Сахране, гробља и обичаји: „Упадам непозван у име покојника“

Бил Едгар је заступник мртвих. Он одлази на сахране непозван и преноси окупљенима исповеди из загробног живота.

И буде плаћен позамашно за свој труд.

Где је све почело?

Бил је радио као приватни детектив у Аустралији за једног смртно болесног човека кад му се јавила идеја.

„Почели смо да причамо о смрти, загробном животу и свему томе. И онда је он рекао: 'Волео бих да уприличим нешто за властиту сахрану'. А ја сам му предложио да сам састави своје посмртно слово."

Али човек је рекао да се његовој породици и пријатељима не би допало оно што има да каже, тако да врло вероватно не би ни прочитали ту поруку или пустили било шта што је унапред снимљено.

„И зато сам му предложио да ја банем на његову сахрану уместо њега. И тако је све почело."

Колико кошта упад на сахрану?

Сада Бил живи од тога што упада на туђе сахране непозван.

Он је „исповедник ковчега", што, према његовим властитим речима, значи „практично то да у једном одређеном тренутку током сахране устанем, отворим коверат и прочитам тачно оно што је особа у ковчегу оставила неизговорено."

За позамашну своту од отприлике 7.000 долара, он може да оде на сахрану или бдење, прочита тестамент или очисти ваш дом од осетљивих предмета.

„То може да буде било шта, порнографија, секс играчка, дрога, оружје, новац - заиста било шта."

Неиспричане приче

Његова најупечатљивија гажа до сада била је она кад је добио налог да прекине посмртни говор покојниковог најбољег пријатеља.

„Имао сам задатак да му кажем да седне, умукне и саслуша шта ми је његов другар оставио да прочитам наглас. Што је било да је његов најбољи ортак покушао да заведе његову супругу док је он био на самрти."

После Билове интервенције на сахрани, дотични господин је брзо „измигољио на задња врата". Неколико других људи замољено је да просто оде - од стране покојника, након чега, каже Бил, „то престаје да буде фина мала сахрана."

Из очигледних разлога, Бил не добија никакво повратно мишљење, оцене или притужбе од бивших клијената, али можда ће вас изненадити да га ни живи баш не одбијају.

„То уме да буде велики потрес током церемоније, али ради се о њиховој сахрани, па зашто онда она не би могла да прође тачно онако како они желе?"

Бил Едгар је говорио за ББЦ Њуздеј.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]