би издања меког повеза могла да их избаце из посла, па су се брже боље прикључили трци, покренувши сопствене едиције.

Други су, пак, у потпуности одбацили идеју меког повеза и држали се златног стандарда.

А да ли таква подела важи и данас? Па, све зависи од тржишта.

На америчком и британском тржишту, нове књиге углавном излазе прво у тврдом повезу, док се на меки повез истог издања може чекати чак и годину дана.

„Тврди повез је показатељ стандарда… Он показује како продавцима и купцима, тако и критичарима, да је то књига на коју вреди обратити пажњу", изјавио је 2018. године за Гардијан Филип Џоунс, уредник сајта Bookseller.

Тврди повези по обичају имају и већи формат, па их је лакше изложити, и уочити, на књижарским полицама.

„Велика тврдокоричена књига је питање престижа, док су ми мале џепне књиге некако увек биле израз непретенциозности", каже Олтвањи.

Међутим, главни разлог због којег издавачи бирају тврди повез је тај што, упркос већој цени, формату и тежини, љубитељи књижевности настављају да их купују.

Сајт Економист је такву издавачку праксу упоредио са оном у филмској индустрији.

Баш као што ће филмофили радије отићи у биоскоп него чекати ДВД издање, тако ће и љубитељи књижевности пожурити да купе нову књигу омиљеног аутора у тврдом повезу.

Тврди повез је такође стандард и за француске стрипове. Сва издања, осим манги, по аутоматизму излазе у тврдом повезу.

У Србији се већина издавача се одлучује за јефтинију варијанту и меки повез.

Додуше, формат књига је често већи од џепног издања (210*148 мм).

Неке издавачке куће, колико год велике писце објављивале, у понуди имају само мека издања.

Што, као што је то случај и са Пингвин издањима већ 87 година, ни по чему не умањује квалитет дела.

Олтвањију, ипак, џепни формат остаје омиљен и то из више разлога.

„Веома су ми лепе; за мене су џепњаци међу најлепшим предметима на овој нашој намученој планети."

„И практични су. Тек сам релативно недавно открио, кад сам почео више да носам књиге свуда са собом, да стварно стају у џеп. Ко би рекао!".

Модерни џепњаци

Могло би се рећи да су џепни романи учинили читање виралним и у неку руку, за то време, били производ технолошке револуције.

Баш као што су, годинама касније то били Вокмен, Дискмен и Гејмбој.

Сви ти уређаји су наш омиљени садржај сместили у наше џепове.

Када тако погледате, нова врста џепног романа је вероватно у вашем џепу, на мобилном телефону.

Постоји више апликација за читање на мобилном телефону.

Од Kindle апликације за Андроид и iOS, преко KOBO-a, Fullreader-a, Bookmate-a, на којој можете читати и дела на српском језику.

Електронске књиге још су јефтиније од штампаних меких издања, и цене се могу кретати од једног до десет долара.

Међутим, да бисте их читали, морате да уложите мало више новца за основни уређај - мобилни телефон или неки од е-читача попут Киндла или Ајпеда, за које се цене крећу од 200 до 500 евра.

Нешто скупље од паклице цигарета, зар не?

Како да прославите Светски дан џепних романа?

Ево неколико практичних савета:

Писац Ото Олтвањи нема дилему како ће провести 30. јул.

„Тренутно сам у поступку допуњавање колекције америчког писца кримића Томаса Перија, по чијем роману је рађена тренутно запажена ТВ серија Старац (Old Man) са Џефом Бриџисом у главној улози."

Каже да је Пери у међувремену прешао на објављивање мало већих мекокоричених књига које су му мање драге, али је у раном делу каријере објављивао савршене мале упадљиве џепњаке, поготово у серијалу који га је прославио - о специјалисткињи индијанског порекла за добровољно нестајање људи.

„Одете код ње, зомолите је из било ког разлога да нестанете са лица Земље и она вам помогне. Каква корисна услуга."

„Можда је прва књига из серијала, Трик са нестајањем (Vanishing Act), прави избор за овај дан."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]