Јапан, књижевност: Бушидо - књига која је променила имиџ земље

Пише: Мичио Накамото

Опсежан холивудски еп Последњи самурај је прича о Катсумоту, одметнутом самурају који живот посвећује борби против снага које, према његовом уверењу, изопачују јапанске традиционалне вредности.

Из визуре наредника америчке војске Нејтана Алгрена - јапанска царска војска га унајмљује како би им помогао у борби против побуњеника, али га затим они заробљавају - Катсумото и његова дружина самураја-одметника персонификују часног ратника: неустрашивог, посвећеног дужности, марљивог и дисциплинованог, али такође и учтивог и милосрдног према својим заробљеницима.

Пошто се уверио у племените обичаје самураја, Алгрен одлучује да промени страну како би помогао Катсумоту да испуни своју судбоносну мисију.

Од холивудских блокбастера до јапанских ТВ драма, самурај је годинама био представљан као модел како физичке изузетности тако и моралне исправности, неко ко сматра да су част и оданост вреднији и од самог живота.

Иако истoријски неутемељена, ова слика самураја је широко прихваћена, а томе је у многоме допринела књига невеликог обима коју је, на енглеском, на почетку 20. века, написао Иназо Нитобе.

Књига Бушидо је одмах по објављивању 1900. постала бестселер и недавно је реиздата у оквиру едиције Велике идеје издавачке куће Пингвин (Пенгуин).

Иако је реч о само једној од многих књига које се баве бушидом („ратничким начином живота"), Нитобијево дело је до данас остало најутицајнији извор за оне који желе да разумеју вредносни систем који и данас прожима многе аспекте јапанског друштва.

Како бити добар

У књизи је Нитоби, аграрни економиста, предавач, дипломата, конвертирани и заменик главног секретара Лиге народа у периоду 1919-1929, покушао да објасни западњацима (па тако и својој жени Мери, америчкој квекерки) моралне вредности на којима почива јапанска култура.

Нитоби основу тих вредности проналази у бушиду, који дефинише као самурајски код моралних принципа.

Он сматра да бушидо код самураја подстиче снажан осећај за правду као и храброст за њено извршење.

Бушидо проповеда милосрдност и учтивост, истинољубивост, част, као и лојалност спрам ауторитета.

„Самурај без осећања части не постоји будући да оно одражава снажну свест о личном достојанству и вредности."

Реалност је била мало другачија: историчари су критиковали Нитобијев опис самураја као изразито романтизован.

„Самураји и даимјо (земљопоседници) нису заиста били часни и одани", каже Свен Салер, професор модерне јапанске историје на универзитету Софија у Токију.

„Уколико би се указала прилика, они би такође убијали свог господара и заузимали његову позицију."

У свом кључном делу, Нитоби, који и сам потиче из самурајске породице, тврди и да се сви у Јапану придржавају самурајских вредности.

„Дух бушида прожима све друштвене класе", сматра он.

Насупрот његовој тврдњи, до Едо периода (1603-1868) самураи су били на лошем гласу због злоупотребе својих привилегија у време када су, услед два века друштвене стабилности, њихове борилачке вештине постале бескорисне.

Међутим, Нитоби је писао с циљем да покаже спољашњем свету да је Јапан имао вредносни систем сличан хришћанском моралу, а не да понуди историјски утемељено схватање самураја.

У складу с тим, Нитоби у књизи непрестано прави референце на европску филозофију и књижевност и повезује бушидо са каваљерством европских витезова.

„Каваљерство је цвет, ништа мање прирођен тлу Јапана од његовог симбола, трешњиног цвета…" пише Нитоби.

Према Салеру, Нитоби је обликовао своју слику самураја, па тако и Јапанаца, не само као храбрих, већ и племенитих људи желећи да је супротстави расизму и страховима Запада од „жуте погибељи".

Само четири године пре изласка његове књиге, Јапан је извојевао победу у рату који је водио против Кине у периоду од 1894. до 1895.

Убрзо након тог војног успеха, који је шокирао западне силе, уследила је победа Јапана у Руско-јапанском рату у периоду 1904-1905.

Погледајте видео: Како изгледа лов на китове

Потврда

Нитобијева књига има за циљ супротстављање страху да ће Јапан једног дана постати претња Европи и „стварање веома позитивне слике Јапана као војно јаке, али цивилизоване државе која се цивилизовано понаша у рату", каже Салер.

Према Ери Хота, историчарки и ауторки књиге Јапан 1941: Одбројавање до срамоте, књига је, такође, била „покушај да се Јапан прикаже као равноправан у односу на најбоље западне силе како би могао да полаже право на статус власника колонија."

Позитивне реакције на књигу у међународним круговима указују на то да је Нитоби успео у свом науму документовања јапанских вредности и, сходно томе, поправљања имиџа који је земља имала на Западу.

Појавивши се у време када је интересовање за Јапан порасло, након војних успеха те земље у ратовима против Кине и Русије, Нитобијеву књигу су са нестрпљењем дочекали западни читоаци, које је изненадни успон Јапана задивио и збунио.

Храброст, морална исправност и друге вредности бушида описане у Нитобијевој књизи били су западним читаоцима уверљиво објашњење начина на који је мала, дотад непозната земља могла да победи много веће и наизглед моћније суседе.

„Нитобијева књига нуди могуће објашњење извора нарастајуће моћи Јапана", каже Ленс Гатлин, аутор најављене књиге Каонове хронике, о Џигору Камоу, оснивачу џудоа.

„Реч је о једној од првих западних књига о јапанској култури, при чему је тираж је плануо."

Гатлин је у Националној библиотеци Арканзаса нашао примерак штампан 1904, само четири године након што се први пут појавила.

Заводљивости бушида као моралног кода нису мимоишле чак ни тадашњег америчког председника Теодора Рузвелта, страственог џудисту.

У писму, дипломати и политичару грофу Кентару Канеку, послатом 13. априла 1904, Рузвелт је написао: „Потпуно ме је одушевила мала књига о Бушиду. Научио сам пуно из ње о крепком самурајском духу..."

Роберт Бајден-Пауел, оснивач скаутског покрета, написао је да је један од циљева кодекса тог удружења био „оживљавање неких од правила која су важила за старовремене витезове, која су у многоме обликовала моралне светоназоре наше расе, баш као што је … Бушидо ... учинио, и још увек чини за Јапан."

Насупрот хвалоспевима с друге стране океана, књига је у Јапану често била нападана због нетачности, сматра Олег Бенеч у својој књизи Измишљање самурајског начина живота.

Међутим, међународни успех књиге је прослављен у домовини, а зачињање идеје да Јапан због своје моралне честитости има права да се придружи привилегованој групи западних колонијалних земаља је „код Јапанаца створило уверење да су сви они баштиници надмоћних вредности и да им припада право да исправе неправду", примећује Хота.

„То је било важно за слику коју Јапанци имају о себи."

Након Другог светског рата, бушидо је у Јапану био повезиван са јапанским милитаризмом поставши „мета народног ресентимана", пише Бенеч.

У скорије време, 80-их је у свету поново порасло интереовање за Нитобијеву књигу јер су многи у њој тражили објашњење за убрзани раст јапанске економије и технолошки напредак.

Ли Тенг-ху, недавно преминули бивши председник Тајвана, подсетио је у својим мемоарима из 2006. јапанску јавност на значај књиге, детаљно описавши како је она утицала на његов живот и начин размишљања.

Ипак, и поред тога што се интересовање за књигу разбуктавало у неколико махова, Нитоби и његов стари бестселер не представљају опште познате чињенице у Јапану.

Штавише, већина људи који знају за њега најчешће га препознају као лика са новчанице од 5.000 јена, која је била у оптицају 1984-2004.

За спољни свет Нитобијева књига и даље представља извор инофмација о вредностима укорењеним у јапанском друштву.

Многе вредности које је он уврстио у вештину бушида - учтивост према другима, високо вредновање личне части, самоконтрола и лојалност према вишем ауторитету - остају у основи јапанског схватања доличног понашања.

Бушидо је широко прихваћен у спорту, па је тако надимак јапанске репрезентације у бејзболу „јапански самураји", а фудбалске - „плави самураји".

Међутим, према Јукоку Јуаси, асистенткињи на токијском Универзитету Теикјō Хеисеи, превласт вредности приписаних бушиду у јапанској култури последица је константног утицаја конфучијанства пре него Нитобијеве књиге.

„Многа учења која налазимо у Нитобијевој књизи су саставни део понашања Јапанаца, стога не морамо да читамо књигу да бисмо усвојили те вредности", каже она.

Несумњиво, за спољни свет Нитобијева књига и даље представља извор инофмација о вредностима укорењеним у јапанском друштву.

С обзиром на то, може се очекивати да ће и у годинама које долазе књига Бушидо: душа Јапана обликовати начин на који свет разуме Јапан.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]