Историја и религија: Како је Исус заиста изгледао

Сви знају како Исус изгледа. Он је најосликанија личност у уметности хришћанског света, свуда препозната по дугој коси и бради, и огртачу дугих рукава - често је беле боје и мантији, често плавој.

Исус је толико познат да га често уочавају на палачинкама или комадима тоста.

Но, да ли је заиста изгледао овако?

Вероватно не.

Заправо, ова позната Исусова слика у ствари потиче из византијске ере, од четвртог века надаље, а византијске представе о Исусу биле су симболичне - све су се односиле на значење, а не на историјску тачност.

Заснивале су се на слици устоличеног цара, као што видимо у олтарском мозаику цркве Санта Пуденцијана у Риму.

Исус је обучен у златну тогу.

Он је небески владар целог света, познат по чувеној статуи дугокосог и брадатог олимпиjца Зевса на трону.

Статуа толико позната да је римски цар Август дао да се изради његова копија у истом стилу (без богоугоднe дугe косe и брадe).

Византијски уметници, желећи да прикажу Христову небеску владавину као космичког Краља, измислили су га као млађу верзију Зевса.

Оно што се догодило током времена је да је ова визуелизација небеског Христа - која се данас понекад преправља по хипи линијама - постала наш стандардни модел раног Исуса.

Па, како је Исус заиста изгледао?

Идемо од главе до пете.

1. Коса и брада

Када рани хришћани нису приказивали Христа као небеског владара, приказивали су Исуса као стварног човека као и сваког другог: голобрадог и кратко ошишаног.

Али можда би, као нека врста лутајућег мудраца, Исус имао браду из простог разлога што није ишао код бербера.

Сматрало се да општа мршавост и брада разликују филозофа (који је размишљао о вишим стварима) од свих осталих.

Стоички филозоф Епиктет сматрао је да је то „прикладно према природи".

Иначе, у грчко-римском свету првог века бити обријан и кратко ошишан сматрало се апсолутно суштинским.

Изврсна грива бујне косе и браде била је побожна карактеристика, која се није укоренила у мушкој моди.

Чак је и филозоф имао прилично кратку косу.

Брада није била карактеристика Јевреја у старим временима.

У ствари, један од проблема угњетача Јевреја у различитим временима било је њихово идентификовање кад су изгледали попут свих осталих (тврдња изнесена у књизи о Макабејцима).

Међутим, слике јеврејских мушкараца на кованицама Judaea Capta, које је издао Рим после заузимања Јерусалима 70. године, указују на заробљене мушкарце који су брадати.

Дакле, Исус је као филозоф „природног" изгледа могао имати кратку браду, попут мушкараца приказаних на кованом новцу Judaea Capta, али коса му вероватно није била јако дуга.

Да је имао макар мало дужу косу, очекивали бисмо неку реакцију.

Јевреји који су имали неуредну браду и који су имали мало дужу косу одмах су се могли идентификовати као мушкарци који су положили Назирејски завет.

То је значило да би се одређено време посветити Богу, да не пију вино или да се не шишају - а на крају тог периода обријаће главе на посебној церемонији у храму у Јерусалиму (као што је описано у Делима 21 поглавља, стих 24).

Али Исус није одржао Назирејски завет, јер су га често налазили да пије вино - његови критичари га оптужују да пије превише, превише тога (Матеј, поглавље 11, стих 19).

Да је имао дугу косу и изгледао попут Назиреја, очекивали бисмо коментар на несклад између тога како се појављивао и онога што је радио - проблем би био у томе што је уопште пио вино.

2. Одећа

У Исусово време богати мушкарци су за посебне прилике облачили дугачке хаљине како би јавно показали свој високи статус.

У једном од Исусових учења, он каже:

„Пазите се писара који желе да ходају у дугим хаљинама (столајима) и поздрављају на пијацама, а имају најважнија места у синагогама и почасна места на банкетима" (Марко поглавље 12, стихови 38-39).

Исусове изреке се генерално сматрају тачнијим деловима Јеванђеља, па према томе можемо претпоставити да Исус заиста није носио такве одежде.

Генерално, мушкарац би у Исусовом свету носио тунику до колена, хитон, женске дужине до глежња, а ако бисте их заменили, то би било упамћено.

Дакле, у делима Павла и Текле из 2. века, када Текла, жена, носи кратку (мушку) тунику, то је помало шокантно.

Ове тунике би често имале траке у боји које су се протезале од рамена до руба и могле би се ткати као један комад.

На врху тунике носили бисте мантију, химатион, а знамо да је Исус носио један од њих, јер је то оно што је жена додирнула кад је желела да је он излечи (види, на пример, Марко поглавље 5, стих 27).

Мантија је била велики комад вуненог материјала, мада није била превише дебела, а за топлину бисте желели да носите две.

Химатион, који би се могао носити на разне начине, попут огртача, висио би поред колена и могао је у потпуности прекрити кратку тунику.

Поједини филозофи-аскети чак су носили велики химатион без тунике, остављајући горњи десни труп голим, али то је друга прича.

Моћ и престиж могли су се видети по квалитету, величини и боји ових мантија.

Љубичаста и одређене врсте плаве указивале су на величину и поштовање.

То су биле краљевске боје, јер су боје за њихово прављење биле врло ретке и скупе.

Али боје такође могу указивати на нешто друго.

Историчар Јосиф Флавије описује Зелоте (јеврејску групу која је желела да потисне Римљане из Јудеје) као гомилу убилачких трансвестита који су обукли „обојене мантије" - chlanidia - указујући да је то женска одећа.

То сугерише да прави мушкарци, осим ако нису били највишег статуса, треба да носе необојену одећу.

Исус, међутим, није носио бело.

Ово је било карактеристично, захтевало је бељење или креду, а у Јудеји је било повезано са групом која се звала Есени - која је следила строго тумачење јеврејског закона.

Разлика између Исусове одеће и светле, беле одеће описана је у Марковом поглављу 9, када тројица апостола прате Исуса на планину да се моле и он почиње да зрачи светлошћу.

Марко приповеда да је Исусов химатион (у множини реч може значити „одевање" или „одећа", а не конкретно „мантије") почео да „блиста, интензивно бело, како га ниједна четка на земљи не може избелити").

Пре преображења, дакле, Марко је Исуса представио као обичног човека, који носи обичну одећу, у овом случају необојену вуну, материјал који бисте послали на избељивање.

Речено нам је више о Исусовој одећи током погубљења, када римски војници деле његов химатион (у овом случају реч се вероватно односи на две мантије) на четири дела (види Јован, поглавље 19, стих 23).

Један од њих је вероватно био талит или јеврејски молитвени шал.

На ову мантију са ресицама (tzitzith) Исус се посебно позива у Матејевом поглављу 23, стих 5.

Ово је био лагани химатион, традиционално израђен од необојеног вуненог материјала кремасте боје и вероватно је имао неку врсту индиго пруге или нити.

3. Обућа

На ногама би Исус носио сандале. Сви су носили сандале.

У пустињским пећинама близу Мртвог мора и Масаде, на видело су изашле сандале из Исусовог доба, па можемо тачно да видимо какве су биле.

Биле су врло једноставне, са ђоном од дебелих комада коже сашивених заједно, а горњи делови од ременова коже који су пролазили кроз прсте.

4. Карактеристике

А шта је са Исусовим цртама лица?

Биле су јеврејске.

Чињеница да је Исус био Јеврејин (или Јудејац) понавља се у разноврсној литератури, укључујући и Павлова писма.

И, како стоји у Писму Јеврејима:

„Јасно је да је наш Господ потекао из Јудеје".

Па како замислити Јевреја у овом тренутку, човека „отприлике 30 година кад је почео", према Луки, 3 поглавље?

Форензички антрополог Ричард Нив створио је 2001. године модел Галилејца за ББЦ-јев документарац, Син Божји, који је радио на основу стварне лобање пронађене у региону.

Није тврдио да је то Исусово лице.

Једноставно је требало да подстакне људе да Исуса сматрају човеком свог времена и места, будући да нам никада нису рекли да је изгледао препознатљиво.

Због свега што се може урадити са моделовањем на древним костима, мислим да се најближа кореспонденција са оним како је Исус заиста изгледао налази у приказу Мојсија на зидовима синагоге Дура-Еуропос из 3. века.

Он показује како је јеврејски мудрац био замишљен у грчко-римском свету.

Мојсије је замишљен у необојеној одећи, а заправо је његова једна мантија талит, будући да се на слици Мојсија како раздваја Црвено море у Дури на угловима могу видети ресе (tzitzith).

У сваком случају, ова слика је много исправнија као основа за замишљање историјског Исуса од адаптација византијског Исуса које су постале стандардне: он је кратке косе и ретке браде, а носи кратку тунику, кратких рукава, и химатион.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]