Други светски рат: Британски војник после 80 година нашао Францускињу коју је упознао током искрцавања на Нормандију

Скоро 80 година Рег Пај је носио њену слику у новчанику.

Угет је оставила слику у комбију у знак захвалности што јој је дао кришку хлеба са џемом док је чекао напредовање војске дубље у Француску током Другог светског рата.

Случајни сусрет усред ужаса рата који је беснео око њих одиграо се близу плажа Нормандије, само неколико недеља после Дана Д.

Можда јесте било кратко, али је у сећању остало за читав живот.

Толико је остало урезано, да је ратни ветеран Рег у 99. години пожелео да је опет сретне и имали су романтични рандеву 78 година касније.

„Изволи сендвич са џемом", рекао је уз осмех поздравивши Угет у дому за старе где живи на северу Француске.

„Драго ми је да те видим после тако пуно времена", одговорила му је насмејано Угет, која има 92 године.

„Остарили смо, али смо и даље исти", рекла му је стара познаница.

Ово је била прилика да јој се Рег, који је допутовао из Велса, лепо представи јер је њихов сусрет лета 1944. трајао свега неколико секунди.

Када су се упознали он је имао 20, а она 14 година.

Британски војник се ту искрцао са 224. четом и инжењерима краљевске војске, који су помогали савезничкој инвазији на копнену Европу против немачког непријатеља.

Застали су на кратко.

„Зауставио се комби који је возио момак по имену Џорди и понудио нам конзерву сардела", присећа се возач војних камиона Рег, враћајући у мислима непознато село у ком је први пут срео француску тинејџерку.

„Била је ту и кришка хлеба. Он је четкицом намазао маргарин, а ми смо имали и мало црвеног џема", описује.

Вратили су се до паркираног комбија да са саборцима подели сарделе.

„Тада сам подигао поглед и испред мене је стајала девојка. Нисам је видео да долази.

„Имала је, не би требало то да кажем, али подерану белу хаљину. Није хтела сарделе.

„Буљила је у мене и помислио сам у шта она буљи. Погледао сам доле и био је то хлеб. Па сам јој понудио хлеб."

Не сећа се, каже, да ли је узела кришку, али се сећа да је „трчала преко сеоског трга и ушла у цркву".

„Никад је после тога нисам видео".

Следећег јутра, у његовом возилу се појавила посуда са мало млека и фотографијом девојчице.

„И то је фотографија коју сам све време држао у новчанику", каже ветеран.

Није само црно-бела слика Угете испред француске бискупије остала уз Рега деценијама, са њом је чувао и наду да ће је једног дана пронаћи.

„У најцрњим временима ова трачак људског опхођења оставио је огроман траг на мој живот", додао је Рег, који је из Бури Порта у Кармартенширу.

Рег, чија је супруга Меирвен умрла 2015. године, раније је покушавао да пронађе Угет преко сина, али нису успели.

Овог пута, уз помоћ ветеранске добротворне организације Такси, Рег је успео да подели још једну кришку хлева и џема са Угет, сада мамом троје деце.

„Имам ово већ 78 година", рекао је Рег, пружајући јој избледелу стару фотографију.

Поред хлеба и џема, вицкасти Рег је донео и конзерву сардела.

И, баш као и 1944. године, Угет их је поново са осмехом одбацила.

Али, у присуству шире породице, послужили су се шампањцем док су им пријатељи помогли у преводу.

Угет је рекла да је „изузетно дирнута" што се Рег трудио да је пронађе.

„И још је жива!", каже Рег смешећи се.

„Јер сам увек мислио да је до сада вероватно преминула јер им је било тешко у младости.

„Била је веома пристојна и сва на месту. Лепо су нас дочекали, то је било најбољих 45 сати у животу."

На крају су се загрлили и пољубили у образ, после чега се Угет насмејала и рекла да ће сада морати да се венчају.

Рег се сложио пошто је она обећала да ће „oставити" садашњег дечка из старачког дома.

„Зато су преко преводиоца рекли 'она ће се удати за тебе' и ево нас", додао је Рег.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]