Прогнаници Олује, погрешне фотографије, последице и примери из прошлости

Понекад слика говори више од хиљаду речи, али је фотографија емитована у Приједору, граду у Босни и Херцеговини, током комеморације за жртве хрватске војне акције Олуја током рата у бившој Југославији покренула мећаву у којој је изговорено и много више.

Док су се говорници на бини обраћали окупљенима, иза њихових леђа приказана је фотографија која је требало да илуструје жртве те акције хрватских снага 1995. године у делу земље који су контролисали побуњени Срби.

Међутим, уместо избеглих Срба, на фотографији су бошњачке жене које су исте године, само неколико недеља раније, са децом присилно исељене из Жепе, градића на истоку Босне под заштитом трупа Уједињених нација, пред налетом војске Срба из Босне.

На слици су три жене и четворо деце, а најмлађа међу њима је тромесечна Нермина Мујкић Гушо, коју мајка Сабина, тада 37-годишњакиња из Жепе, држи у наручју.

Чим је видела фотографију мајке у медијима, Нермина је преко налога на Фејсбуку указала на грешку, за коју у разговору за ББЦ каже да „сто одсто" није настала случајно.

„Можда бих поверовала да је дошло до грешке да је ово први пут, али је и 2020. објављивана иста фотографија уз натпис да је моја мајка Српкиња протерана током Олује", каже данас 28-годишња Мујкић Гушо.

„Права фотографија настала је 25. јула 1995. године, када је моја породица прелазила из Жепе у Сарајево", додаје Нермина.

Она сматра да су оваквим потезом „погођени сви" - и њена породица и друге жртве злочина у Жепи и Сребреници, али и они који су прошли кроз присилно исељавање или су убијени током Олује.

Операцијом Олуја хрватске војске и полиције, од 4. до 8. августа 1995, окончан је четворогодишњи оружани сукоб, а према налазима Међународног суда правде, извештаја УН тела и локалних невладиних организација, у тој акцији је убијено око 2.000 Срба, а област око Книна напустило више од 200.000 њих.

Одговорност за приказивање погрешне фотографије у Приједору преузела је агенција Позитив из Београда, ангажована у припреми овог догађаја, извинивши се породицама које су на њој приказане.

Из Министарства рада и борачко-инвалидских питања Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, казали су да је грешка била „нехотична и ненамерна" и оптужили „поједине сарајевске медије" да покушавају да је представе другачије.

Чије су жртве 'важније'

Дамир Кнежевић, који данас живи у београдском насељу Батајница, један је од избеглих током операције Олуја.

Готово сваке године посећује догађаје и комеморације жртвама страдалим тих августовских дана 1995, како „се не би заборавило оно што се десило", али овог пута није стигао да оде у Приједор, каже за ББЦ на српском.

„Било ми је важно да се то обележи и да скуп буде посећен, па нисам тада много размишљао о фотографији, испратио сам све око тога кроз медије", прича Кнежевић.

Сматра да је „ружно китити се туђим жртвама, поготово на тај дан".

Каже да не схвата због чега је и како дошло до пропуста, иако је покушавао да нађе одговор.

„Ако је ради неке политике, то осуђујем, јер имамо довољно наших жртава да бисмо присвајали друге.

„Ако је ненамеран пропуст, онај који га је направио, треба да одмах да изађе у јавност и објасни како је до тога дошло, да се не би манипулисало тиме", позива Дамир.

Ерик Горди, професор на Универзитетском колеџу у Лондону, оцењује да је ово „само један у гомили примера лоших гестова политичара и медија у региону".

„Не очекујем велике последице у политичким односима Бања Луке и Сарајева или Београда и Сарајева, али погрешно представљање жртава указује на итекако видљив феномен - политичари из сваке групе имају жељу да прикажу њихов народ и жртве као да су једине или најважније", каже британски стручњак за ББЦ на српском.

Како је дошло до грешке?

Из агенције Позитив су се извинили породицама Мујкић и Гушо, чији су чланови на фотографији, као и свим учесницима комеморативног скупа.

„Организатор догађаја није имао никакве везе са овом несмотреном грешком, нити је могао да предвиди овакву ситуацију.

„Тај пропуст није учињен са намером да се било ко повреди, омаловажи или злоупотреби и надамо се да ће сви прихватити наше искрено извињење", навели су у саопштењу, које преноси портал banjaluka.net.

„Изражавамо искрену наду да се наша грешка, за коју ће одговорни сносити последице, неће злоупотребљавати како би се наставило са минимизацијом бола, туге и несреће који је нанет Србима пре 28 година".

Од злоупотребе Уроша Предића до популарне културе

Поступци попут овог нису новост, већ „све учесталија тема", а распрострањенија употреба вештачке интелигенције поспешила је коришћење лажних фотографија и снимака, каже Ерик Горди.

„Поготово у доба интернета, људи користе фотографије са једног места или из једног времена и представљају их као да су настале у другом.

„Има много примера, али онај који одмах мени пада на памет је ситуација када су Вечерње новости искористиле слику Уроша Предића 1994. године, представљајући је као да је то сироче рата у Босни", наводи стручњак.

Београдски лист је у новембру те године објавио слику српског сликара Сироче на мајчином гробу, наводећи да „дечак очајава над гробом оца, мајке и остале родбине коју су у офанзиви побили муслимани, и даље потреса све који знају шта је дечја патња".

„Дечака са слике у међувремену усвојила је једна породица из Зворника, и сада је он ученик прве године средње војне школе", писало је у тексту Вечерњих новости.

Снимци и фотографије наводних догађаја и жртава постали су неизоставни део и рата у Украјини.

На неким од њих могли су се видети руски председник Владимир Путин који наводно позива на примирје, као и Владимир Зеленски, украјински председник, који објављује наводну предају украјинске војске.

Првих дана рата, интернетом су кружиле и фотографије Београда током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године за које су тада корисници тврдили да је Кијев, писала је агенција Ројтерс.

Лажни снимци кружили су друштвеним мрежама и 2021. године, приказујући наводне сцене сукоба између Израела и Палестине у појасу Газе, за које се касније утврдило да нису веродостојни.

Горди напомиње да су овакви видови манипулације постали и део популарне културе, а као пример тога наводи амерички филм Ратом против истине (Wag the dog) из 1997. године.

„Медији су у филму због политичког скандала у Вашингтону користили снимак девојчице која трчи како би смислили повод за рат против Албаније.

„То је сатирични филм и сви су га разумели на тај начин, али је идеалан пример за ово", каже Горди.

Последице

Пропуст на скупу у Приједору вероватно неће донети велике промене у политичким односима конститутивних народа у Босни и Херцеговини, као ни међу државама Балкана, сматра Горди.

Али, додаје он, овакви гестови могу донети корист „онима који спроводе пропаганду".

„Делује ми вероватно да је неко направио грешку, мислим да није у питању завера, али то не мења последице - повређени су осећаји људи са трауматичним искуством из рата и сви смо позвани на одговорност", закључује британски стручњак.

Горди указује да је „осећај избеглиштва исти, без обзира на националност, и то треба да нам буде прво на уму код ширења оваквих слика или оптужби".

Нермина Мујкић Гушо каже да „никога не мрзи и не потцењује", али да у оваквим ситуацијама „не да на себе".

Није желела да говори о томе да ли ће потражити решење ове ситуације пред судом.

„То задржавам за себе и породицу, уколико до тога дође, наравно да ћу обавестити медије, али сада не размишљам о томе", каже она.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]