Копање литијума у Србији: „Дa се исти пројекат спроводи у Немачкој, подржала бих га“, каже Брантнер за ББЦ

Пре више од пола године, немачка влада је критиковала изборни процес у Србији, а сада је најгласнији заговорник копања литијума и подржава српске власти у пројекту који изазива велика противљења.

„Наравно да бих (подржала такав исти пројекат у Немачкој), па ми већ радимо на сличним, у Саксонији, као и у мом региону у басену реке Рајне (на југозападу), али ту технологија није још спремна.

„Наше министарство и помаже финансијски један пројекат како би се спровела испитивања и тестирања, али све зависи од брзине развоја технологије", каже Франциска Брантнер, немачка државна секретарка у Министарству привреде и климатске акције и посланица Зелених у Бундестагу, за ББЦ на српском.

Њено име се често чуло током посете високе немачке делегације Београду крајем прошле недеље када је потписан Меморандум о стратешком партнерству Србије и Европске уније у области одрживих сировина, батерија и електричним возилима.

Српски председник Александар Вучић се управо захвалио Брантнер за подршку пројекту Јадар који у Србији спроводи аустралијско-британска компанија Рио Тинто.

„Нисам стручњак, не знам ни хиљадити део онога што зна Франциска Брантнер", слушала је она Вучићеве речи из првог реда као важна чланица немачке делегације.

У интервјуу за ББЦ на српском, ова 45-годишња одмерена политичарка каже да је изазовно што су у Саксонији, на истоку Немачке, налазишта литијума на граници са Чешком, па се два пројекта спроводе паралелно у обе земље, али да се инсистира на највишим еколошким стандардима.

То не умањује заинтересованост Немачке за литијум у Србији, јер им је циљ да смање зависност од увоза сировина и прерада из Кине.

„Стално расте потреба за сировинама за дигитализацију и одрживе технологије, а ми као Европљани смо у том пољу веома зависни од увоза из Кине.

„И зато смо дефинисали агенду како да материјале које имамо у Европи и користимо за Европу", каже Брантнер.

Како се убрзава прелазак на возила са нултом емисијом штетних гасова, произвођачима аутомобила ће бити потребно све више литијума за батерије, а пројекат компаније Рио Тинто, тврди се, могао би да обезбеди чак девет десетина тренутних потреба Европе за литијумом.

Сачекати примену и резултате

Концепт и европски пројекат који сада Рио Тинто нуди, унапређен је у смислу животне средине, каже немачка државна секретарка, уз ограду да треба сачекати примену.

„Вредност и квалитет морамо да процењујемо на основу искуства и резултата који се постигну", додаје Брантнер.

Србија има намеру да затвори читав круг - односно да само део литијума извози као сировину, а да скоро 80 одсто прерађује и прави литијумске батерије или делове за електронске аутомобиле.

На питање колико је то реално изводљиво, Брантнер има дипломатски одговор.

„Јасно је да ми покушавамо да не испоручујемо литијум у Кину, а да га затим враћамо.

„Наравно, важно је да се направе европски ланци снабдевања и Србија ће бити важан део тога", каже она.

А хоће ли Србија добити фабрику електричних возила или неких делова, у сарадњи са немачким компанијама, зависи од тих компанија и њихових пословних процена, додаје.

У свечаној сали Палате Србија где су потписани начелни споразуми присуствовали су и представници произвођача литијумских батерија.

Ко је Франциска Брантнер?

Извор: Сајт немачког Министарства привреде и климатске акције

Аутомобилски гиганти у Београду

Чим је пред камерама потписан Меморандум Србије и ЕУ о сировинама, такозвана писма о намерама свечано су парафирали и представници највећих аутомобилских компанија Стелантис и Мерседес Бенц, али детаљи нису познати.

У тексту магазина Фајненшел тајмс пише да је тиме Србија у ствари обећала да неће продавати литијум кинеским произвођачима аутомобила и да ће, када развије једно од највећих светских налазишта тог метала, предност имати европске аутомобилске компаније као што су Мерцедес, Стелантис и Фолксваген.

А има са чиме и да тргује - Вучић је изјавио да би Србија могла да произведе 58.000 тона литијума, што задовољава 17 одсто европских потреба.

То је довољно да се направи 1,1 милион електричних аутомобила.

Притом, власти у Србији најављују и да са тим пројектом, могле да дођу и директне стране инвестиције чија се вредност мери милијардама долара.

Погледајте видео: Да ли су електрични аутомобили заиста 'зелени'

Еколошки активисти и даље незадовољни

Ипак, Вучићеве поруке да Лозничани „неће знати шта ће с парама", на западу и остатку Србије слабо мењају негативну слику о Рио Тинту међу људима.

Више од половине испитаника (55,5 одсто) се противи плану компаније Рио Тинто да отвори рудник литијума у долини Јадра, 25,6 одсто подржава, док 18,9 процената нема став, показало је истраживање Нове српске политичке мисли спроведено почетком јула.

На питање „Да ли бисте подржали отварање тог рудника, уколико би Србија добила гаранције од Немачке и ЕУ да ће бити поштовани сви еколошки стандарди заштите околине?", 52,1 одсто испитаника рекло је да не не би, 33,7 одсто би подржало, док 14,2 процената испитаника нема став, или је без одговора.

Услед бројних протеста и заустављања међународног ауто-пута у центру Београда, пре три године пројекат Јадар је стопиран.

Влада Ане Брнабић је одлучила да га стопира 2022, али се то сада променило.

Рио Тинто је променио неке људе на челним позицијама у компанији Рио Сава, српској ћерки фирми рударског гиганта, који су се чешће појављивали у медијима и објашњавали сопствено виђење пројекта и зашто је важан.

Министри и председник Србије им у томе свесрдно помажу, истичући важност тог пројекта за земљу и огромном новцу који би могао да донесе.

Ипак, и у дану потписивања договора са Немцима, настављени су протести незадовољних активиста забринутих за будућност воде, земље и ваздуха.

Више од 330.000 људи потписало је до сада онлајн петицију против отварања рудника.

Брантнер је испратила сва та дешавања.

Каже да је врло важно што су се активисти и еколози бунили, јер је подстакло компанију до поправи пројекат.

„Грађани треба да им буду захвални што су протестовали и успели да направе бољи пројекат.

„Рио Тинто је заменио људе овде, променили су пројекат у смислу отпада и начина управљања отпадом, као и управљања водама, мислим да је то све успех еколошког покрета", каже Брантнер.

„Ипак, сад све зависи од примене", додаје она.

Лежиште „Јадар", као и сам минерал јадарит, откривени су 2004. године и названи по реци Јадар, а у овом јединственом лежишту су литијум и бор светске класе.

„Сматрам да Рио Тинто и сви имају интерес да покажу да се може рударити са мањим утицајем на животну средину, те ово може бити показатељ како то функционише.

„План Рио Тинта је сада пионирски подухват", истиче она.

ББЦ: Треба ли онда да људи наставе да протестују како би били сигурни да ће бити још бољи?

Брантнер: „Није на мени да одлучим за њих, али свакако захтева стални мониторинг".

Није се Рио Тинто суочавао са отпором само мештана у Србији, то се дешавало широм света.

Уништили су 46.000 година стару абориџинску пећину у Аустралији, а било је проблема и у Мозамбику и оптужби да су загадили воде рударењем у Папуа Новој Гвинеји.

Брантнер одлично зна и за ове примере, али се нада да би нови менаџмент компаније и на светском нивоу могао да промени политике пословања.

„Нема много компанија које то могу да раде и мислим да Рио Тинто има амбициозан план овде и да желе да ово буде најбољи пример како можете еколошки да рударите литијум.

„Ако то могу да докажу, то су добре вести".

Рио Тинто ће имати прилику да прикупи новије податке са терена и да изађе са њима у јавност, а у том случају, сви заинтересовани ће моћи да прате да ли су одржали обећање, додаје.

Важно је, каже, да пројекат буде по европским стандардима, и због пута Србије ка ЕУ, као и због међународних и немачких компанија којима су битни институционални механизми да дају кредибилност пројекту.

На питање може ли Србија да добије неке гаранције од Немачке, осим примене европских стандарда, она одговара да се може очекивати надзирање.

„Чињеница да је ово европски пројекат прави разлику, ми смо заинтересовани да га држимо на оку и добро је да и српски и међународни научници буду укључени како би се користила европска експертиза".

Предлаже и административну сарадњу, јер Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, може од Европске комисије да затражи савет у оквиру приступних преговора.

„Не могу да причам у њихово име, али претпостављам да би били спремни да подрже".

Кад је реч о налазиштима у Немачкој, литијум је и у земљи и у геотермалним изворима и растворима.

Међутим, не примеру Чилеа, јужноамеричке државе која је други највећи произвођач литијума на свету после Аустралије, видело се да вађење овог минерала из воде није „зеленије", напомиње она.

„Притом, немамо простора као у Чилеу, долина Рајне је једно од најгушће насељених региона, па морамо да развијемо напреднију технологију".

Немачко Министарство спољних послова критиковало је изборни процес у Србији у децембру, а седам месеци касније канцелар Олаф Шолц је стигао у Београд, заједно са представницима великих компанија и званичника из Брисела.

„То је део процеса који укључује и ЕУ, и важан је тај европски контекст, да европски стандарди буду део пројекта (Рио Тинта).

„Али то не значи да је критика нашег министарства била нетачна", каже Брантнер.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]