Агата Кристи:, Поаро, госпођица Марпл и мистерија стогодишње популарности прича „Краљице злочина"

„Моје припреме су завршене", рече Херкул Поаро.

Уз мали уздах начинио је један или два корака уназад и посматрао како је аранжирао собу.

„Ви баш волите да драматизујете ствари", рекао сам.

„Можда је то тачно", признао је детектив. „Али имаћу част да вам представим оно што сте тражили од мене - истину!"

Погледао је на сат.

„Време је да започнемо наш поступак. Аха - ево их, долазе".

Марија Поповић, љубитељка прича Агате Кристи, дошла је прва, а за њом Ђорђе Бајић, филмски и књижевни критичар.

Следила их је Милица Јоксимовић са портала Културкокошка, а на крају је стигла и Александра Чабраја, која је преводила дела Агате Кристи.

Сви су се сместили, Поаро је стао пред њих и почео.

„Даме и господо, ово је сасвим неформално окупљање. Мене позивају често у случајевима… Па, изненадне смрти.

„Међутим, овог пута ћемо решавати другачију мистерију… Мистерију вишедеценијске популарности прича Агате Кристи, краљице злочина".

Британска књижевница рођена је на данашњи дан пре тачно 130. година, а њене приче и даље су популарне широм света, убацио сам се.

„Да… Необично, крајње необично", навео је Поаро.

Први сусрет

„Почећемо од почетка. Када сте први пут упознали Агату Кристи?", упитао је Поаро окупљене.

„Мислим да сам била шести или седми разред", прва је открила 29-годишња Марија Поповић.

„Политика је у неком моменту почела да објављује Агатине књиге и успели смо све да их скупимо. Оне и данас заузимају централно место у нашој библиотеци, имају дивне корице", додала је.

Поаро климну главом, а Јоксимовић који трен касније настави:

„Мој први контакт, као и многим људима моје генерације, био је кроз серију са Дејвидом Сушеом у главној улози. Гледала сам је у нижим разредима основне школе", рече Јоксимовић.

„У серији се Поаро релативно хладно и прорачунато бави случајевима које решава. Свиђало ми се како не дозвољава емоцијама да му се уплићу у посао и инсистира на способности својих малих сивих ћелија да реше сваку мистерију на коју наиђе.

„Тако да су за мене те приче биле као неке слагалице, иако често прилично мрачне, а коју годину касније излазиле су књиге уз Политику и до средње школе сам сваку прочитала неколико пута".

„А ви?" - окрену се Белгијанац ка Бајићу.

„Књиге су биле и у мом случају, већ са 10-11 година сам почео да их читам", наводи Бајић.

„Мајка је донела комплет романа Агате Кристи док сам био још у основној школи, баш пред летовање, тако да смо понели неколико на море, што је нешто касније постала нека врста традиције", присећа се.

„Увек је било као 'хм, шта има ново од Агате Кристи', иако је она тада одавно била мртва", наводи он.

Ту нема никакве мистерије, не брините - Агата је, за разлику од бројних њених ликова, умрла природном смрћу.

Шта све може да се прочита?

Извадио сам подужи списак.

„Па, много тога", рекох.

Гинисова књига рекорда наводи је као најпревођенијег и најпродаванијег аутора свих времена.

Како наводе, њене књиге продате су у више од две милијарде примерака.

Једна је од најпознатијих ауторки детективских прича и мистерија, због чега је често називају „краљицом злочина".

Главни јунаци сте јој ви, господине Поаро, и госпођица Марпл.

„Oh, mon Dieu", рече Поаро.

Поаро се појавио у 33 романа и 54 кратке приче, а госпођица Марпл у 12 романа.

Кристи је раније изјавила да је њен лик засновала на баки и да је њу много више више волела од Поароа, са којим није нимало лако живети.

Написала је и драму Мишоловка, премијерно изведену 25. новембра 1952. године. Ова драма је позоришни комад са највише извођења у историји.

Такође, писала је и љубавне романе под псеудонимом Мери Вестмакот.

Ипак, сви је знају по отровима, необјашњивим злочинима и излагањима Херкула Поароа на крају књиге, када окупљенима објасни шта се заправо десило.

Нека од најпознатијих дела:

„Књига коју сам највише волела је Мистерија седам бројчаника, можда и због занимљиве корице. Стварно је била мистериозна и необична", каже Марија.

„Јако волим И не оста ниједан, другачија је у односу на оно што је она писала, нема сталних јунака", додаје Бајић

„Људи воле начин на који она конструише мистерије, тај ретро шмек је данас доста у моди, у смислу и визуелном. Једноставно се ради о врсти романа које људи воле".

Јоксимовић истиче Паукову мрежу, једну од првих коју је прочитала.

„Не сећам се детаља, али највише сам је волела због главне јунакиње Кларисе, која је стално смишљала неке блесаве изазове за мужа дипломату и њихове госте, а који је иначе нису нарочито озбиљно схватали, али су увек наседали".

„Неколико година после врхунца моје опсесије њеним детективским романима, наишла сам на Незавршени портрет, књигу коју је написала као Мери Вестмакот.

„У питању је прилично мрачна драма, иако нема никаквих убистава и вероватно ми не би била интересантна да сам је читала са 14 година, али у раним двадесетим сам се лако пронашла у неким особинама главне јунакиње и научила да још више ценим Агату Кристи као књижевницу".

О превођењу

Александра Чабраја

Заиста сам уживала у превођењу Агате Кристи, морам да признам, још више него у читању.

Превођење није једноставан посао, али када преводите нешто што искрено волите, то је најлепши посао на свету.

Са књигама Агате Кристи срела сам се први пут тако давно да се чак и не сећам када се то тачно десило. Свакако још у основној школи.

Већ тада су ме одушевиле и просто сам их гутала једну за другом.

У средњој школи, коју сам завршила по тадашњем систему Стипа Шувара, на преводилачком смеру, већ сам их читала у оригиналу, на енглеском.

Већ тада се код мене појавила жеља да их једног дана преводим која се, на моју срећу, и остварила.

Много је Агатиних књига које бих могла назвати омиљеним, али издвојићу три.

Пре свега, ту је„Убиство Роџера Акројда", њен први велики хит који је нераскидиво повезан и са њеним личним животом.

Друга је „И не оста ниједан", по многима њено најбоље и најсавршеније дело.

Ове две књиге имала сам срећу и задовољство да лично преведем.

Трећа је „Бели коњ", књига коју нажалост нисам до сада превела, али надам се да ће ми се и та жеља остварити.

Поаро или госпођица Марпл?

„Поаро", одмах одговара Марија, додајући да пре свега мисли на екранизацију са Дејвидом Сушеом.

„Поаро је у серији иритантни сноб, који све држи под конац и не пристаје на грешке и осредњост, али ипак има искрен и топао однос са прилично осредњим Хејстингсом, склоним грешкама, мало тврдоглавим и савршено просечним Џапом, па и госпођицом Лемон.

„Искрено их воли и цени и често провлачи духовите коментаре, због чега ми је прилично симпатичан".

Крајем тридесетих година 20. века, Агата Кристи у дневнику пише да је Поаро „неподношљив", а три деценије касније, да је „егоцентричан и језив", убацујем се.

Ипак, за разлику од Артура Конана Дојла, аутора чувеног Шерлока Холмса, одупрела се пориву да убије лика у јеку његове популарности.

Јавност је волела Поароа са свим његовим бубицама.

Поаро и госпођица Марпл се никада нису срели, а у снимку откривеном и објављеном 2008. Агата Кристи је рекла и зашто.

„Херкул Поаро, комплетни егоиста, не би волео да га послу учи или да му нешто сугерише старија дама", навела је.

Поароа бира и Милица из Културкокошке.

„Он мој први контакт са Агатом, а и увек ми се допадала његова рационалност и инсистирање на логици.

„Притом, можда је безгрешан као детектив, али тиме што му је дала те неке иритантне особине Агата Кристи га је учинила људскијим, уверљивијим и препознатљивијим".

Бајић бира трећу опцију.

„Пре бих изабрао Томија и Мрвицу. У првом роману су веома млади, па су у вези, а онда постају брачни пар и добијају породицу, тако да су љубавно-детективски пар.

„Јунаци су збирке Партнери у злочину и још неколико романа, али им се Агата није често враћала, тако да су некако скрајнути. Због тога бирам њих".

Историјат

„Сада ћемо проћи кроз животну причу Агате Кристи", кажем.

Поаро је само климнуо главом и наставио да кашичицом у шољи чаја растапа четири коцке шећера.

Агата Мери Клариса Милер рођена је 15. септембра 1890. године у прилично имућној породици.

Школована је код куће и од малена је волела да чита. Свирала је виолину.

Када је имала 11 година, преминуо јој је отац, а 1905. године је послата у Париз на школовање. У Енглеску се вратила 1910, када је сазнала да јој је мајка Клара болесна.

Одлучиле су да проведу неко време у топлијој клими, па су отишле у Каиро, тада популарно одредиште имућних Британаца.

Њен први роман, Снег над пустињом, дешава се управо у Каиру. Међутим, сви издавачи су је одбили и никада није објављен.

У предворје Првог светског рата упознала је Арчибалда Кристија, који је у августу 1914. послат у рат. Венчали су се на Божић исте године, током његовог кратког одсуства.

И Агата је била део „Великог рата" - радила је као болничарка

Рат се завршио, а Агата 1921. успева да објави Мистериозну аферу у Стајлсу, када је свет упознао чуднобрког Белгијанца Херкула Поароа.

Агата и Арчибалд су у то време много путовали, али није све били тако бајно.

Крајем 1926, њен супруг тражи развод - заљубио се у извесну Ненси Нил.

Арчибалд Кристи убрзо напушта њихову заједничку кућу, са намером да без ње отпутује са пријатељима.

Био је 3. децембар.

Те ноћи, око 21.45, Агата Кристи нестаје из њиховог дома. Тиме почиње мистерија налик онима насталим у њеној глави.

Мистерија нестанка Агате Кристи

Нестанак Агате Кристи изазвао је велику буру у јавности, новине су нудиле награде за информације о њој, а у потрази је учествовао велики број полицајаца и волонтера.

Убрзо је пронађен њен аутомобил, у којем су били одећа и истекла возачка дозвола.

Она је, најзад, нађена 14. децембра, у Сван хидропатик хотелу у Јоркширу, а собу је резервисала као Тереза Нил, што је било презиме Арчибалдове љубавнице, из Кејптауна.

Где је тачно била тих 11 дана, ни данас није познато, а подељена су мишљења и о мотивима.

Двојица доктора дијагностификовала су јој амнезију, а познато је да је била у депресији због превише рада, смрти мајке и неверства мужа.

„Tај нестанак је дао њој невероватну популарност и медијску пажњу, иако је била популарна и пре тога", истиче Бајић.

„Популарност јој се тада удесетостручила", додаје.

Арчибалд и Агата су се развели 1928. године, а он се потом венчао са Ненси Нил.

Две године касније, Агата се удала за археолога Макса Малована.

Са њим је такође много путовала, због чега су људи на њеним страницама умирали и на Блиском истоку и у Египту и у Багдаду и у идиличним британским селима.

Током Другог светског рата радила је у апотеци, када је научила много о отровима.

Тада је написала Завесу и Уснуло убиство, последње приче Херкула Поароа и госпођице Марпл.

Оба рукописа су тридесет година лежала у сефу банке. По њеној замисли, биће објављене када више не буде могла да пише. Тако је и било.

Краљица злочина умрла је 12. јануара 1976, у 85. години.

Серија

Бајић прекида биографско излагање.

„Има много фактора због чега је Агата Кристи и даље популарна", наводи.

„Пре свега је имала среће да су њена дела постала популарна још двадесетих година прошлог века и та популарност се временом акумулирала".

За то време, каже, она је веома много писала - најмање један роман годишње, а понекад чак два-три.

„Била је врло вредна. Увек ћете наћи неки роман Агате Кристи који нисте прочитали".

А онда су кренуле разне адаптације и екранизације.

„Посебно је телевизија битна, неколико веома добрих серија је урађено по њеним делима. Поготову она са Дејвидом Сушеом као Поароом", каже он.

Серија је први пут емитована 1989. године.

Суше је Поароа играо у 13 сезона и 70 епизода, а да би се припремио за улогу, прочитао је сваку књигу и кратку причу о чувеном Белгијанцу.

„Дан за даном, недељу за недељом, пролазио сам кроз књиге и записивао све његове карактеристике све док нисам имао пун фајл", изјавио је Сачет једном приликом.

„Онда мој посао више није био само да знам какав је он, већ да постепено постанем он", додао је.

Имао је 93 цртице, између осталих:

„Добро је све то урадио", каже ми Поаро кратко уз осмех.

Битан део сталне поставе серије чине Хју Фрејзер који игра капетана Хејстингса и Полин Морган као госпођица Лемон, Поароова секретарица.

Касније је емитован и специјал Бити Поаро, у којем камера прати Сушеа по Бриселу, Поароовом стану у Лондону, кући Агате Кристи и возу Оријент-експрес, а све пре последње епизоде у улози Поароа.

Заједно су провели 25 година, а Суше истиче да је му Поаро у међувремену постао један од најбољих пријатеља.

„Обожавам све епизоде које се дешавају на Блиском истоку и у Индији. Егзотичне су, прелепе на око, са дивним костимима, сунчане и топле", каже Марија.

„Обожавам и епизоде у енглеским селима, опет због естетике - сан ми је да једну јесен проведем у једном таквом селу у Енглеској - али и оне у градовима из истог разлога, одушевљава ме арт деко архитектура и дизајн.

„И епизоде у возовима! Можда су ми чак најлепше епизоде у возовима".

Холивуд је недавно поново открио Агату Кристи, тако да је улогу Поароа добио Кенет Брана.

Објављено је Убиство у Оријент експресу, а ускоро ће и Смрт на Нилу.

„Нисам неки обожаватељ тих нових ствари, доста више са рециклажом", истиче Марија.

Пресуда

„Рекао бих да је случај прилично јасан", рекох, окренувши се ка Поароу.

„Тачно, mon ami, тачно".

„Приче су јој пријемчиве, прилично једноставне, а на нивоу стила је то врло коректно написано. Људи је једноставно воле", каже Бајић.

„Не захтева претерано удубљивање, а опет има довољно књижевних елемената који њена дела чине вредним читања и деценијама после настанка".

A мистерије су јој, додаје он, углавном довољно добро замршене.

„Ако бисмо кренули да рашчлањујемо, има ту више или мање успешних експеримената, али је она била доста маштовита када су заплети у питању".

„Радозналост је исконска људска особина, а Агата Кристи умела је њоме да се поиграва боље од свих других писаца", убацује се Чабраја.

Како наводи, Кристи је волела да коментарише и описује људску природу.

„Херкул Поаро безброј пута помиње како изучава и добро познаје људску природу и колико је она важна у решавању злочина.

„А ту су и још нека важна правила овог легендарног лика - никад не верујте никоме, људи и кад лажу много тога откривају и наравно, ниједан злочин не сме проћи некажњено.

Дакле, зашто треба читати Агату Кристи?

„Мислим да је то ствар опште културе", истиче Бајић.

„Јесте да је жанровска књижевност скрајнута, проглашавају је мање битном и мање вредном, али мислим да је Агата Кристи трајањем доказала да је међу најважнијим ауторима 20. века".

Марија наводи да се читањем Агатиних књига добија „осећај пријатне напетости док се уживљавају у замршену мистерију", а Јоксимовић да су „добре мистерије и детективски романи, попут Агатиних, увек узбудљиви".

А и треба с времена на време вежбати мале сиве ћелије.

Мистерија решена!

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]