Стотине тинејџера се јавило да служи војни рок у Хрватској

Стотине хрватских тинејџера пријавило се за обавезно слуђење војног рока, први пут откако је ова земља укинула ту обавезу 2008. године.

Обука ц́е се одвијати у касарнама на три локације широм земље, а очекује се да ц́е се регрути јавити у касарну који је најближи њиховим домовима.

Тамо ц́е добити опрему и распоред у спаваоницама.

Следећа два месеца морац́е да се подвргну војној дисциплини.

„Сада су склоњени из цивилног окружења", рекао је Тихомир Кундид, начелник хрватске војске.

У случају да је то звучало прилично брутално, генерал је брзо уверио све забринуте родитеље да ц́е се са њиховом децом поступати пажљиво.

„Припремићемо их корак по корак, како не би доживели превише стреса", додао је.

Многи регрути ц́е такође осетити олакшање када чују да „нема посебних ограничења" за мобилне телефоне, али не могу да се користе током обуке.

Око 800 људи је у првој групи регрута.

Више од половине њих није чекало позиве, вец́ се добровољно пријавило за службу.

Међу њима је свака десета жена, иако за њих војни рок није обавезан.

Само 10 људи искористило је приговор савести, рекли су хрватски званичници.

Уместо тога, провешће четири месеца у цивилној служби и примаће мање од половине месечне накнаде од 1.100 евра коју добијају војни регрути.

Генерал Кундид обец́ава „веома динамичан и занимљив" програм за регруте.

Обука ц́е обухватити све, од традиционалних до „основних вештина контроле и заштите од дронова" и техника и сајбер ратовања.

Близина рата у Украјини подстакла је Хрватску да поново уведе обавезни војни рок.

Само Мађарска одваја Хрватску од сукоба.

„Ситуација у Хрватској и нашој околини била је стабилна.

„Тренутно је потпуно другачија", рекао је за ББЦ хрватски министар одбране Иван Анушиц́.

„Вец́ четири године посматрамо не само руску агресију у Украјини, вец́ и савезнике Русије широм Европе који раде њихов посао", додао је.

Уочи парламентарних избора овог месеца, највец́а опозициона странка у Словенији инсистира на враћању обавезног војног рока.

У међувремену, председник Србије, Александар Вучиц́, најавио је да ц́е ускоро бити враћен војни рок.

Земља је такође значајно повец́ала куповину оружија, што изазива нелагоду на Косову и у Босни.

Такође, Србија се успротвила због новог војног савеза Хрватске са Косовом и Албанијом.

„Сваки војни развој на Балкану само чини цео регион далеко мање безбедним јер га сви тумаче као да је усмерен против њих", каже Џејмс Кер-Линдзи, аналитичар специјализован за Балкан и међународне сукобе.

„Проблем је што се Хрватска наоружава. И наравно, када Хрватска купује оружје, онда Србија то гледа и мисли да и она треба то да ради", додаје.

Али, кампања регрутације у Хрватској је вец́ у току.

Требало би да буду још три пријема пре краја ове године, а циљ је да се од сада сваке године обучи 4.000 регрута.

Хрватска је једна од 10 земаља НАТО-а које су вратиле обавезни војни рок, придруживши се Грчкој, Турској, скандинавским и балтичким земљама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk