Избори у Хрватској: Традиционални ривали у клинчу, а одлука можда у рукама трећег

Хрватска је спремна да отпочне супер-изборну годину у којој ће више од 3,7 милиона гласача бирати нове посланике у земљи, оне које ће их представљати у Европи, и коначно, председника.

Политичари са билборда и активисти са партијских штандова покушавају да придобију и последње бираче за парламентарне изборе 17. априла.

Најбројније су поруке оних који представљају листе окупљене око вечитих политичких ривала - Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) премијера Андреја Пленковића и Социјалдемократске партије (СДП) председника Зорана Милановића - чији је сукоб обележио и ову кампању.

Ипак, постизборна математика могла би да истури и друге, мање коалиције, у први план, пошто постоји реална могућност да ниједна од две велике листе неће моћи сама да формира владу, напомиње политички аналитичар Јарослав Печник за ББЦ на српском.

„ХДЗ би могао да буде релативни победник, али не верујем да ће сам моћи да оствари већину за формирање владе, док ће СДП-у, поред листе Можемо, бити потребни и партнери из деснице, што би могао да буде изазов", објашњава Печник.

Једна од листа које би могле да имају улогу таса на ваги за формирање наредне владе је коалиција Мост-Суверенисти, смештена у десни центар политичког спектра.

Маријан Павличек, лидер Суверениста, очекује да ће избори бити „јако натегнути, можда као никад досад".

„Може да се догоди да неколико мандата одлучује о већини, а због тога ме не би зачудило и да премијер дође из неке треће опције.

„Ми се надамо да ће то бити наша опција", додаје.

Сандра Бенчић, кандидаткиња за премијерку левичарске и опозиционе листе Можемо, која од 2021. године предводи власт у престоници Загребу, верује да на предстојећим изборима „први пут, после више година, постоји врло озбиљна шанса да се сруши ХДЗ".

„Наша платформа би могла да има велику улогу, јер претпостављамо да ћемо бити међу три или четири листе са најбољим резултатом", каже за ББЦ на српском.

ХДЗ против СДП

Социјална, економска и спољнополитичка питања током кампање била су на маргини, иако је Пленковићев ХДЗ већ дуго под оштрицом критике због бројних корупцијских афера и злоупотребе фондова Европске уније, чија је Хрватска чланица од 2013. године.

Иако је Пленковић негирао умешаност партије у афере и наводио да су плате у Хрватској порасле за 8.6 одсто у односу на 2023, а земља забележила економски раст од 2.8 одсто, много више од просека у ЕУ, поверење бирача је ипак опало.

Последње анкете показују да би ХДЗ, проевропска десно оријентисана партија која је водила земљу самостално или у коалицији 26 од близу 33 године откако је Хрватска прогласила независност, могао да рачуна на 60 места у парламенту са 151 послаником - шест мање него до сада.

СДП може да рачуна на три посланика више него што их сада има - 44 уместо 41, показују истраживања.

Сам Милановић је изазивао пометњу, углавном на међународној политичкој сцени, противећи се повећању помоћи Украјини за разлику од већине чланица ЕУ, и понекад отворено проруском ставу.

Предизборна утакмица вртела се око имена председника републике и премијера, чији је сукоб у средишту хрватске политике већ неколико година.

Када је Милановић 15. марта објавио да је „дошло време да се коњи оседлају", најавивши премијерску кандидатуру на изборима 17. априла, изазвао је прави земљотрес на хрватској политичкој сцени.

Уставни суд убрзо је Милановићу забранио директно учешће на изборима и премијерску кандидатуру док не поднесе оставку на председничку функцију, што он до данас није учинио.

Милановић је најавио катарзу и „заустављање хрватске трагедије", а из СДП-а су ХДЗ понајвише оптуживали за корупцију.

Премијер Пленковић је претходно Милановића називао „скривеним лидером опозиције".

„Све ово што се догађа је покушај мини државног удара, злоупотребе институција", рекао је.

Маријан Павличек каже да је због овог сукоба питање програма постало неважно.

„Имамо свађу два велика ега, што не приличи њиховим функцијама.

„Неке грађане то сада забавља, али би наредне четири године могли да плачу, ако неко од њих двојице дође на власт", сматра Павличек.

Ни Сандра Бенчић не гледа благонаклоно на приватизацију кампање и запостављање програма и идеологија током претходних недеља.

„Ми све време намећемо програмске теме, у дебатама представљамо наш програм и то што желимо да урадимо нам је најбитније, што мислим да смо показали у Загребу", каже.

Дуопол, који у хрватској политици већ деценијама држе ове две партије, могао би да буде нарушен 17. априла, верује Бенчић.

„Мислим да је он у већој мери већ разбијен, али да би се скроз разбио, потребно је време, јер нове или релативно нове странке ни изблиза немају средства као те старе", тврди она.

'Ефекат Милановић'

Сандра Бенчић, чија је листа идеолошки блискија СДП-у, сматра да је председник Хрватске „ефектом изненађења утицао на раст левице и увећао јој шансе на изборима".

„Постоји један корпус бирача који би иначе можда бирао између нас и СДП-а, па ће сада гласати за Милановића, али и други корпус који би можда гласао за СДП, па сада не жели због њега.

„На изборима ћемо видети који је од та два већи", каже Бенчић.

Маријан Павличек сматра да је његов потез довео до поларизције бирачког тела између ХДЗ-а и СДП-а.

Штету би у таквој расподели снага могле да претрпе листе са мањом подршком, додаје.

„Верујем да не постоји политичар или аналитичар који може да предвиди ко ће формирати владу, а посебно после уласка у трку председника Милановића, који је кандидатуром уздрмао и пореметио целу политичку сцену", прича Павличек за ББЦ на српском.

Аналитичар Печник оцењује да би управо листе које представљају Бенчић и Павличек могле највише да изгубе услед активирања Зорана Милановића.

„Сви они, који би пре тога гласали за ове две опције, уласком Милановића виде начин да њихов глас има више ефекта, да не буде 'протраћен' и шансе да се реализује власт коју би они желели", сматра он.

Ко са ким (не) може, а ко са ким мора?

Најаву занимљиве постизборне комбинаторике додатно би могли да закомпликују односи међу странкама са највећом подршком.

За платформу Можемо „апсолутно је неприхватљива" будућа влада у којој би се нашле странке деснице, каже Сандра Бенчић.

У ту групу, поред владајућег ХДЗ-а, сврстава и коалицију Мост-Суверенисти и Домовински покрет.

„За њих нећемо дизати руке у парламенту, нити ћемо у владу са њима", каже кандидаткиња за премијерско место.

„Наш циљ је да сакупимо довољно мандата да са коалицијом окупљеном око СДП-а и другим странкама од центра ка левици формирамо већину", додаје Бенчић.

Док су ХДЗ-у природни идеолошки партнери управо те две мање коалиције, однос између челних људи ових партија указују да састављање владе неће ићи глатко.

Павличек каже да је „тешко замислити састављање владе без ХДЗ-а или СДП-а", али додаје да његова листа „тешко може и у коалицију са кандидатима коју су се већ лоше показали".

„Пленковић и Милановић су лице и наличје исте политике, па без радикалних промена и нових лица ми не можемо напред", тврди.

Павличек као одговарајуће сараднике препознаје Домовински покрет, са којим деле сличну идеологију, и још „неке мање странке и коалиције".

Магични број на овим изборима могао да буде 61, јер би са толико мандата ХДЗ вероватно био у стању да оформи већину, верује аналитичар Печник.

Могуће је, али тешко достижно, сматра он.

„Уз мањинске странке и Домовински покрет могли би да имају довољно за већину, иако постоје делови Домовинског покрета који се, макар јавно, заклињу да не желе да сарађују са ХДЗ-ом", каже.

Он не очекује одступања од досадашњег курса мањинских партија, које су претежно сарађивале са владајућом коалицијом око ХДЗ-а, попут Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорада Пуповца.

„Судбине Пуповца и Пленковића су повезане, поготово због тога што би Пуповац и Милановић тешко могли да сарађују.

„Али, проблем је што су делу ХДЗ-ових партнера Пуповац и Срби трн у оку и 'вечни непријатељи', па постоји шанса да ће у ХДЗ-у израчунати да се исплати жртвовати три мандата које Пуповац доноси ради већег броја мандата других партнера", наводи Печник.

СДП-у такође неће бити лако, каже.

„Ако би се понашали као хигијеничари, СДП ни у лудилу не би могао да сарађује са десничарским странкама, али ми се чини да без деснице, односно макар без Моста и Суверениста, неће моћи да формирају владу", закључује Печник.

Да ли је мањинска влада решење?

Овакав расплет досад није виђен у три деценије дугој историји вишестраначја у Хрватској.

„Уколико бисмо имали пат позицију и ако би од нас зависило да ли ће владу формирати ХДЗ или СДП, спремни смо да у парламенту подржимо мањинску владу СДП-а са мањим партнерима", каже Сандра Бенчић.

„Верујемо да би таква влада била одржива неко време, колико би било потребно да се проведу реформе које сматрамо важним.",

За Павличека је мањинска влада „једна од опција", посебно ако се на њеном челу нађе неко ко није члан једне од две партије са највећом подршком.

Формирање мањинске владе било би могуће само око СДП-а са циљем смене ХДЗ-а, сматра Печник, подсећајући да је о таквом сценарију Зоран Милановић већ говорио као о „влади народног јединства".

„То би могло да се деси чак и уз подршку деснице, пре свега Моста, Суверениста и дела Домовинског покрета.

„Али, поставља се питање функционалности и дугорочности те владе, јер би се око ње окупили људи и опције који нису само рогови у врећи, већ ту има анимозитета већ 30 година", додаје Печник.

Како се у Хрватској гласа на парламентарним изборима?

Укупно 3.733.283 хрватских држављана имаће право гласа 17. априла, што је за 127.000 или три одсто мање него на претходним парламентарним изборима 2020. године.

Они су подељени у укупно 12 изборних јединица: 10 је распоређено на територији свих жупанија у Хрватској, у 11. гласа дијаспора, а 12. чине бирачи националних мањина.

У свакој од првих 10 изборних јединица бира се по 14 представника у парламенту, док три мандата бира дијаспора и Хрвати који живе у Босни и Херцеговини, а осам долази из редова партија Срба и других мањина.

Пријављено је укупно 165 листа у 11 изборних јединица, уз још 17 кандидата мањинских листа.

Бира се 151 посланик, па је за већину у Хрватском сабору потребно прикупити 76 мандата.

Прелиминарни резултати ће бити познати већ у току изборне ноћи.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]