Избори у Хрватској: Ко би могао да чини нову владу Хрватске и како ће исход гласања утицати на живот људи

Иако се говорило да ће избори изнедрити промене и другачију Хрватску, која ће се пре свега обрачунати са такозваном „коруптивном хоботницом", као и бољи животни стандард и повећање пензија, распоред политичких снага остао је скоро исти.

Хрватска демократска заједница, коју већ осам година води премијер Андреј Пленковић, а на власти је скоро три деценије у Хрватској, поново је освојила највећи број мандата на парламентарним изборима 17. априла - 61 од 151 укупно.

„ХДЗ је трећи пут заредом убедљиво победила на парламентарним изборима", рекао је Пленковић касно у изборној ноћи.

У смиреном, али радосном обраћању најавио је и трећу владу, а затим са сарадницима наздравио шампањцем.

Грађани Хрватске су одлучили да „подржавају лопове и крађу", рекао је Фред Матић из редова Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) која је на изборима освојила 42 заједно са партнерима окупљеним у коалицију 'Реке правде'.

„Људи ноћу плачу јер су им деца у Немачкој и Ирској, а преко дана гласају за ХДЗ. Наука то зове Стокхолмски синдром.

„То сам приметио горко у Славонији", рекао је Матић, додајући да је чланска карта ХДЗ-а постала улазница за све.

„Институције су нам убијене".

Славонија, некада златна житница Југославије, већ годинама је синоним за напуштена села и смањење броја становника, а према пројекцијама до 2030. имаће још 100.000 мање људи.

Да се гласањем ништа није променило, сматра Јошко Бутерин, пензионер из Загреба.

„Политичари су људи који мисле само на себе, не само код нас, никада владари нису бринули о људима, него само о себи.

„Ништа се није променило хиљадама година, као ни јуче, исти људи, то су само брбљивци", каже седокоси мушкарац за ББЦ на српском.

Упркос расту пензија, тешко живи и тужан је и забринут због будућности унучића који расту у Хрватској, јер се руше „традиционалне вредности".

Ко улази у игру за нову владу?

Традиционалне вредности, критика женских права, уз такозвано враћање породици и сувереној државној власти показале су се као добар рецепт за освајање мандата на изборима у Хрватској.

Десно оријентисан Домовински покрет постао је трећа политичка снага и освојио је 14 мандата, затим следе такође конзервативни Мост и партнери са 11 и тек на петом месту је левичарска и зелена платформа Можемо, који имају власт у главном граду Загребу, са освојених 10 мандата.

У парламенту ће се наћи и Истарски демократски сабор са три мандата, Фокус два и Независна платформа Север локалног лидера Матије Посавца са једним мандатом.

Хрватски сабор има укупно 151 место, те је неопходно да се странке или коалиције прикупе већину од 76 гласова да би направиле нову владу.

Лидер Домовинског покрета Иван Пенава је у изборној ноћи поручио да ће већ следећег дана почети да „кроје судбину" Хрватске, као и да сарадња са мањинском Самосталном демократском српском странком (СДСС) Милорада Пуповца не долази у обзир под било каквим условима, а да је са платформом Можемо „немогућа мисија".

Иако је рекао да су „ХДЗ и СДП два крила једне птице", није искључио могућност сарадње са тим крилима.

Управо то Горан Чулар, професор Факултета полититичких наука у Загребу, тумачи као најаву да ће први покушај прављења владе бити између ХДЗ и Домовинског покрета.

„Победник је онај ко је то по бројевима, а то је ХДЗ, а шире бисмо могли рећи да је победник избора десница.

„Ако би се ишло у смеру да се састави влада десног центра око ХДЗ, Домовински покрет ће то сигурно условити неким чвршћим политикама на ономе што је Пленковић досад избегавао", каже Чулар.

Пленковић је током премијерског мандата и лидерског стажа у странци, повукао ХДЗ са деснице ка центру, кроз зелене политике и заштиту жена, додаје професор.

„Ако та коалиција успе, било би то први пут у Хрватској да имате владу ХДЗ и странке десно од ХДЗ", каже Чулар.

Слично оцењује и Анкица Мамић, комуникацијска стручњакиња, која напомиње да Домовински покрет има изразито суверенистичке ставове и политике о илегалним мигрантима, које се косе са Пленковићем као „верним војником политика ЕУ који не солира".

„Ако би дошло до тога да заједно праве владу, они ће сигурно инсистирати на барем мало непослушнијој политици према Бриселу", каже Мамић.

Зато сматра да ће први „пик" Пленковића бити да направи владу са малим странкама, мањинама и уз „крађу неког од посланика", такозваних прелетача, јер не би морао да мења утабану стазу.

„Домовински покрет је можда у позицији да буду kingmakers - да одлучују ко ће постати краљ", закључује Мамић.

Трећа опција, мада тешко одржива на дужи рок због великих идеолошких и личних размимоилажења, јесте да се сви који су ушли у Сабор окупе и сруше ХДЗ, као мањинска влада - то значи да би неке странке гласале у скупштини за законе, али не би имале министре у влади.

Ко су губитници избора?

СДП се може сматрати губитником, мада ће добити мандат или два више него 2020.

„Уз целу помоћ Милановића, очито да није могло да се пређе преко онога што је СДП добио претходни пут", каже Чулар.

Пресудну улогу у кампањи одиграо је председник Зоран Милановић који је најавио да ће се кандидовати на изборима, после чега је преко ноћи скочила подршка његовом СДП и људи су били подстакнути на гласање.

Милановић је одустао од оставке и формалне кандидатуре, да не би кршио устав, али је оштрим речима врло посвећено учествовао у кампањи, прижељкујући да у наредним недељама с Пантовчака, где је седиште хрватског председника, пређе у премијерску фотељу.

„Кад се Милановић укључио у кампању, из СДП су стали као да ће се сад све само од себе дешавати.

„Нити су кампању урадили како треба, нити је била добра, и у неким градовима и општинама су имали јако лоше резултате", каже Мамић.

И за предизборне поруке и спотове ХДЗ, каже да су били „досадни и лоши" и да би, да су им били бољи, „насупрот тако лошег СДП", могли да направе још убедљивији резултат.

Једина кампања коју је похвалила као „топ хит", јер је креативна, смислена и отвара добре теме на цивилизован начин - кроз толеранцију, јесте она Самосталне демократске српске странке „Хрватска треба Србе".

И заиста у проблеме хрватског друштва, судећи по последњих месец дана у Хрватској, више се не убрајају националне или историјски обојене теме - иначе често модерне у политичком животу Балкана - слабо се помињао распад Југославије или Други светски рат.

Кампања се, ипак, свела на текуће проблеме, пре свега економске.

Како се живи у Хрватској?

Док шета пса централним загребачким улицама, Марија каже да очекује да и убудуће буде као и досад, а то је - „јако добро".

„Много боље се живи, с обзором да имамо средства ЕУ, јако добро смо их повукли и искористили и за обнову од потреса и за све.

„То су први новци које имамо до сада, коначно имамо неки капитал", каже Марија.

Уверена је да је влада добро водила земљу и да ће наставити тако, ако ХДЗ поново буде стожер владајуће већине.

Не деле сви њен оптимизам.

Задовољство животом у Хрватској оцењено је са 6,8, што је мање од просека ЕУ - 7,1.

Томе доприноси и лоша куповна моћ, о којој се много говорило у кампањи.

Годишња стопа инфлације у Хрватској је у децембру, према званичним подацима била 4,5 одсто, док је према подацима Еуростата износила 5,4 - готово двоструко више него у зони евра.

Непосредно пре избора, премијер Пленковић је повећао плате у јавном сектору и пензије за 1,63 милијарде евра, што је било „највеће повећање у историји".

Минимална плата - такозвани минималац - у Хрватској је 840 евра, просечна плата 1.191 евро, а пензија 551.

„Ми смо се шалили да су ово најскупљи избори, јер ће нас коштати отприлике три милијарде колико је повећање плата и пензија, то је почело са исплатама у априлу.

„Не видим да би ХДЗ битно мењао политике, велика снага Пленковића је у томе што је он јако добра веза Хрватске са Бриселом", каже Мамић.

Хрватска не само да прима новац из буџета ЕУ, већ јој и значајно и што је део Шенген простора, пошто скоро 20 одсто бруто домаћег производа добијају од туризма.

Хрватска је прошле године била и рекордер у ЕУ по привредном расту, саопштио је Еуростат.

Све то је било могуће, како је рекао Пленковић, захваљујући „чврстом сидрењу" у европском и шенгенском подручју, упркос кризама без преседана.

У последње четири године Хрватска се суочила са пандемијом ковида-19, два разорна земљотреса, енергетском кризом као последицом рата у Украјини и на Блиском истоку, инфлацијом, афричком свињском кугом и екстремним временским непогодама.

Пленковићу успех на овим изборима и трећа победа заредом могли отворити врата у Европској народној партији (ЕПП), највећој групи у Европском парламенту, да добије већи утицај и још значајнију функцију на предстојећим европским изборима, додаје Анкица Мамић.

Зато она не очекује промене спољнополитичког курса Загреба или у односу на рат у Украјини, коју Хрватска снажно подржава од почетка руске инвазије.

Борба против корупције и случај Турудић

Ипак, без обзира на статистички бољитак у џеповима, Хрвати и даље сматрају да су корупција и страначко повезивање рак рана друштва, показао је Индекс перцепције корупције који је Хрватску сврстао на зачеље Европске уније.

Функционери ХДЗ били су протеклих година део бројних корупционашких и афера сукоба интереса од којих су многе добиле и расплет пред хрватским судовима.

„Хрватско правосуђе је можда једно од највећих проблема и зато је перцепција корупције таква, јер нема кажњавања.

„Процеси трају тако дуго да ми већ заборавимо ко је шта направио док се дође до пресуде прођу године, некад и деценија", каже она, додајући да зато расте поверење у у канцеларију Европске тужитељке Лауре Ковеси међу Хрватима.

Додатно се ситуација закомпликовала постављањем новог државног тужиоца Ивана Турудића, судије Високог кривичног суда, чије поруке са женом којој се суди за корупцију и то о предметима који трају пред правосуђем данима су биле главна вест у хрватским медијима.

Постављање Турудића је и Милановићу било окидач да се укључи у кампању.

„Тужилац ће бити под великом пажњом и медија и јавности и ту би се могло догодити да Турудић, да би доказао да тај посао може радити, буде изузетно ефикасан.

„Кад га гледају и опозиција и јавност, онда мора мало више него кад га не гледају", напомиње аналитичарка.

Исељавање и странци

Док је чекао да гласа у Загребу, младић Јадран Ђуић је за ББЦ рекао да ако не дође до промена у Хрватској, убрзо „неће бити ни нас, све ће нас иселити" и то је један од горућих проблема, не само у Славонији.

Укупан број становника у Хрватској смањио се за 413.000 људи за десет година, што је око 9,6 одсто, показали су подаци пописа из 2021.

Та деценија се поклапа са уласком ове државе у Европску унију 2013. што је отворило врата Хрватима да лакше потраже нови живот или посао у развијенијим земљама.

Као одговор на то, у Хрватску стижу страни радници, па бицикле за доставу по Загребу најчешће возе Непалци, а и у многим другим пословима попут грађевине, ангажовано је све више досељеника, што даље води до пораста ксенофобије и страха да ће странци оборити цену рада.

Тако је, рецимо, Домовински покрет у кампањи тражио да страни радници морају да знају хрватски језик и залагали су се и за посебне квоте при увозу стране радне снаге, а можда ће баш они одлучивати о курсу нове владе.

Погледајте видео: Пољубац хрватског министра за немачку колегиницу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]