Јапан, пољопривреда и роботи: Револуција без земље и земљорадника

Јуичи Мори не узгаја воће и поврће на земљишту. Њему чак није потребна ни земља.

Уместо тога, овај јапански научник ослања се на материјал првобитно намењен лечењу људских бубрега - провидни и пропусни полимерски омотач.

Биљке расту на врху омотача, који помаже да се у њему похране течности и хранљиви састојци.

Осим што то омогућава поврћу да расте у било ком окружењу, ова техника троши 99 одсто мање воде од традиционалне пољопривреде и одбацује употребу пестицида - полимер сам блокира све вирусе и бактерије.

Ово је један од примера како Јапан - у одсуству земље и радника - успева да унесе револуцију у пољопривреду.

„Адаптирао сам материјале који су се користили за филтерисање крви у дијализи бубрега", рекао је овај научник за ББЦ.

Његова компанија Мебиол регистровала је патенте за овај изум у скоро 120 земаља.

Она предводи текућу пољопривредну револуцију у Јапану: њиве се претварају у технолошке центре уз помоћ вештачке интелигенције, интернета и најсавременије науке.

Способност агро-технологије да повећа прецизност у надгледању и одржавању усева могло би да се покаже од виталног значаја у блиској будућности.

Овогодишњи Светски извештај Уједињених нација о развоју водених ресурса процењује да ће 40 одсто производње житарица и 45 одсто глобалног бруто домаћег производа бити угрожено до 2050. године уколико се овим темпом настави нарушавање животне средине.

Методи узгајања као што је овај који је осмислио Јуичи Мори већ се користе на више од 150 локација у Јапану и другим земљама као што су Уједињени Арапски Емирати.

Метод је посебно важна алатка у поновној изградњи североисточних пољопривредних области у Јапану које су контаминиране супстанцама нанесеним цунамијем и радијацијом после великог земљотреса и нуклеарне катастрофе из марта 2011. године.

Роботски трактор

Са пројектованим порастом броја глобалног становништва (са 7,7 милијарди људи на 9,8 милијарди пре 2050. године), компаније се кладе на то да ће глобална потражња хране створити велике пословне прилике, као и потенцијално тржиште за механизацију.

Јапанска влада тренутно субвенционише развој 20 типова робота способних да помажу при разним пољопривредним фазама, од сејања до жетве, у случају разноразних усева.

У партнерству с Универзитетом у Хокаиду, произвођач машина Јанмар развио је роботски трактор који се већ испробава на њивама.

Једна особа може истовремено да управља са два трактора захваљујући сензорима који идентификују препреке и спречавају да дође до судара.

Почетком ове године произвођач аутомобила Нисан лансирао је робота на соларну енергију опремљеног ГПС-ом и вај-фајом.

Названа Патак, ова сонда у облику кутије путује кроз поплављена пиринчана поља како би помогла оксигенизацију воде и да се смањи употреба пестицида и његов утицај на животну средину.

Земљорадња са мање људи

Уз помоћ технологије, Јапанска влада покушава да привуче младе људе које превише не занима да раде директно у пољима, али који имају неког афинитета према технологији.

То је покушај да се оживи сектор привреде у ком је број радне снаге у сталном опадању.

За скоро деценију, број Јапанаца који раде у пољопривредној производњи опао је са 2,2 милиона на 1,7 милиона.

Да би све било компликованије, просечно годиште радника сада је 67 година, а већина земљорадника ради у овој области само део радног времена.

Топографија умногоме ограничава јапанску пољопривреду, која може да произведе свега 40 одсто хране потребне овој земљи.

Око 85 одсто земље је планинско и већина преосталих обрадивих површина посвећено је узгајању пиринча.

Ова житарица одувек је била основна храна Јапанаца и влада субвенционише узгајиваче пиринча како би одржала производњу на малим имањима од једног хектара.

Али навике у исхрани су се у међувремену промениле.

Прскање одозго

Пад у годишњој употреби пиринча по глави становника (са 118 килограма 1962. године на мање од 60 килограма 2006. године) натерало је Јапан да започне подстицање диверсификације у пољопривреди.

Али без помоћи људи, земљорадници морају да се уздају у механизацију и биотехнологију.

За задатке као што су прскање усева све се више користе дронови - они за пола сата могу да обаве посао за који је човеку потребан читав дан.

Висока технологија такође је омогућила проширење усева чак и без постојања земљишта.

Преко производње у стакленим баштама и употребе хидропонике (метода узгоја биљака без земље, већ уз употребу хранљивих материја растворених у воденим растварачима), Јапан је успео да прошири производњу воћа и поврћа.

Мираи група, у Чиби, пионир је у производњи свих врста хране која не мора да се чува у фрижидеру.

Она тренутно жање око 10.000 главица зелене салате дневно.

Производња је стотину пута већа у поређењу са конвенционалним методом. Преко сензорског уређаја, компанија контролише вештачко осветљење, течне хранљиве састојке, нивое угљен диоксида и температуру.

Уз вештачко осветљење, биљке расту брже, а контролисан узгој елиминише губитке услед болести.

Упркос високим енергетским трошковима, број „фабрика за биљке" у Јапану се утростручио за једну деценију, до бројке од тренутно 200 постројења.

Тржиште хидропонике тренутно представља тек нешто више од 1,5 милијарди долара у свим светским пословањима, али консултантска фирма Уједињено истраживање тржишта предвиђа да ће се оно више него учетворостручити пре 2023. године, када ће чинити 6,5 милијарди долара.

Трансфер технологије

Јапан се обавезао и да ће помоћи афричким земљама да до 2030. године удвоструче годишњу производњу пиринча на 50 милиона тона, а конкретни пројекти већ су у току.

У Сенегалу, на пример, Јапанци су уложили у обуку пољопривредних техничара и трансфер технологије који се углавном тичу наводњавања.

Као последица, продуктивност се повећала са четири на седам тона пиринча по хектару, а зарада произвођача скочила је за око 20 одсто.

Јапанска стратегија је да промовише приватна улагања и прошири трговину одрживе пољопривредне механизације широм афричког континента.

Постоје и иницијативе за сарадњу са Вијетнамом и Мјанмаром, као и пројекти у Бразилу.

Али главни циљ је јапанска револуција у унапређењу безбедности властите хране: јапанске власти желе да до 2050. године сами производе најмање 55 одсто хране која је потребна земљи.

Са више него малом помоћи од технологије, наравно.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]