Русија и религија: Зашто је Руска православна црква „озаконила" истеривање ђавола

Истеривач ђавола Пјотр предлаже да се састанемо „на гробљу" после девет увече, јер је пре тога на терену.

Под „гробљем" Пјотр подразумева Меморијални парк хероја Првог светског рата који се налази у близини метро станице Сокол у Москви.

До Октобарске револуције, на овом месту заиста је постојало гробље, које је у совјетско време запуштено.

Данас је ту мали уређени парк пун споменика, у којем се људи шетају са децом и псима.

Пјотр жели да се нађемо у близини обелиска посећеног херојима Првог светског рата - колоне са лебдећим бронзаним соколом и златним оком, спојеним у троугао.

„Гледате у масонски знак?", пита мушкарац нижег раста, дуге густе седе браде.

Пре него што започнемо разговор, Пјотр јасно дефинише услове - нема диктафона, а ни фотографисања, а посебно инсистира да искључимо мобилни телефон, за који каже да „емитује радијацију".

Не одобрава „ђавољу марку" мог телефона и саветује да никад не треба да користим ајфон.

Носи спортску торбу у којој се, према његовим речима, налази „све што је неопходно за чин истеривања", као и мали телефон са типкама.

Неће да каже како се презива, а представља као Пјотр, слуга Божији.

Без обзира на неповерење које гаји према технологији, услуге нуди на крајње савремен начин - помоћу пословне странице на интернету коју му је направио нећак.

Пјотр каже да има теолошко образовање, али не открива своје звање.

Дуги низ година био је искушеник у манастиру Оптина пустиња, једном од најпознатијих и најцењенијих руских православних манастира.

Био је и остао духовно дете 89-огодишњег архимандрита Иље (Ноздрина), исповедника манастира Оптина пустиња и личног исповедника московског патријарха Кирила.

На питање када се последњи пут видео и разговарао са архимандритом, Пјотр одговара да са њим комуницира „телепатски".

После овога захтева да му се изнесе напрсни крст и пита може ли прочитати молитву Часном крсту.

Пјотр каже да је чуо за вест да је црква усвојила регулативу која се односи на истеривање ђавола, али га то уопште не интересује.

С обзиром на то да се ради о документу цркве, ово не потпада под законску норму.

Пјотр каже да се оваква питања не решавају на нивоу Патријаршије и да је овде реч о вери и духовној битки, а не о прописима и уредбама.

„Видите, немам шта да причам са вама", закључио је он, нагло се окренуо и запутио ка метроу.

Постоји још један православни истеривач ђавола са двадесетогодишњим искуством, који ради под благословом архимандрита Мирона (Пепељајева).

Овај егзорциста не само да нуди ослобађање од нечистих сила, истеривање демона из животног простора, него и решавање пословних, судских и административних проблема.

Међутим, он одбија разговор за ББЦ и напомиње да „не воли политику".

Истеривање ђавола као црквена регулатива

Крајем прошле године, године митрополит волоколамски Иларион рекао је уживо у програму националног ТВ канала да верницима није дозвољено сами да спроведе чин егзорцизма.

Митрополит Иларион је председник Комисије за теологију и теолошко образовање Руске православне цркве, као и руководилац Одељења за спољне црквене односе Руске православне цркве (РПЦ).

Такође, овај обред не може да спроведе ни било који свештеник, већ само они који су за то добили благослов свог архијереја.

Митрополит је посебно нагласио да симптоме менталних болести не треба мешати са запоседањем демона.

Истеривање ђавола у руској православној пракси називају очитка(од истог корена је у српском „очитати некоме Оче наш").

Очитка подразумева читање мотиви у циљу истеривања нечисте силе из запоседнуте особе.

Пракса истеривања ђавола не спроводи се у свим православним црквама.

На пример, у Александријској и Антиохијској патријаршији, као и у Пољској и Грчкој православној цркви постоји само крсни егзорцизам - читање молитви за протеривање злих духова и одрицање од ђавола.

У Руској православној цркви ретко се јавно говори о егзорцизму, унутар свештенства не постоји јединствено мишљење о томе, те ово питање остаје контроверзно.

У совјетско време, егзорцизам се није изводио, јер у комунизму није било особе која би то могла да ради.

Почетком деведесетих година прошлог века, молитве за истеривање злих духова су постале веома популарне, што је нервирало високо свештенство које готово да није могло да их контролише.

Манастири и храмови у којима су се устоличиле старешине које су тврдиле да доживљавају визије и лажни свештеници привлачили су велики број људи.

Владајући архијереји су их често протеривали.

Ретки су случајеви да су се егзорцисти нашли под лупом јавности - међу примерима који су одјекнули су када је црква забранила вршење службе истеривачима ђавола попут Сергија (Романова) или Јоаникија (Јефименка).

Против њих су покренути кривични поступци и то не на црквеном суду, него пред државним властима.

Митрополит Иларион је 10. априла 2021. године најавио да ће РПЦ ускоро објавити документ који ће детаљно регулисати чин егзорцизма.

Према његовим речима, над текстом су радили око три године и све док се не објави неће говорити о његовом садржају.

ББЦ Руски сервис успео је да се упозна са нацртом овог црквеног правилника од осам страница.

У документу нема јасне дефиниције појма запоседнути - стање запоседнутости ђаволом пореде са стањем болести коју Господ допушта.

Аутори документа наводе да као што се током болести православни хришћани причешћују и присуствују чину миропомазања, тако је и током стања запоседнутости потребно спровести читање молитве за истеривање ђавола.

У значајном делу документа, РПЦ се позива на историјске примере из средњег века.

Упркос обећању да ће детаљно регулисати практични део, аутори су се ограничили на три конкретне препоруке - за спровођење егзорцизма потребна је писана дозвола архијереја, не сме се узимати мито.

То се односи на саме егзорцисте, али и високо свештенство, а потребно је и направити разлику између запоседнутости и менталне болести.

На који тачно начин свештеници треба да обављају овај чин се не наводи, али је посебно наглашено да се молитва не сме спроводити над људима девијантног понашања.

Од конкретних симптома запоседнутости спомиње се само страх од светиња, тј. реакција на физички контакт са крстом, светом водицом, моштима и слично.

Аутори такође наводе да људима са искривљеном сликом о духовном животу и који лажирају стање запоседнутости није дозвољено да се подвргну егзорцизму.

Међутим, није дефинисано на који начин се лажно стање запоседнутости може разликовати од правог.

Теолог Андреј Шишков, који је и сам од 2015. до 2020. радио као секретар Kомисије за теологију и теолошко образовање РПЦ, говори да је узрок појављивања оваквог документа тенденција администрације патријарха московског и све Русије Кирила да озакони све што постоји у пракси.

„Патријаршија а жели да контролише сваку праксу", објашњава он.

„Дуги низ година у Русији служе разни харизматични и често непослушни свештеници. На пример, познате су активности Сергија (Романова), који је искључен из цркве. Чак се није ни трудио да сакрије да спроводи егзорцизам након што му је епархија забранила да врши богослужења.

„Управо око оваквих свештеника формира се моћна идеолошка заједница", појашњава теолог.

Шишков примећује да је у последње време квалитет богословских докумената крајње осредњи - они се не праве да би били од помоћи свештеницима у тешким ситуација, него да би се учврстила власт епископије над њима.

Нови документи непрестано повећавају број ставки по којима свештеници могу бити кажњени.

Према речима Шишкова, један од последњих трендова у РПЦ је сукоб између свештеника и психолога, а посебно психијатара.

Психолози и психијатри виђени су као конкуренција, а такозвани православни психолози морају да одлуче да ли се више осећају као православци или више као психолози.

Као пример Шишков наводи конфликт унутар Катедре пасторалног саветовања на Сретењској богословији, на којој је требало да почне велика образовна обука из психологије.

Због овога је теолог протојереј Павел Великанов добио низ конзервативних критика и на крају изгубио звање проректора за науку Сретењске богословије.

Габола црква: Веза између Бога и алкохола

Ко тражи ђавола

На захтев ББЦ руског сервиса за коментар о овом документу, Одељење за спољне послове РПЦ упутило је ББЦ управо на протојереја Павела Великанова.

Великанов говори да би било сулудо игнорисати научна достигнућа из области менталног здравља.

Међутим, он не придаје велику важност документу који је припремила Комисија и сматра да „ниједан правилник не може помоћи свештенику да раздвоји област менталних болести, које захтевају другачији медицински приступ, психолошку област, која захтева специјалну терапију и духовну област која изискује учешће свештеника".

Према мишљењу Великанова, све ово мора да постане предмет свакодневних дискусија на разним нивоима црквеног живота - од семинара на факултетима до великих црквених конференција.

Теолог наглашава да егзорцизму треба уделити велику пажњу јер је то веома важан показатељ неуређености друштва.

„Најлакше је за све окривити нечисте силе. Када је човек, примера ради, видно бесан, можемо рећи да му је у души Чернобиљ, али не јер је нека сила ушла у њега и што неко за то мора да буде крив.

„Човек који импулсивно реагује се не разликује претерано од демона као таквог. Поставља се питање кога ћемо онда избацивати из кога?"

Он каже да, „када се говори о овој теми и када пренагласимо хришћанство, оно се претвара у благи шаманизам".

„Такве ствари јесу занимљиве, али заправо скрнаве хришћанску веру и своде је на обичан магизам".

Додаје да људе, који желе да хришћанство остане хришћанство, болесна интересовања ка демонском само иритирају.

„Егзорцизам никада није био део темеља православља", напомиње стручњак за религију Борис Кноре.

Људима, који нису склони мистицизму, ово је нешто незамисливо, повод за подсмех, ругање, случајеви који су скроз језиви".

Он наводи пример бројних видео-клипова које ходочасници снимају приликом одласка на чин егзорцизма.

У првом видеу који изађе у резултатима претраге, протојереј и старешина храма Свете Тројице у Шахову у Орловској области Игор Суханов удара кандилом по глави младу жену која вришти, а потом говори како су му запоседнути похабали три мантије.

На профилу свештеника на у Русији популарној друштвеној мрежи ВКонтакте стоји да је он званични егзорциста епархије Орловске области и духовни син архимандрита Иље (Ноздрина).

Из ове епархије, ББЦ Руском сервису одговорили су да се Суханов заиста бави овом делатношћу, али да дужност или звање егзорцисте не постоји. Ипак, одатле су потврдили да Суханов поседује благослов од главног архијереја за спровођење чина отчитке.

Кноре се чуди што овакав документ раније није састављен јер ова пракса постаје све популарнија.

Према његовој процени, у свакој другој епархији постоји отприлике један истеривач ђавола.

Притом, свештеници су дуго помињали само стaновника храма Свете Тројице Сергијеве лавре, архимандрита Германа (Чеснокова).

Био је једини свештеник којем је РПЦ званично дозволила да врши чин лечења запоседнутих.

Осмог августа прошле године архимандрит Герман преминуо је од последица корона вируса.

„Архимандрит Герман био је човек старе гарде", прича Кноре.

„Повиновао се намеснику Лавре, слушао старије монахе, а пре ће бити да је он изузетак, зато што већина егзорциста задобије огромно поверење верника, што ствара опасност од појављивања независних енклава.

„Сматрају се толико јакима да би могли кренути против политике РПЦ, што се и догодило у случају Сергија Романова", наводи Кноре.

Он наглашава да је ова пракса заправо исплатива свакој епархији јер се архијереји труде да одрже равнотежу - сачувати свештеника који је популаран у народу и коме долазе пуни аутобуси ходочасника, спремних да ту оставе позамашна средства, а истовремено не дати егзорцистима превише самосталности.

Кноре посебно наглашава утицај на снаге безбедности.

„Они су усредсређени на то да постоји много зла у свету који нас окружује, а егзорцисти траже зло у духовном свету, а близак им је осећај сталног сукоба са ђаволом.

„Људи склони мистичном покушавају да нађу и друштвено-политичко отелотворење духовне борбе. А безбедњаци, ако иду у цркву, почињу да веома добро перципирају идеју сукоба у духовном свету", истиче овај стручњак.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]