Детињство у рату: Фотографија и писмо који чувају сећање на одрастање у ратној Босни

Када је почео рат у Босни и Херцеговини 1992 године, Наида је имала 11 година и радовала се што не мора у школу.

Ту радост убрзо је заменио страх, селидба из куће на линији фронта у Сарајеву, растанак са псом Лилом.

Ермина је рођена у јануару 1993. године, у дану за који каже да је био најтежи по њено село.

Њена породица тада је живела у околини Сребренице и 1995. су били у заштићеној зони Уједињених нација.

Тада ју је последњи пут у наручју држао отац.

Морали су да се растану. Ермина је са трудном мамом и баком кренула пут села у уколини Сребреника где и данас живи са породицом и троје деце.

Отац и дека су страдали у лето 1995.

Од оца јој је остала кошуља и измонтирана породична фотографија настала много година касније.

Ермина и Наида су Музеју ратног детињства поклониле предмете који их подсећају на рат и одрастање у њему.

Три деценије касније кажу да многи предмети у овом сарајевском музеју сведоче о бесмислу рата.

Припремиле: Катарина Стевановић и Марија Јанковић

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]