Избори у Хрватској 2024: Како су два суседна села постала бастиони вечитих политичких ривала

Два села на северу Хрватске, ни 40 километара удаљена: свакодневни живот исти, али на изборима побеђују љути ривали.

У освит парламентарних избора 17. априла на којима ће Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Социјалдемократска партија (СДП) водити нову битку, политика је поново тема у Калнику и Зринском Тополовцу.

„Шта ти је? Што си стао?", пита нервозно жена у педесетим годинама трактор који ју је издао покрај општинског трга у Калнику, месташца на око сат вожње вијугавим брдским путевима на север од Загреба.

Кренула је у виноград, јер се попут већине у Калнику бави пољопривредом, прича за ББЦ на српском, не желећи да каже име, док јој смеђа коса прошарана седим власима пада на лице како се сагиње покушавајући да установи квар на старом возилу.

Поред пољопривреде, већини мештана заједничко је и политичко опредељење, па је на претходним изборима више од 50 одсто подржало СДП, досадашњу опозицију.

„Ми ти овде не гласамо за СДП, него за начелника", каже она, мислећи на Младена Кешера, функционера те странке.

„Он ради корисне ствари за нас и подржавам га, иако ме политика не занима".

Мање од 40 километара југоисточно, у Зринском Тополовцу, руралном месту са 754 становника, излазак на биралишта доноси супротан исход.

Тамо је од 2017. начелница општине Јасмина Миклес Хорват, чланица ХДЗ-а, странке која у овој општини односи суверене победе.

Ова политичарка, у ХДЗ-у од почетка 1990-их, каже за ББЦ на српском да ју је искуство научило да се у малим срединама „бира човек, а гласа за име и презиме".

„Овде су теме другачије од оних на државном нивоу или у великим градовима: то није Европска унија или економија, већ водовод, путеви, вртић, школа или канализација", каже Миклес Хорват.

'Не гласамо за странку, него за начелника'

Док се бори са кваром на трактору, тик уз јарболе на којима се вијоре заставе Хрватске, Европске уније, Копривничко-крижевачке жупаније и Калника, мештанка овог села каже да се тамо о политици много не разговара.

Објашњава да се у општини „сви знају", па је то кључан фактор када излази на гласање.

„Начелник је стварно океј и знам га дуго, али странкама не верујем."

У Калнику, као и у Зринском Тополовцу, нема билборда са којих се најпопуларније странке обраћају бирачима, као ни плаката, свеприсутних на улицама већих градова уочи избора 17. априла.

Њен комшија Петар Јовановић такође гледа „име и презиме" кад излази на биралиште, а на питање шта би прво променио, Петар уз осмех каже:

„Начелника - јер има личне нереалне амбиције, али нема конкуренцију и људи немају за кога да гласају", истиче 46-годишњи Јовановић док тишину топлог априлског поподнева ремети једино звук моторне тестере из оближњег дворишта.

У Зринском Тополовцу, живи пољопривредник Штеф Слукић, кога срећем испред једне од две продавнице у месту док уз пиће прави предах од радова.

Другог избора нема, јер су оба кафића у овом месту затворена.

Слукић слеже раменима на питање зашто ХДЗ овде има велику подршку.

„Од странака и политичара на државном нивоу не очекујем ништа, али наша начелница општине је добра, свиђа ми се што је активна за те ЕУ пројекте преко којих се добијају средства", оцењује овај крупни човек густих, црних бркова, на средини мало пожутелих од дувана.

Пут, вода и канализација пре економије и спољне политике

Од мештана Зринског Тополовца попут Слукића је тешко добити одговор ко су представници Хрватске у Европском парламенту које ће ова балканска држава поново бирати у јуну, каже Јасна Миклес Хорват, начелница општине.

Али ће сви знати да једна од најмањих хрватских општина „нема ни метар водовода".

„Људима је битно када ће да стигне водовод, асфалтирати све улице, када ће бити завршена изградња вртића, да имају где да сместе децу, важно им је да буду проходни пољски путеви, да геометри изађу на терен и измере земљиште, да се решавају имовинско-правни односи како би могли да се пријаве за разне ЕУ пројекте", објашњава функционерка ХДЗ-а.

И њен колега из Калника Младен Кешлер сматра да висока политика није предмет интересовања локалних бирача.

„Овде је већа тема како да спојимо локални пут са ауто-путем," кратко додаје.

Како Европска унија и евро мењају свакодневницу малог места?

Од када је Хрватска у Европској унији, живот у Зринском Тополовцу се „доста променио на боље", сматра Штеф Слукић.

„Добијамо финансије од Европе, урадили су пут, сада треба и вртић да заврше, а то ништа не би сама општина могла, нити жупанија", сматра.

„Од када је уведен евро, све је поскупело, али већ смо и навикли - трошиш колико имаш", прича овај пољопривредник у раним шездесетим, терајући муву са крагне мајице.

У почетку, „плате нису пратиле темпо раста цена", каже Миклес Хорват.

„У међувремену је дошло до корекција плата, далеко смо још од просека ЕУ, али полако идемо ка томе".

И у Калнику су имали користи од пројеката које је финансирала Европска унија.

Од новца из Брисела изграђени су путеви, општински трг, вртић, уређени су друштвени домови, набраја општински челник Младен Кешлер.

„Сада смо у процесу кандидатуре за рестаурацију старог града у Калнику, који потиче из 17. века, као и за једну важну саобраћајницу, што би требало да буду пројекти вредни 3,5 и два милиона евра", каже он.

Али упозорава да обезбеђивање новца од ЕУ, попут гласања локалних бирача, „зависи од човека".

„Ми морамо бити ти који ће та средства знати да повуку, јер постоје и лоши начелници, које то много не занима, па и даље раде само са средствима од пореских обвезника", тврди функционер СДП-а.

Чланство у ЕУ довело је и до све више одлазака хрватског становништва у богатије земље у Западној Европи.

Док бројни политичари у Хрватској у томе виде проблем, Петар Јовановић из Калника каже да за њега то значи „бољитак".

„Има више посла за нас који смо остали и ствара се могућност да договориш боље услове и плату", сматра.

Међутим, јединствена ЕУ валута је његову свакодневницу променила на горе, каже Јовановић.

„Евро је за мене катастрофа, велика грешка, цене су порасле драстично, најмање за 50 одсто и то ми је апсолутно отежало живот".

Како мале средине спајају политички неспојиве?

Док разговарамо, Кешеру звони телефон, а на вези је службеник из Копривничко-крижевачке жупаније, којој припада и општина чији је дугогодишњи начелник.

Иако су чланови различитих политичких партија разговарају непосредно, тон је пријатељски и прича се о финансирању обележавања празника рада, 1. маја.

Разговор звучи далеко другачије од односа водећих људи СДП-а и ХДЗ-а у Загребу, као и премијера Андреја Пленковића и председника Зорана Милановића.

Кешер каже да „на локалу мора да се сарађује са свим политичким странкама и опцијама" како би се остварили конкретни циљеви и пројекти, далеко више него на државном или градском нивоу.

„Нећу некога да изопштим или кажем да је лош човек ако је у ХДЗ-у, СДП-у или некој другој странци, пријатељ сам и кум са људима који су у ХДЗ-у и у томе не видим проблем, то је нормално.

„У Хрватској је чак било примера на локалу где су у коалицији СДП и ХДЗ, у мојој жупанији имамо пример да је жупан близак ХДЗ-у, подржава га Хрватска сељачка странка, а та партија је на предизборној листи са СДП-ом", прича кроз смех Кешер.

На несвакидашњу коалициону математику навикли су и у Зринском Тополовцу.

Било је примера да је начелник из Хрватске социјално-либералне странке (ХСЛС), а заменик из СДП-а, док су сарађивали и ХСС и ХДЗ, које у изборној трци за Хрватски сабор трче у најудаљенијим колонама, напомиње Јасна Миклес Хорват, начелница општине од 2017.

„Али одређена нетрпељивост постоји и на овом нивоу, што сматрам жалосним, иако је то у много мањој мери у односу на велике градове или државни ниво."

Мисли локално, апстинирај глобално

Иако сматра да су резултати на локалним изборима пре свега гласови њој а не партији, функционерка ХДЗ-а указује да су се махом пресликавали и на бирање представника у Хрватском сабору.

„Ако је једна странка овде на власти и ради добро, било би пожељно да добије поверење и на државном нивоу - то су људи сада схватили.

„Када су те две власти у раскораку, може бити тешко", објашњава она и додаје да очекује да мештани подрже ХДЗ на парламентарним изборима 17. априла.

Није јој промакло да има мештана који желе да одлучују о политици у њиховој општини, док на парламентарним и председничким изборима апстинирају.

„Прве суседе сам баш питала да ли ће изаћи на наредне изборе, али су ми рекли да их то не занима, што мислим да није добро", каже Јасна Миклес Хорват.

Њен колега из Калника примећује мимоилажење између броја гласова које добија као локални кандидат и подршке странки коју представља на парламентарним изборима.

„СДП је озбиљна и прогресивна странка, мислим да људи воле те идеје и да на националном нивоу кандидати прате ту идеологију, али сматрам да на локалу људи бирају СДП због мене.

„На изборима за Хрватски сабор странка осваја око 15 одсто мање од резултата који смо ми остварили, што потврђује да се у мањим срединама више гласа за човека, а мање за странку", сматра Кешер.

У Зринском Тополовцу не влада интересовање ни за изборе за европосланике, мање је и од иначе ниског просека на нивоу Хрватске, напомиње Миклес Хорват.

Излазност у три досадашња изборна процеса за Европски парламент у Хрватској није достигла 30 одсто, а наредни су заказани за 9. јун.

„Нисам сигурна да ли је то због тога што ми премало видимо шта они тамо раде, или њихови резултати премало стижу до нас", објашњава.

Даље од локала не гледа ни Штеф Слукић.

„У политику не верујем и не интересујем се много за наредне изборе.

„Победили ови или они, ХДЗ, СДП или неко трећи, све ће бити исто", закључује.

Погледајте видео: Пољубац хрватског министра за немачку колегиницу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]