Религија и хришћанство: Одакле потичу теорије да су Исус и Марија Магдалена били у романтичној вези

У књизи „Последње Христово искушење" коју је 1951. објавио грчки писац Никос Казанцакис (1883-1957), приказан је Исус како се венчава са Маријом Магдаленом. Тридесет седам година касније, контроверзно дело претворено је у истоимени филм у режији Американца Мартина Скорсезеа.

У 21. веку, још један бестселер претворен у блокбастер такође је пласирао идеју о пару који су претходна двојица формирали: „Да Винчијев код", роман Американца Дена Брауна из 2003. године, адаптиран за биоскопе 2006. године.

Ако се у машти и популарној култури изнова два лика из Библије представљају као романтични пар, има ли то неког упоришта у истраживању древних хришћанских докумената?

Ако се ограничимо на такозване канонске књиге, односно приче које хришћанске религије признају као саставни део Библије, то нема никаквог основа.

И више од тога, хришћански верници неретко презиру те теорије, сматрајући их не само нетачним, већ и као јерес.

Али истраживања заснована на такозваним „апокрифним јеванђељима", текстовима старим колико и они који чине Нови завет, али које је Католичка црква на крају избацила, пронашла су доказе о љубави између Исуса и Марије Магдалене.

`Омиљени ученик`

Међутим, иако међу савременим стручњацима нема сагласности, свако тумачење списа мора се радити са дужном пажњом.

„Већина апокрифа који се односе на овај 'случај' никада, заправо, не помиње Магдалену као 'Исусову жену'", сматра ватикански научник Миртичели Медеирос, истраживач историје католицизма на Папском универзитету Грегоријана у Риму.

„Пре свега се каже да је била омиљени Исусов ученик и велики 'сапутник', реч која, ако се не води рачуна о анахронизму, може да генерише безброј тумачења".

За истраживачицу Вилму Стигал Де Томазо, докторку религиозних наука и ауторку књиге „Марија Магдалена: историја, традиција и легенде", не постоји ништа историјски што би могло да потврди ове теорије о љубавном односу између Магдалене и Исуса.

„Нема чињеница које подржавају ову хипотезу", каже она.

„Чак ни гностички апокрифни текстови не коментаришу овај однос. Већина говори о односу између Марије Магдалене и већ васкрслог Исуса", додаје Де Томазо, истраживачица у бразилском Друштву за теологију и религиозне науке и чланица Латиноамеричког удружења за књижевност и теологију.

Са њом је сагласан и амерички историчар и писац који живи у Енглеској Мајкл Хаг, аутор књиге „Марија Магдалена: Од Библије до Да Винчијевог кода: Исусова сапутница, богиња, проститутка, феминистичка икона".

Хаг ту брани тезу да је Магдалена била веома блиска и интимна са Исусом, али само са духовне тачке гледишта.

Велика непознаница

Мистерија почиње идентитетом Магдалене, жене о којој се мало зна. Верује се да је то име добила јер потиче из Магдале, града на обали Галилејског мора (данас северни Израел).

„Она је једна од најнепознатијих жена у Библији", каже хагиолог Тиаго Маерки, проучавалац старог хришћанства и члан Хагиографског друштва Сједињених Држава.

Хагиологија представља учење о светитељима.

„С једне стране, она је светица, она која се преобратила. С друге стране, она је проститутка, која касније постаје љубавница или жена Исуса."

„Историјска Марија Магдалена потиче из традиције настале предањима после Исусове смрти", истиче историчар Андре Леонардо Чевитарезе, професор на Институту за историју Федералног универзитета у Рио де Жанеиру и аутор књиге „Исус из Назарета : шта историја има да каже о њему".

„Усмено предање је био организовано око онога што су запамтили и потпуно измишљених сећања о Исусу. Ове традиције су углавном настале у периоду између Исусове смрти и првих списа о њему."

Чевитарезе истиче да се Магдалена помиње у два најстарија списа у хришћанству: апокрифном „Јеванђељу знакова", вероватно с краја шездесетих првог века; и канонском „Јеванђељу по Марку", из наредне деценије.

Међу канонским књигама она се поименце помиње 17 пута, увек у јеванђељима.

У следећим књигама, које почињу да говоре о животу првих хришћана и њиховим порукама тадашњем свету, Марија Магдалена је заборављена или избрисана фигура.

Њена појављивања су значајна, што указује на то да је била веома блиски Исусов следбеник.

Иако је најпре описана као жена из које је моћни син Божији протерао „седам демона" - одломак који је подстакао мит да је Марија Магдалена била проститутка - касније се она појављује у кључним тренуцима.

Она је била један од сведока распећа и видела је, према речима јеванђелисте Марка, где је сахрањено Исусово тело и стога је на крају била та која је пронашла гроб отворен у епизоди која је постала позната као васкрсење Христово.

Легенде

У стваралачком простору легенди постоји занимљива прича у коју неки верују: прво Исусово чудо, према Библији, било је претварање воде у вино на свадби.

У светим текстовима се, међутим, не помињу имена младе и младожење Према том веровању, пар би били Марија Магдалена и Јован јеванђелист.

У популарној анегдоти, чудо није било благослов за пар, већ муњевит крај њиховог брака, јер је Јован, кад је сведочио претварању воде у вино, напустио невесту и придружио се месијанском пројекту који је водио Исус.

Марија Мадалена, коју је напустио муж, на крају би зарађивала за живот од проституције. И тек ће се спасити много касније, када ју је избавио сам Исус, а она почела да га следи.

Званични списи

Што се званичних јеванђеља тиче, наговештаји љубавне везе између њих двојице су ретки.

Маерки наводи два пасуса.

У „јеванђељу по Јовану", у причи која прати Исусову смрт и сахрану, налази се епизода у којој се он јавља Марији Магдалени док плаче пред празним гробом.

„А он је пита: `Жено, зашто плачеш?`", приповеда хагиолог.

„Претпоставка је да се та грчка реч за жену која се појављује у оригиналном тексту може односити на идеју 'моја жена'. То је на крају подржало тумачење да су били пар."

Други траг би такође био један од догађаја убрзо после Исусове смрти.

Марија Магдалена је у светим текстовима представљена као она којој је поверено да се стара о гробу, због чега га је прва затекла празним.

„Пошто је Исус сахрањен, библијска традиција каже да је на Марији Магдалени било да чисти, брине о телу. Сада су Исуса називали рабином [религијским поглаваром јеврејске заједнице], а рабини се венчавају", сматра Маерки.

„И било би незамисливо да жена дотакне тело умрлог, да га среди, да није била неко из породици, да није његова жена.

Маерки тврди да то наводи „многе историчаре" да бране ово гледиште.

И ако се Марија Магдалена не помиње у књигама које у Библији следе после јеванђеља, једна од Павлових посланица доноси, за историчара Чевитареза, кључ за тумачење њене величине.

„У првом писму Коринћанима, документу који се обично датира у 1. век 50-их година [хронолошки раније, дакле, од најранијих писаних докумената који помињу Марију Магдалену по имену], Павле пита [реторички] да ли је и он такође један апостола јер је видео васкрслог Христа", објашњава историчар.

„Сада, када пређемо на `Јованађеље по Јовану`, Марија Магдалена је једина особа која види васкрслог Исуса, у том одломку где мисли да разговара са баштованом који брине о башти у којој је био сахрањен, а открива да је тај човек Исус", додаје.

Пољубац у уста

У текстовима који се сматрају апокрифним, теорије иду даље.

Чевитарезе подсећа на „Јеванђеље по Филипу", фрагменте пронађене 1945. заједно са многим другим драгоценим документима у Наг Хамадију у Египту.

Текст је вероватно настао још у другом веку. Иако је откривено пре мање од сто година, и раније се знало његово постојање, каже професор.

Постоје цитати из овог јеванђеља грчких аутора који датирају пре 1.800 година.

„Каже да су се Исус и Марија Магдалена пољубили у уста.

„Овај појединачни податак већ условљава [по ономе како се тренутно гледа] еротски елемент", објашњава Чевитарезе.

„Међутим, када прочитамо 'Јеванђеље по Филипу' у целости и ставимо га у ово гностичко хришћанско окружење [хришћанска струја коју је Иринеј Лионски прогласио јеретичком 180. године нове ере], примећујемо схватање које су ови дечаци имали о физичком свету, материјалном, свету који градимо", каже историчар.

„И ту нема ничег еротичног. За њих је љубљење у уста значило преношење знања са једног чистог бића на друго чисто биће."

Маерки упозорава и да је све описано потребно анализирати у контексту времена, да не би пали у анахронизам.

„Неки кажу да је Исус пољубио Марију Магдалену у уста и то би био знак везе између њих двоје.

„То је идиотски, јер љубљење у уста у време Исуса није имало исту конотацију коју има за нас данас. За гностике је то био начин преношења мудрости, без љубавних или сексуалних конотација", објашњава он.

Исусов сапутник

„Јеванђеље по Филипу такође представља Марију Магдалену као Исусову `сапутницу`, користећи грчку реч коинонос — чије значење у прошлости није било нужно ограничено на брачног друга.

„[У тексту] она је описана као Исусова сапутница, као неко кога је волео више од осталих ученика, и то је веома значајно", каже Маерки.

„Али можда најоштрији древни спис о овој љубавној вези је „Црквена историја Захарије Ретора", рукопис који вероватно датира из шестог века, написан на сиријском, дијалекту арамејског.

Израелско-канадски новинар Симча Јацобовици и канадски историчар Бери Вилсон, професор религијских наука на Универзитету Јорк у Канади, анализирали су материјал и закључили да се ради о верзији текста који је првобитно написан на грчком, можда између првог и другог века.

Њих двојица су 2014. године објавили књигу „Изгубљено јеванђеље: декодирање древног текста који открива Исусов брак са Маријом Магдаленом".

У делу објашњавају да поменути древни рукопис доноси непознату историју Исусове младости, у његовим двадесетим годинама, његове везе са политичким личностима Римског царства и, углавном, однос са Маријом Магдаленом, са којом се венчао и имао двоје деце.

„То је дело освежило ово помало легендарно предање, оно које има упориште у неким документима примитивног хришћанства", каже Маерки.

Године 2012. први пут је изашао на видело део текста са речима „Исус им рече: `жено моја...`".

Али највероватније је то фалсификат.

Документ, на коптском, био је превод текста из 14. века написаног у 2. веку, првобитно на грчком. А представили су га истраживачи са Универзитета Харвард, у САД.

Постало је познато као „Јеванђеље Исусове жене".

Откриће је изазвало контроверзе, али је због сличности са већ познатим текстовима истог времена, неколико истраживача почело да сумња у његову легитимност.

„Из тог разлога, многи историчари га пре сматрају недостојним пажње", оцењује Медеирос са Папског универзитета.

Чак и међу истраживачима који су били укључени постоји консензус да је материјал, потврђен радиокарбонским датирањем да потиче из средњовековног периода, вероватно фалсификат направљен модерним техникама на фрагменту папируса из средњег века.

Претпоставке

Упркос толиким могућностима тумачења, Чевитарезе не верује да су Исус и Мадалена имали љубавну везу.

„Рекао бих да постоје аргументи да се ово оповргне, иако се људи понекад мало наљуте на мене", каже историчар.

„Када синхроно посматрам лик Исуса у документацији, схватам да он није једини Јеврејин у целибату прве половине првог века... А портрет који су приказали јеванђелисти је Исуса који је живео искључиво своју службу, што га чини безгрешним и легитимним, он није имао љубавне везе."

Чевитарезе тврди да нам древни текстови омогућавају да разумемо да је Исус „изабрао живот који је водио", живот „насилног супротстављања Римском царству и јеврејским елитама у дослуху са тим царством".

„Он је био 'жртвено јагње` и стога је његов целибат био много више околност него принцип", каже он.

„Никад није размишљао о томе да се ожени. На неки начин, мислим да је одлука била више о начину живота који је усвојио, лутањима, момку који не може да престане јер га полиција увек јури."

За Медеироса, „с обзиром на документе којима имамо приступ" није могуће научно веровати да су Исус и Марија Магдалена били пар.

„Већина историчара хришћанства, бар за сада, одбацује ову хипотезу", примећује он.

У ствари, није било уобичајено да учитељ, мислећи на тадашње јеврејско друштво, буде самац или у целибату, како то религиозно кажемо", наставља истраживач.

„Међутим, у време Исуса, улоге у јеврејском друштву пролазиле су кроз фазу трансформације.

„Чак су два Исусова савременика, посвећена подучавању, била у целибату: Јован Крститељ, његов рођак, и Павле из Тарса. Павле чак пише у писмима о целибату у корист служења краљевству небеском."

„За многе ране хришћане брачни живот је био стварност. Многи су били ожењени, попут Петра. Али то је у то време био лични избор", додаје Маерки.

Хагиолог, међутим, коментарише да је бити у целибату или не „био лични избор у време примитивног хришћанства". А претпостављати да ли су Исус и Магдалена живели као пар, такође, би било лично мишљење.

„Чињеница је да је, мимо свих ових легенди и сумњи, Марија Магдалена имала истакнуто место међу Исусовим следбеницима", наглашава он.

„И веома је занимљиво помислити да данас Црква има истакнуте положаје које заузимају искључиво мушкарци, а жене увек преузимају подређене функције.

„И то упркос чињеници да међу стручњацима постоји консензус да су жене играле важну и истакнуту улогу у раном хришћанству".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]