Парламентарни избори у Хрватској: ХДЗ остала најјача странка, али не може сама да направи владу - шта Уставни суд брани председнику

Председник хрватске владе Андреј Пленковић и шеф државе Зоран Милановић били су у центру пажње предизборне кампање уочи гласања за нови сазив скупштине, али прелиминарни резултати показују да су можда мање странке украле шоу.

Сада ће њихове, већ годинама две најјаче партије у земљи - Пленковићева Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Милановићева Социјалдемократска партија (СДП) - пробати да приволе управо те мање странке да баш са њима праве владу.

Прелиминарни резултати изборне комисије сугеришу да је ХДЗ освојио 61 од могућег 151 места у Сабору, а СДП 42 мандата, што значи да ниједна нема потребну већину (76) за самостално формирање владе.

Друге странке, од националистичке деснице до зелене левице добиле су значајан број места у парламенту, а то значи да следи период политичке трговине.

Није изненађење да је ХДЗ, с обзиром на њену мрежу и организацију, остала појединачно најјача странка.

Али број освојених гласова на овим изборима је знатно мањи у односу на претходне 2020. године - и знатно мањи од магичне бројке за већину у Сабору.

Са друге стране, Милановић, коме је Уставни суд претходно забранио да буде на листи, тешко да може да буде задовољан што СДП није освојио више мандата.

У узавреле постизборне преговоре у Хрватској ко ће с ким и под којим условима да прави владу, укључио се и актер који није ни учествовао на изборима - Уставни суд.

Председник Зоран Милановић „не може да буде мандатар за састав владе, али ни премијер, чак ни у случају да поднесе оставку", поручио је у петак председник Уставног суда Мирослав Шепаровић, што је изазвало бројне реакције.

Милановић је поручио грађанима да се „не боје", јер Уставни суд не може ништа да уради, али да „припремају државни удар".

Претходно је на Фејсбуку објавио фотографију на којој председник суда Шепаровић седи са министрима из редова ХДЗ-а.

Уставни суд је први пут реаговао и месец дана пре избора - када је Милановић најавио кандидатуру, наводећи да један човек не може бити и шеф државе и кандидат за премијера.

Председник оставку није поднео, нити се формално кандидовао, међутим, током кампање је гласно подржавао „Ријеке правде", коалицију окупљену око његове Социјалдемократске партије (СДП).

Прелиминарни резултати (на основу 100 одсто пребројаних гласова):

ХДЗ је добио највише гласова (близу 80 одсто) и међу хрватском дијаспором, а гласали су у Босни и Херцеговини, Србији и Немачкој.

Шта кажу 'најбоље удаваче'?

Укратко, да ће 'велики', односно ХДЗ и СДП морати добро да се потруде да их убеде да пристану на коалицију, односно да им дају понуде које се не добијају.

Према првим реаговањима, националистички Домовински покрет и коалиција Мост биће тврди преговарачи.

Лидер Моста, Божо Петров, није се устезао на питање о могућности уласка у владу коју би предводио ХДЗ.

Његова странка је раније била део таквих коалиција. Али сада не изгледа тако.

„ХДЗ треба послати у опозицију", поручио је Петров.

На десној страни политичког спектра, за популистички Домовински покрет избори су били успешни, а лидер Иван Пенава се већ препоручио за могућег креатора хрватске власти.

„Разговараћемо са свима", поручио је, а готово да му се са лица могло прочитати да ужива.

Проблем за СДП је што им преговори са Домовинским покретом неће нужно помоћи да пређу неопходних 76 места у Сабору.

Ове две странке нису баш природни политички сарадници. А евентуално партнерство би могло да удаљи друге потенцијалне савезнике.

Зелено-лева странка Можемо инсистира да није заинтересована да подржи било коју владу у којој би био Домовински покрет, а и десничари тврде да би то била „немогућа мисија".

Али резултати зелено-левих не пружају баш много простора за постављање тврдих услова.

Једно је сигурно: Зоран Милановић остаје још неко време председник Хрватске. А то значи да су у његовим рукама овлашћења кога ће предложити за мандатара будуће владе.

Пошто су избори одржани у среду, грађанима Хрватске је празник демократије у ком су се смењивали сунце и киша, био нерадни, али су радили тржни центри и поједине продавнице.

Многи су стрпљиво стајали у редовима да би гласали.

Како се гласало?

Излазност је процењена на 62 одсто од више од 3,7 милиона гласача који су бирали посланике који ће их у наредне четири године представљати у Сабору који укупно има 151 место.

Право гласа имало је укупно 3.733.283 људи, који су подељени у укупно 12 изборних јединица: 10 је распоређено на територији свих жупанија у Хрватској, у 11. гласа дијаспора, а 12. чине бирачи националних мањина.

У свакој од првих 10 изборних јединица бирало се по 14 представника у парламенту, док три мандата бира дијаспора и Хрвати који живе у Босни и Херцеговини, а осам долази из редова партија Срба и других мањина.

Хрватска, једна од некадашњих шест југословенских република, стекла је независност пре више од три деценије, чланица је НАТО савеза од 2009, а од 2013. и Европске уније.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]