Зоран Милановић и Андреј Пленковић: Парламентарни избори у сенци сукоба хрватског премијера и председника

Ко је кукавица, институционални паразит, Удбашенко и нарикача, а ко „штеточина какву Хрватска није видела", каријес Пантовчака, шмркавац и Кремљенко?

Све су то увреде које су током година разменила двојица најмоћнијих политичара Хрватске, председник Зоран Милановић и премијер Андреј Пленковић.

Њихов однос у центру је пажње и пред предстојеће парламентарне изборе у Хрватској, заказане за необичан термин - у среду, 17. априла.

„Све се теме пред изборе своде на сукоб Милановића и Пленковића", каже Жарко Пуховски, филозоф и пензионисани професор Филозофског факултета у Загребу, за ББЦ на српском.

Вишеслав Раос, професор Факултета политичких наука у Загребу, сматра да томе доприносе и медији, којима је сукоб Милановића и Пленковића атрактиван.

„Али да, њих двојица имају дугу историју личних анимозитета", наводи Раос за ББЦ.

Ипак, Арсен Баук, високи званичник опозиционе Социјалдемократске партије (СДП), сматра да је у току покушај да се парламентарни избори претворе у „персонализоване изборе", не би ли то постао „наратив целе кампање".

„Најавом председника републике да ће на један начин учествовати у кампањи, то је добило додатну динамику", каже Баук за ББЦ на српском.

„Видећемо како ће се ХДЗ томе прилагодити."

Из Пленковићеве Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), најдоминантније хрватске партије у последње три деценије, до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ на српском.

Избори

Нова тура препирки распламсала се у марту, када је Милановић изненада расписао изборе за 17. април.

Одмах је и најавио да ће се као кандидат СДП-а - који је предводио до 2020, када је постао председник - кандидовати за премијера Хрватске.

„Дошло је време, како би рекли моји преци у сплитској загори, да се коњи оседлају", рекао је тада.

Према хрватском закону, председник је нестраначка личност и не може да учествује у партијским активностима.

Све је на крају стигло до Уставног суда Хрватске, који је донео одлуку да Милановић не може да се кандидује за премијера док је председник.

Не сме ни да учествује у активностима странке, буде кандидат на изборној листи, нити да буде истицан као премијерски кандидат.

Ситуација би била регулисана Милановићевом оставком на функцију председника, када би могао без проблема да учествује у изборима, али он то одбија.

На функцији председника би га у том случају заменио Гордан Јандроковић, председник Сабора (хрватског парламента) и високи званичник ХДЗ-а.

„ХДЗ би у том случају имао све полуге власти у рукама, што Милановић не жели да допусти", објашњава Пуховски.

На ту забрану Уставног суда позива се и Баук из СДП-а, после сваког питања о Милановићу, кога ниједном не ословљава по имену и презимену, већ само „председник републике".

„Уставни суд нас је упозорио да га не смемо истицати као кандидата за премијера, тако да би се сваки мој одговор могао тумачити као кршење упозорења", наводи за ББЦ бивши министар државне управе од 2011. до 2016, у Милановићевом кабинету.

„Не желим да излажем ни себе, ни странку."

Међутим, Милановића забрана није поколебала.

„Након наше победе на изборима и конституисања новог Сабора, одступићу са дужности председника републике", навео је после одлуке Уставног суда.

Најављује катарзу и „заустављање хрватске трагедије".

Пленковић за то време указује да су Милановићевом кандидатуром „маске коначно пале", називајући председника „скривеним лидером опозиције".

„Све ово што се догађа је покушај мини државног удара, злоупотребе институција", рекао је хрватски премијер.

Чудни пољубац хрватског министра за немачку колегиницу на самиту ЕУ

Узроци сукоба

У октобру 2021, Пленковић је Милановића назвао „пузајућим државним ударом".

Милановић је убрзо одговорио истом мером - донекле.

За хрватског премијера је рекао да је „пузајући државни удав".

Пуховски сматра да сукоб двојице најмоћнијих политичара у земљи, а који долазе из супротних табора, није „ништа необично у парламентарним демократијама".

Ипак, необичне су му две ствари.

„Прво, изразито низак, готово простачки ниво међусобних односа, у којима се примењује тешка артиљерија.

„Милановић противнике назива вуцибатинама, лоповима, бандом, а Пленковић ривале неспособним људима и издајицама Хрватске, који се залажу за руску ствар."

Тим тешким речима „прекривају чињеницу да међу њима, као и странкама и коалицијама иза њих, има све мање политичких разлика", сматра.

„Све се своди на то ко ће кога, а не на расправе о либералнијој или конзервативнијој, централизованој или децентрализованој политици."

То га, како каже, помало подсећа на Србију, иако одмах указује на једну важну разлику.

„У Србији је (председник Александар) Вучић појео све противнике, убедљиво их поразио, а овде су колико-толико равноправне снаге."

Међутим, Јадранка Косор, бивша хрватска премијерка, није сагласна са Пуховским.

„Најлакше је свести све на 'сви су исти, зато се и не воле, јер је то борба за власт'", каже Косор за ББЦ на српском.

„Ради се о политичкој борби, различитом поимању функционисања државе."

Нема ни „тако пуно тешких речи", сматра.

„Има неких непримерености, али то се често догађа, види и чује у политици", истиче Косор, хрватска премијерка од 2009. до 2011. из табора ХДЗ-а, али која је 2013. искључена из странке.

„Нисам их користила и против сам личног вређања, али некад само тешким речима можете описати политичку ситуацију која је неодржива."

Раос ипак сматра да је реч о сукобу и то који је „лични, не садржајни".

„Имају сличан каријерни пут, кроз дипломатију", наводи Раос.

„Обојица су из неког средњег слоја и сличног миљеа, иако можемо рећи да Пленковић долази из породице која је у оном систему биле бољестојећа."

Ко је Зоран Милановић

Ко је Андреј Пленковић

Раос додаје и да обојица нису типични представници њихових странака.

„Милановић никада није био типични СДП-овац, као што ни Пленковић није типични ХДЗ-овац, због чега се натичу ко ће боље пливати по том непознатом терену и ко је већи лидер."

СДП је партија левог центра, настала из социјалдемократског крила некадашњег Савеза комуниста Хрватске.

Државну власт имала је само у два наврата - од 2000. до 2003. и од 2011. до 2015.

ХДЗ је конзервативнија партија десног центра, чији је оснивач био Фрањо Туђман, први председник Хрватске по стицању независности од Југославије.

У низу назива упућених Милановићу, Пленковић је у неколико наврата рекао и да је он „љубитељ Срба", комуниста и Југословен.

Ипак, Раос истиче и да је Милановић последњих година почео да задире у „бирачко тело које дефинитивно није његово".

„Кокетира са десним бирачима, покушава да им се свиди кроз неке коментаре и изјаве, посебно око Београда и Сарајева, где је непотребно доливао уље на ватру.

„Пленковић је умерен, али га често доживљавају као некога ко превише следи оно што говоре из Брисела, да нема ту неког посебног става Загреба."

Косор сматра да је и Пленковић последњих година окренуо ХДЗ „радикално удесно", али премијера и председника не жели да пореди.

„Свакако су веома различити", каже кратко.

Кампања

Одмах је почела и изборна кампања - званично, без Милановића.

Ипак, иако га нема ни на билбордима, ни на листи СДП-а, Баук наводи да председник земље и те како утиче на изборе.

Само тиме што је најавио кандидатуру, тврди, мотивисао је додатних 18 одсто бирача да изађу на изборе.

Директног сучељавања Милановића и Пленковића током кампање неће бити, али хоће „прокси сукоба", сматра Пуховски.

„Други ће у њихово име износити тезе или ће један дати интервју у 12.15, други у 14.30, па да тако одговарају један другом."

У јавним наступима, како наводи, Пленковић за сада наступа као премијер иза ког је „осам година успешног функционисања, у смислу одржавања стабилности владе".

„У тешким тренуцима, његова влада је очувала економско и социјално функционисање земље, иако је цена тог успеха била јако висока, а огледа се у енормној корупцији, која је увек постојала, али се сада посебно размахала и то баш у владајућој странци."

Премијер Пленковић на сличне оптужбе раније се бранио речима да „никада није било више борбе против корупције" него у његовом мандату.

Најбољи доказ за то, како каже, управо је да постоје такви случајеви: „Ако их нема, како знате да се неко бори против корупције?".

Према подацима организације Транспаренси интерненшенал, Хрватска се по степену корупције у јавном сектору налази на 57. месту од 180 земаља, што је ставља на зачеље Европске уније, чији је део од 2013. године.

Од Хрватске су од земља ЕУ лошије само Грчка, Румунија, Бугарска и Мађарска.

„Милановић за сада нема никаква оптерећења, јер као председник државе није могао бити одговоран ни за шта и утолико је његова позиција лакша", додаје Пуховски.

Проблеме му могу правити „необуздано јавно комуницирање" и терет лоше владе када је последњи пут био премијер.

Милановић, сматра Раос, верује да ће оштром реториком мотивисати део људи.

„То је његов стил, у кампањи за председничке изборе је говорио да ће бити 'председник са карактером' и да се не либи да људима у лице каже шта мисли, али део људи то и одбија".

„Стратегија Пленковића ће бити да се позиционира као антипод њему."

Да ли то све значи да ће се цела кампања свести на питање - Милановић или Пленковић?

Иако каже да њихов сукоб не обележава само изборе, већ и читаву хрватску политику последњих година, Сандра Бенчић, кандидаткиња покрета Можемо за премијерку, каже да се на обазире на то шта се дешава између њих.

„Имају неке своје тактике, гледају паше ли им то за рејтинг или не, али није ме брига, како бих рекла", каже Бенчић у разговору за ББЦ на српском.

„Ми инсистирамо на томе да намећемо важне теме због којих којих као политичари постојимо, да решавамо проблеме и бавимо се развојем Хрватске."

Можемо је странка зелене левице, настала 2019. године, која је после локалних избора 2021. преузела власт у Загребу.

Бенчић као кључне теме кампање наводи заустављање депопулације Хрватске, питање услова рада, повећање плата, реструктурирање економије, зелену реиндустријализацију, реформе у областима здравства, социјалне заштите и образовања.

„Ипак, на свакодневни живот људи највише утиче то што је ХДЗ заробио сваку институцију и организацију у земљи и то пре свега треба мењати.

„Не можеш ући у добровољно ватрогасно друштво ако ниси у ХДЗ-у, не можеш у неко спортско друштво ако ниси у ХДЗ-у, то је постало апсолутно неподношљиво."

Да подела Милановић-Пленковић у кампањи неће бити кључна, сматра и Раос, иако каже да је она и те како битна.

Као важне теме он види инфлацију, порез на некретнине, високе ренте за становање у градовима, питање миграција и страних радника, али пре свега корупцију.

„Међутим, људи су уморни од корупцијских скандала, тешко их можете мотивисати речима 'ми нисмо корумпирани, они јесу' - опозицији за победу треба још нешто."

Како је председник Чилеа донео славу једном хрватском острву

Исход

После парламентарних, Хрватску почетком јуна очекују и избори за Европски парламент, а крајем године и председнички избори.

Потенцијално и раније, ако Милановић одлучи да поднесе оставку.

„И даље имамо шансе да се ништа не догоди, да Божић дочекамо са истим премијером и председником, али могући су свакакви обрти", сматра Раос.

„Док се Милановић није кандидовао, деловало је и по анкетама и по атмосфери да ХДЗ прилично сигурно иде у изборе.

„Сада је то већ упитно, јер је Милановић делимично дигао рејтинг СДП-а, али ни ХДЗ не треба олако отписивати - имају велико чланство и дисциплиновано бирачко тело."

Све то указује на могућност да победник избора не буде познат у ноћи 17. априла и дуге преговоре ко ће имати већину у Сабору.

„У западној Европи је то нормално, али у нашем делу свету увек креће полупаника ако се одмах не зна исход избора", каже Раос уз благи осмех.

Косор сматра да је овом тренутку резултат избора немогуће предвидети, иако верује да ће ХДЗ „вероватно добити највећи проценат гласова".

„Међутим, ХДЗ-у се апсолутно сузио постизборни коалициони потенцијал и они, ако сви одрже реч, неће имати са ким да формирају владу."

Пуховски такође сматра да ће бити „доста изједначена трка."

А да ли је могуће смиривање напетости између Милановића и Пленковића у неком тренутку?

„Бојим се да то није нарочито вероватно", одговара кратко.

Кумице са Долца: Жене које један век хране Загреб

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]