Модерна библиотекарка: Девојка сакупља књиге за сеоске школе и болнице

Аутор фотографије, Privatna arhiva
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 4 мин
Александра Богдановић је библиотекарка, али не по занимању или радној књижици.
Она је модерна библиотекарка - на интернету и на терену.
Пре пет година покренула је блог Библиотекарка, а једна од њених главних акција је Књига за све - оснивање мини библиотека по сеоским школама, вртићима, домовима за старе...
До сада сакупила и испоручила више од 2.000 наслова, а на превоз до српских села чека још 500 књига.
„Све иде у Београд, а пошто и сама живим на селу, знам колико је људима тешко да дођу до књига, да их купе или позајме", каже Александра за ББЦ на српском.
„То су половна издања, али свако ко отвори неку књигу први пут - за њега је она нова."
„Читање није материјална ствар"
Александра је по занимању економисткиња и шест година је радила у администрацији једне фирме.
Баш у тренутку када је дала отказ на том послу, пожелела је да се бави и нечим што „стварно воли".
Почела је да волонтира у Музеју књига и отворила блог на којем су људи писали о књигама и размењивали их.
„Покренула сам трампу књига јер је куповина и гомилање књига чисто материјална ствар, али суштина тих корица и папира није својина.
„Књигу прочитате и то је то. Читање ипак није материјална ствар. Најбоље што можете да урадите јесте да је проследите неком другом.
„Јер она остаје у вама, а не на полици које људи мало из помодарства гомилају."

Аутор фотографије, Privatna arhiva

Аутор фотографије, Privatna arhiva
Књига за све - како је почело
Док је Александра преко блога, Фејсбука и Инстаграма размењивала књиге за пријатељима и читаоцима, њена познаница се породила и пожелела да породилишту у Вишеградској у Београду поклони књиге.
„Њено искуство у породилишту је било добро и желела је да се одужи, али је и схватила колико би женама значило да имају шта да читају док су тамо."
Александра је у том тренутку била волонтер Музеја књига и преко блога и пријатеља успела је јако брзо да скупи 100 књига за породилиште.
Књиге се прикупљају по систему „од уста до уста", било да се ради о друштвеним мрежама или разговору у козметичком салону.
„Скупљала сам књиге на све могуће начине.
„Преко странице на друштвеним мрежама, у салону лепоте моје сестре постоји плакат, а и она мотивише муштерије које дођу на третмане. Имамо и натпис на стаклорезачкој радњи.
„Све се то организује на поверење, па шта упали - упали."
Када је послала књиге болници, јавиле су се и школе и вртићи из мањих места. И тако је све кренуло.
Александрина мини библиотека која најчешће броји по 100 књига, стигла је до основне школе у селима Роге и Барајево, одељења педијатрије болнице у Чачку, као и до Центра за социјалну интеграцију младих Звезда у Београду.
„Књижевна пошиљка" је отишла и у Удружење пензионера из Параћина, дечије вртиће у Врднику и Сремској Митровици. Књиге су послате и до Ранилуга на Косову.
Издања која нису за децу завршила су и на фестивалу Читам - читаш на којем се размењују књиге једноставном трампом. Фестивал се одржава код страдале библиотеке на Косанчићевом венцу у Београду.
Александра је поносна и на библиотеку у етно домаћинству Зорнића кућа коју је сама отворила, а у којој су махом страни наслови.
„Најчешће се трудим да донирам селима, али када ми се јаве из болница, онда не размишљам да ли је у питању велики град или је то мало место", додаје она.
Ко донира
Најразличитији људи се јављају да пошаљу књиге, каже библиотекарка.
„Најчешће су то појединци који воле да читају и знају колико нека књига може да промени све. Акцију је подржала и манифестација 'Новосадска размена књига'.
„Доста људи се јавило из иностранства и послало нам старе томове."
Људи су спремни да дају старе књиге, али је за Александру вратоломија - испорука.
„Око 500 књига чека да буду послате.
„Само два пута сам слала књиге поштом, а онда је вртић морао да плати поштарину. Зато нам је превоз највећи проблем.
„Довијам се и шаљем мало по мало људима који одлазе у неке крајеве."

Које књиге могу да се пошаљу:
- за децу узраста до 6 година: сликовнице, свезналице, енциклопедије, бојанке, песмице, бајке (важи и за болнице одељење педијатрије)
- за децу од 7 до 14 година (основне школе) али и њихове предаваче: лектире новијег датума, али и старије у добром стању, такође бајке, песме, фантастика и романи за младе, књиге за учење страних језика, енциклопедије, атласи, бонтон… (важи и за болнице одељење педијатрије)
- за болнице: белетристика, поезија
- за породилишта и саветовалишта за родитеље (труднице): све што има везе са васпитањем деце, порођајем, рецепти за спремање хране за децу
- за Зорнића кућу: све књиге на страним језицима
- за манастире, цркве и све институције где се тек формирају библиотеке: историјске и религиозне књиге

Аутор фотографије, Privatna arhiva

Шта се чита на селу
Јако је битно, додаје модерна библиотекарка, да се књиге прилагоде установи у коју се шаљу, поготово када се ради о дечијем узрасту.
„Вртићи добијају сликовнице, бајке и песме.
„Ја највише волим да поклоним бонтон и понашање у саобраћају и модерне књиге за децу које она могу више пута да користе и за игру и за учење."
„Пет пријатеља" и „Хари Потер" - и даље су омиљене књиге које основци највише траже и читају, додаје она.
„Баш зато што шаљем књиге на село, јако је битно да оне буду и модерне. Да деца и млади, али и старији имају осећај да нешто ново сазнају."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








