Вера и живот: Америчка џетсетерка која се одрекла свега да би постала кармелићанска часна сестра

Деведесетдвогодишња часна сестра, која се заветовала на ћутање, самоћу и сиромаштво, умрла је у манастиру у ком је живела последње три деценије - међутим, комплетна прича о животу сестре Мери Џозеф далеко је од традиционалне.

Пре него што је живот посветила молитви, била је позната као Ен Расел Милер, богата припадница високог друштва Сан Франциска.

Организовала је раскошне журке, имала сезонске карте за оперу и била мајка десеторо деце.

Рођена 1928. године, Ен је сањала да постане часна сестра, али се уместо тога заљубила.

У 20. години удала se за Ричарда Милера, који је постао потпредседник компаније Пасифик гeс енд електрик, комуналног предузећа.

„До 27. године имала је петоро деце", каже њен најмлађи син Марк Милер.

Родила их је још петоро, каже, „по кошаркашки тим за сваки пол. Звала је то Планирано родитељство."

„Имала је милион и једног пријатеља. Пушила је, пила, картала се. Ронила је на отвореном мору."

„Возила је толико брзо и непажљиво да су људи излазили из њених кола с утрнулом ногом од притискања имагинарне кочнице.

„Престала је да пуши, пије и уноси кофеин истог дана и некако успела да не почини самоубиство због тога."

Ен је одгајала своју породицу у вили са десет соба са погледом на Залив Сан Франциска, а била је позната по одвођењу пријатеља на препад на скијашки одмор, медитеранске јахте и археолошке ископине.

У једном тренутку била је чланица 22 различита одбора и сакупљала новац за талентована студенте, бескућнике и римокатоличку цркву.

Њен муж је умро од рака 1984. године и тад је започела дуги и промишљени процес придруживања једном од најстрожих редова часних сестара на свету.

Пет година касније одрекла се свега што је имала да би се придружила Сестрама наше даме од Маунт Кармела у Дес Плејнсу, у Илиноису.

Кармелићанске часне сестре су затворен и аскетски ред, који углавном живи заветован на ћутање.

Не напуштају манастир, сем уколико није нужно, као што је одлазак код лекара. Часне сестре говоре само ако је имају да кажу нешто од велике важности, што им оставља више времена за контемплацију и молитву.

„Била је необична врста часне сестре", каже Марк. „Није певала баш лепо, често је каснила на своје обавезне дужности по самостану и бацала је штапове псима, што није било дозвољено."

„Видео сам је само двапут у последње 33 године откако је отишла у самостан, а кад одете да је посетите, не смете да се грлите или додирујете. Раздвојени сте паром двоструке металне ограде.

Ен је имала 28 унучади, од којих неке никад није срела а имала је и више од десетак праунучади, од којих ниједно није држала у рукама.

Спавала је на дрвеној плочи прекривеној танким душеком у ћелији, а током дана је носила одору од грубе смеђе тканине и сандале, далеко од њеног бившег живота испуњеног свиленим сунцобранима, Хермеовим шаловима и Версаћеовим ципелама.

За 61. рођендан, Ен је организовала журку за 800 званица у хотелу Хилтон у Сан Франциску да би се опростила од пријатеља и породице.

Јели су скупоцену морску храну, слушали живу оркестарску музику, а прича се да је Ен носила круну од цвећа и да је за себе везала хелијумски балон на ком је писало Овде сам како би људи могли да је нађу и опросте се од ње.

Рекла је гостима да је првих тридесет година живота посветила себи, других 30 деци, а да ће последњу трећину посветити Богу.

Наредног дана одлетела је у Чикаго да живи у манастиру као Сестра Мери Џозеф.

„Наш однос је био компликован", каже Марк. „Рођена је двадесетих и умрла у двадесетим наредног века. Била је Ен Расел Милер, Сестра Мери Џозеф од Светог Тројства."

„Поздрави тату у моје име."

Можда би вас занимао и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]