Japan, književnost: Bušido - knjiga koja je promenila imidž zemlje

Piše: Mičio Nakamoto

Opsežan holivudski ep Poslednji samuraj je priča o Katsumotu, odmetnutom samuraju koji život posvećuje borbi protiv snaga koje, prema njegovom uverenju, izopačuju japanske tradicionalne vrednosti.

Iz vizure narednika američke vojske Nejtana Algrena - japanska carska vojska ga unajmljuje kako bi im pomogao u borbi protiv pobunjenika, ali ga zatim oni zarobljavaju - Katsumoto i njegova družina samuraja-odmetnika personifikuju časnog ratnika: neustrašivog, posvećenog dužnosti, marljivog i disciplinovanog, ali takođe i učtivog i milosrdnog prema svojim zarobljenicima.

Pošto se uverio u plemenite običaje samuraja, Algren odlučuje da promeni stranu kako bi pomogao Katsumotu da ispuni svoju sudbonosnu misiju.

Od holivudskih blokbastera do japanskih TV drama, samuraj je godinama bio predstavljan kao model kako fizičke izuzetnosti tako i moralne ispravnosti, neko ko smatra da su čast i odanost vredniji i od samog života.

Iako istorijski neutemeljena, ova slika samuraja je široko prihvaćena, a tome je u mnogome doprinela knjiga nevelikog obima koju je, na engleskom, na početku 20. veka, napisao Inazo Nitobe.

Knjiga Bušido je odmah po objavljivanju 1900. postala bestseler i nedavno je reizdata u okviru edicije Velike ideje izdavačke kuće Pingvin (Penguin).

Iako je reč o samo jednoj od mnogih knjiga koje se bave bušidom („ratničkim načinom života"), Nitobijevo delo je do danas ostalo najuticajniji izvor za one koji žele da razumeju vrednosni sistem koji i danas prožima mnoge aspekte japanskog društva.

Kako biti dobar

U knjizi je Nitobi, agrarni ekonomista, predavač, diplomata, konvertirani i zamenik glavnog sekretara Lige naroda u periodu 1919-1929, pokušao da objasni zapadnjacima (pa tako i svojoj ženi Meri, američkoj kvekerki) moralne vrednosti na kojima počiva japanska kultura.

Nitobi osnovu tih vrednosti pronalazi u bušidu, koji definiše kao samurajski kod moralnih principa.

On smatra da bušido kod samuraja podstiče snažan osećaj za pravdu kao i hrabrost za njeno izvršenje.

Bušido propoveda milosrdnost i učtivost, istinoljubivost, čast, kao i lojalnost spram autoriteta.

„Samuraj bez osećanja časti ne postoji budući da ono odražava snažnu svest o ličnom dostojanstvu i vrednosti."

Realnost je bila malo drugačija: istoričari su kritikovali Nitobijev opis samuraja kao izrazito romantizovan.

„Samuraji i daimjo (zemljoposednici) nisu zaista bili časni i odani", kaže Sven Saler, profesor moderne japanske istorije na univerzitetu Sofija u Tokiju.

„Ukoliko bi se ukazala prilika, oni bi takođe ubijali svog gospodara i zauzimali njegovu poziciju."

U svom ključnom delu, Nitobi, koji i sam potiče iz samurajske porodice, tvrdi i da se svi u Japanu pridržavaju samurajskih vrednosti.

„Duh bušida prožima sve društvene klase", smatra on.

Nasuprot njegovoj tvrdnji, do Edo perioda (1603-1868) samurai su bili na lošem glasu zbog zloupotrebe svojih privilegija u vreme kada su, usled dva veka društvene stabilnosti, njihove borilačke veštine postale beskorisne.

Međutim, Nitobi je pisao s ciljem da pokaže spoljašnjem svetu da je Japan imao vrednosni sistem sličan hrišćanskom moralu, a ne da ponudi istorijski utemeljeno shvatanje samuraja.

U skladu s tim, Nitobi u knjizi neprestano pravi reference na evropsku filozofiju i književnost i povezuje bušido sa kavaljerstvom evropskih vitezova.

„Kavaljerstvo je cvet, ništa manje prirođen tlu Japana od njegovog simbola, trešnjinog cveta…" piše Nitobi.

Prema Saleru, Nitobi je oblikovao svoju sliku samuraja, pa tako i Japanaca, ne samo kao hrabrih, već i plemenitih ljudi želeći da je suprotstavi rasizmu i strahovima Zapada od „žute pogibelji".

Samo četiri godine pre izlaska njegove knjige, Japan je izvojevao pobedu u ratu koji je vodio protiv Kine u periodu od 1894. do 1895.

Ubrzo nakon tog vojnog uspeha, koji je šokirao zapadne sile, usledila je pobeda Japana u Rusko-japanskom ratu u periodu 1904-1905.

Pogledajte video: Kako izgleda lov na kitove

Potvrda

Nitobijeva knjiga ima za cilj suprotstavljanje strahu da će Japan jednog dana postati pretnja Evropi i „stvaranje veoma pozitivne slike Japana kao vojno jake, ali civilizovane države koja se civilizovano ponaša u ratu", kaže Saler.

Prema Eri Hota, istoričarki i autorki knjige Japan 1941: Odbrojavanje do sramote, knjiga je, takođe, bila „pokušaj da se Japan prikaže kao ravnopravan u odnosu na najbolje zapadne sile kako bi mogao da polaže pravo na status vlasnika kolonija."

Pozitivne reakcije na knjigu u međunarodnim krugovima ukazuju na to da je Nitobi uspeo u svom naumu dokumentovanja japanskih vrednosti i, shodno tome, popravljanja imidža koji je zemlja imala na Zapadu.

Pojavivši se u vreme kada je interesovanje za Japan poraslo, nakon vojnih uspeha te zemlje u ratovima protiv Kine i Rusije, Nitobijevu knjigu su sa nestrpljenjem dočekali zapadni čitoaci, koje je iznenadni uspon Japana zadivio i zbunio.

Hrabrost, moralna ispravnost i druge vrednosti bušida opisane u Nitobijevoj knjizi bili su zapadnim čitaocima uverljivo objašnjenje načina na koji je mala, dotad nepoznata zemlja mogla da pobedi mnogo veće i naizgled moćnije susede.

„Nitobijeva knjiga nudi moguće objašnjenje izvora narastajuće moći Japana", kaže Lens Gatlin, autor najavljene knjige Kaonove hronike, o Džigoru Kamou, osnivaču džudoa.

„Reč je o jednoj od prvih zapadnih knjiga o japanskoj kulturi, pri čemu je tiraž je planuo."

Gatlin je u Nacionalnoj biblioteci Arkanzasa našao primerak štampan 1904, samo četiri godine nakon što se prvi put pojavila.

Zavodljivosti bušida kao moralnog koda nisu mimoišle čak ni tadašnjeg američkog predsednika Teodora Ruzvelta, strastvenog džudistu.

U pismu, diplomati i političaru grofu Kentaru Kaneku, poslatom 13. aprila 1904, Ruzvelt je napisao: „Potpuno me je oduševila mala knjiga o Bušidu. Naučio sam puno iz nje o krepkom samurajskom duhu..."

Robert Bajden-Pauel, osnivač skautskog pokreta, napisao je da je jedan od ciljeva kodeksa tog udruženja bio „oživljavanje nekih od pravila koja su važila za starovremene vitezove, koja su u mnogome oblikovala moralne svetonazore naše rase, baš kao što je … Bušido ... učinio, i još uvek čini za Japan."

Nasuprot hvalospevima s druge strane okeana, knjiga je u Japanu često bila napadana zbog netačnosti, smatra Oleg Beneč u svojoj knjizi Izmišljanje samurajskog načina života.

Međutim, međunarodni uspeh knjige je proslavljen u domovini, a začinjanje ideje da Japan zbog svoje moralne čestitosti ima prava da se pridruži privilegovanoj grupi zapadnih kolonijalnih zemalja je „kod Japanaca stvorilo uverenje da su svi oni baštinici nadmoćnih vrednosti i da im pripada pravo da isprave nepravdu", primećuje Hota.

„To je bilo važno za sliku koju Japanci imaju o sebi."

Nakon Drugog svetskog rata, bušido je u Japanu bio povezivan sa japanskim militarizmom postavši „meta narodnog resentimana", piše Beneč.

U skorije vreme, 80-ih je u svetu ponovo poraslo intereovanje za Nitobijevu knjigu jer su mnogi u njoj tražili objašnjenje za ubrzani rast japanske ekonomije i tehnološki napredak.

Li Teng-hu, nedavno preminuli bivši predsednik Tajvana, podsetio je u svojim memoarima iz 2006. japansku javnost na značaj knjige, detaljno opisavši kako je ona uticala na njegov život i način razmišljanja.

Ipak, i pored toga što se interesovanje za knjigu razbuktavalo u nekoliko mahova, Nitobi i njegov stari bestseler ne predstavljaju opšte poznate činjenice u Japanu.

Štaviše, većina ljudi koji znaju za njega najčešće ga prepoznaju kao lika sa novčanice od 5.000 jena, koja je bila u opticaju 1984-2004.

Za spoljni svet Nitobijeva knjiga i dalje predstavlja izvor inofmacija o vrednostima ukorenjenim u japanskom društvu.

Mnoge vrednosti koje je on uvrstio u veštinu bušida - učtivost prema drugima, visoko vrednovanje lične časti, samokontrola i lojalnost prema višem autoritetu - ostaju u osnovi japanskog shvatanja doličnog ponašanja.

Bušido je široko prihvaćen u sportu, pa je tako nadimak japanske reprezentacije u bejzbolu „japanski samuraji", a fudbalske - „plavi samuraji".

Međutim, prema Jukoku Juasi, asistentkinji na tokijskom Univerzitetu Teikjō Heisei, prevlast vrednosti pripisanih bušidu u japanskoj kulturi posledica je konstantnog uticaja konfučijanstva pre nego Nitobijeve knjige.

„Mnoga učenja koja nalazimo u Nitobijevoj knjizi su sastavni deo ponašanja Japanaca, stoga ne moramo da čitamo knjigu da bismo usvojili te vrednosti", kaže ona.

Nesumnjivo, za spoljni svet Nitobijeva knjiga i dalje predstavlja izvor inofmacija o vrednostima ukorenjenim u japanskom društvu.

S obzirom na to, može se očekivati da će i u godinama koje dolaze knjiga Bušido: duša Japana oblikovati način na koji svet razume Japan.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]