Католичка црква и сексуално злостављање: После скоро 40 година пооштрени ватикански закони

Папа Фрања променио је законе Римокатоличке цркве како би сексуално злостављање било оштрије кажњавано.

Реч је о највећој ревизији кривичног закона у Ватикану у последњих скоро 40 година.

Према новим правилима, сексуално злостављање, намамљивање малолетника на секс, поседовање дечије порнографије и прикривање злостављања биће сматрани за кривична дела.

Папа је рекао да је један од циљева ревизије закона био „смањење броја случајева у којима је... казна била препуштена дискреционим одлукама виших свештеника".

Рад на промени црквеног законика трајао је једанаест година, а допринос су дали и стручњаци за црквено и кривично право.

Последњих година, Католичку цркву потресају хиљаде извештаја о свештеницима који су наводно сексуално злостављали децу, али и како су високи црквени званичници прикривали истину.

Жртве и критичари се деценијама жале да су претходни закони застарели и донети да би заштитили починиоце.

Последње велике промене уведене су 1983. године, у време када је на челу Католичке цркве био папа Јован Павле Други.

У новом закону су прецизније дефинисане обавезе бискупа и мере које морају да предузму када се уложи жалба.

Такође се забрањује снимање исповедања и чињење превара, и заређивање жена.

Нова правила ступају на снагу 8. децембра.

Које су промене?

Ватикански закон такође препознаје да жртве свештеника могу бити и одрасли и деца.

Раније је Црква сматрала да одрасли могу дати или повући сагласност због година и није узимала у обзир да би и они могли да буду жртве, посебно ако не постоји равнотежа моћи између жртве и наводног злостављача.

Кодекс каже да свештеник може да изгуби положај ако је применио „силу, претње или злоупотребио ауторитет" како би извршио сексуалне радње.

Први пут ће и они који нису свештеници, а који раде у црквеном систему, бити суочени са санкцијама због злостављања - попут губитка посла, плаћања новчаних казни или удаљавања из заједница.

Нова правила криминализују „дотеривање" малолетника или угрожених одраслих особа ради вршења притиска да учествују у порнографији.

То је први пут да је Црква званично препознала негу као методу коју сексуални предатори користе за искоришћавање и злостављање жртава.

Закон је такође одузео дискрециону моћ којом је раније високим званичницима Цркве омогућавао да игноришу или прикривају наводе о злостављању ради заштите свештеника.

Сада, свако ко је проглашен кривим за таква дела може да буде оптужен за немар јер није правилно истражио и казнио сексуалне предаторе.

Монсињор Филипо Јаноне, који води одељење Ватикана за надгледање рада на закону, рекао је да је постојала „клима прекомерне опуштености у тумачењу казненог закона", где се милост понекад стављала испред правде.

Погледајте видео: „СПЦ се дуго суочава са појавом педофилије"

Шеста заповест

Промене потпадају под нови наслов „преступи против људског живота, достојанства и слободе", који замењује раније нејасне „злочине против посебних обавеза".

Нови закони не прецизирају сексуалне преступе према малолетницима, већ се ипак позивају на преступе против шесте заповести, која забрањује прељубу.

Адвокати дуго траже од Цркве да уклони позивање на шесту заповест и злостављање дефинишу као злочин над децом уместо као кршење свештеничког целибата.

„Описивање сексуалног злостављања деце као канонски злочин 'прељубе' је погрешно и минимизује криминалну природу злостављања нанесених деци жртвама.

„Канонски злочин који се односи на сексуално злостављање деце треба јасно идентификовати као злочин против детета", наводи се у извештају из 2020. о сексуалном злостављање деце, који је спонзорисала британска влада.

Од када је постао поглавар Католичке цркве 2013. године, папа Фрања радио је решавању навода о сексуалном злостављању за које су оптужени католички свештеници.

Предводио је самит о сексуалном злостављању црквених представника 2019. године и укинуо контроверзно правило „понтификалне тајне" у случајевима сексуалног злостављања.

Црква је раније случајеве сексуалног злостављања углавном покушавала да заташка, чиме је, како се правдала, настојала да заштити приватност жртава и углед оптужених.

Критичари су рекли да су неки црквени званичници злоупотребили правило да би избегли сарадњу са полицијом у случајевима злостављања.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]