Избори у Србији: Неправилности које су домаћи и страни посматрачи видели током гласања, шта пише у извештају ОДИХР

илустрација

Аутор фотографије, Jakov Ponjavic

    • Аутор, Милица Раденковић Јеремић и Наташа Анђелковић
    • Функција, ББЦ новинарке

Тврдње да је било „куповине гласова", „организованог довођења бирача" и других нерегуларности током изборног процеса обележиле су оно што би требало да буде празник демократије - гласање 17. децембра у Србији.

О томе се говори и у извештају Kанцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), објављеном два и по месеца после одржавања избора.

Ова организација је навела да „остаје неколико важних питања која се односе на обезбеђивање једнаких услова, мера за спречавање злоупотребе јавних функција и државних ресурса, раздвајања званичних функција и активности кампање, и ефикасних механизама за спречавање застрашивања и притиска на бираче, попут куповине гласова".

Због сумњи да је било примања мита и паралелног гласања, било је посла и за тправосуђe, а Више јавно тужилаштво је наложило даље истраге за појединачне случајеве.

Док је Александар Вучић, председник Србије, више пута изјавио да су избори били „најчистији и најпоштенији досад", опозициони блок Србија против насиља је организовао протесте и тражио међународну истрагу о процесу гласања.

По објављивању извештаја ОДИХР, председница Владе Србије Ана Брнабић рекла је да је њиме „стављена тачка на причу о крађи избора".

ББЦ је припремио списак најупечатљивијих забележених сумњи у извештајима домаћих и страних посматрача.

Шта је закључио ОДИХР?

„Целокупну пригушену кампању, у којој је доминирао актуелни председник, карактерисалe су заоштрена поларизација, агресивна реторика, лична дискредитација, вербално злостављање и запаљиви речник", наводи се у извештају ОДИХР-а.

Иако су слобода изражавања и окупљања углавном поштоване у кампањи, „случајеви притиска на запослене у јавном сектору, злоупотреба јавних ресурса и шеме за подстицање бирача изазвали су забринутост да ли је могао да направи избор без непотребног притиска".

„Ове праксе, поред појединих изазова да опозиција има приступ у јавности, накривиле су терен за игру и замаглиле линију између државе и партије, што је у супротности са правилима ОЕБС из Копенхагена из 1990", додаје се.

У низу препорука, наглашено је да „закон треба да обезбеди јасно раздвајање јавне службе и активности функционера током кампање".

„Власти треба да спрече застрашивање и притисак на бираче, међу којима и запослених у јавним и државним институцијама и предузећима, и ојачати механизме надзора", препорука је ОДИХР-а.

Све препоруке објавила је агенција Бета, о чему можете прочитати овде.

Српске власти су већ примениле бројне препоруке ОДИХР и наставиће да то чине, рекла је премијерка Брнабић на конференцији.

„Овај извештај ставља тачку на све бесмислице и лажи о крађи избора.

„Не постоје никакви ни докази, ни критике у вези са оним што су називали 'крађом избора', самим препорукама је јасно да су избори били фер и поштени", каже Брнабић.

Истакла је и да „нема помена о било каквој међународној истрази", као „ни препоруке да изборна листа не сме да носи име особе која није кандидат".

Додаје да је извештај ОДИХР-а „неупоредиво објективнији од извештаја других међународних институција".

Представници опозиционог блока Србија против насиља су различито видели извештај ОДИХР-а, оцењујући да је њиме „потврђено да избори нису били ни фер ни демократски", како је то рекао Павле Грбовић за Н1.

ЦРТА: 'Гласачи довођени из иностранства'

„Резултати београдских избора не одражавају слободно изражену вољу бирача који живе у њему", био је закључак Црте на основу прикупљених материјала посматрача.

Основни разлог за овај закључак су „организоване миграције бирача", навели су представници домаће невладине организације која је на дан избора 17. децембра имала 3.000 посматрача на терен, који су били распоређени на 500 бирачких места у Београду и још толико у Србији.

У Београд су довођени људи из других делова Србије и иностранства, пре свега Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине, да би гласали на изборима у престоници, каже Црта.

Како би остварили право гласа, пријављивани су на адресе у Београду.

„Организоване миграције бирача су феномен који је повезан с фиктивним пребивалиштима.

„Оне нису ни легалне ни легитимне и у супротности су с основним принципима изборног права", навела је Црта, организација, која од 2016. прати изборе.

Београд гласање 17. 12. 2023.

Аутор фотографије, ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Ови људи су долазили до више својеврсних пунктова, попут београдске хале Арена, где су добијали информације о бирачком месту на којем треба да гласају.

Потом су организовано одвожени на биралишта.

„На 14 одсто биралишта у Београду уочен је пример организованог довођења бирача из других места у Србији, надгледаног гласања и могућих манипулација идентитетом бирача", навели су из Црте, и приложили фотографије као доказ.

Брнабић је одбацила наводе Црте, рекавши да се ради о „нагађању и инсинуацијама".

„Бирачки списак показује да се од априла 2022. до децембра 2023. број бирача у Београду повећао за мизерних 0, 8 процената, што је 12.907 људи", рекла је Брнабић о извештајју Црте.

На дан избора, 17. децембра, границу са Босном и Херцеговином прешло је 20.360 људи, „од којих значајан број њих нема српско држављанство, али је и значајан број деце", рекла је касније Брнабић.

Опозициона коалиција Србија против насиља тврдила да је тог дана у Београду гласало 40.000 људи из Републике Српске.

Међутим, опозициони политичари их потом више нису помињали, тврдећи да је било 'фантомских бирача', што је власт негирала.

Цесид: Већи број неправилности

избори, избори у Србији

Аутор фотографије, Reuters/VALDRIN XHEMAJ

Изборе у Србији посматрао је и Цесид, прва невладина организација у Србији основана са циљем посматрања избора још 1997. године.

Током избора су „уважена основна грађанска права", саопштио је Цесид.

Ипак, „није уочен значајан напредак у квалитету изборног процеса у односу на претходне изборе", упозорава Цесид.

Неједнак приступ медијима и појављивање јавних функционера у кампањи неки су од проблема предизборног периода, оцењују.

„Доминантну улогу у кампањи је имао председник Александар Вучић, који није био кандидат на изборима, и што је по прописима могуће, али је утицало на фаворизовање једног изборног учесника", навео је Цесид.

Током избора је примећен већи број неправилности.

„Од тешких неправилности посебно треба издвојити индиције о притисцима на бираче испред бирачких места, убацивање гласачких листића, нападе на посматраче, гласање на изборима иако нису били уписани у поједине изводе из бирачког списка", набраја Цесид.

Примећене су и „паралелне евиденције (без увида о томе ко их спроводи)", чести процедурални пропусти попут изостанка контролних УВ лампи, групно гласање, као и угрожавање тајности гласања.

Контрола УВ лампом на бирачком месту служи да се провери да ли је бирач претходно гласао.

Колико су неправилности утицале на исход гласања, биће могуће оценити „тек када стигну комплетирани извештаји посматрача", саопштио је Цесид.

Недељу дана после избора ова организација дала је и низ препорука како да будућу избори буду спроведени на бољи начин.

Међународни посматрачи: „Нигде као у Србији"

На дан избора, биралишта је обилазило 361 међународних посматрача из 45 земаља, представљајући различите европске институције.

Међу њима је био и социјалдемократа Андреас Шидер испред мисије Европског парламента, који је рекао да нигде до сада није видео изборе налик српским.

„Нисам видео никада изборе да је било толико тензија пре, и толико слика које показују довођење људи аутобусима, куповину гласова…", рекао је Шидер за Н1.

Вучић је касније коментарисао да су посматрачи „отишли на бирачка места и нису видели неправилности, али су (их) после видели на друштвеним мрежама".

избори, избори у Србији

Аутор фотографије, ANDREJ CUKIC/EPA-EFE/REX/Shutterstock (

Иако су од 1.220 посматраних бирачких места позитивно оценили гласање на 93 одсто, истакли су и примере озбиљних неправилности.

„Примећени су… куповина гласова и убацивање више листића у гласачку кутију одједном.

„Тајност гласања није у довољној мери обезбеђена… Примећени су и чести случајеви групног гласања, неки од случајева недозвољеног утицаја на бираче, недозвољеног праћења излазности бирача и фотографисања гласачких листића", пише у извештају, објављеном 18. децембра.

Посматрачи су саопштили да су „избори били технички добро организовани, а гласачи су могли да бирају између више опција".

Међутим, имали су више замерки и на предизборни период, али и сам дан гласања.

„Одлучујуће укључивање председника је доминирало изборним процесом, а употреба његовог имена на једној од листа заједно са пристрасношћу медија допринела је неједнаким условима", казао је Рејнхолд Лопатка, координатор посматрачке мисије.

Учесталост ванредних избора „подрива поверење" у демократске институције и одлаже реформе, упозоравају посматрачи.

„Мањак политичке дебате, притисци на бираче, акценат на дискредитовању личности противника, оштра реторика током кампање… веома су забрињавајући", рекао је Клемен Грошељ, шеф делегација Европског парламента.

Presentational grey line

Шта су рекле дипломате?

Легитимитет демократских процеса зависи од транспарентности и спремности свих да поштују вољу народа изражену на изборима, поручио је Кристофер Хил, амерички амбасадор у Србији.

Насиљу и вандализму над државним институцијама није место у демократском друштву, написао је Хил на мрежи Икс за Божић по грегоријанском календару.

Министарство спољних послова Немачке било је оштрије.

„За земљу са статусом кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ) неприхватљиви су злоупотреба јавних ресурса, застрашивање бирача и куповина гласова, које су међународни посматрачи уочили у Србији.

„Србија је гласала, али је Kанцеларија ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) пријавила злоупотребу јавних ресурса, застрашивање бирача и случајеве куповине гласова. То је неприхватљиво за земљу са статусом кандидата за чланство у ЕУ", навело је мМинистарство.

Вучић је изјавио да званични Београд саставља „важно писмо о упливу и мешању једне важне земље у изборни процес Србије на најбруталнији начин" које ће бити готово до Нове године.

Није открио о којој земљи је реч.

Presentational grey line

Шта каже Србија против насиља?

Коалиција Србија против насиља и њихове присталице данима су протестовали испред Републичке изборне комисије у Београду, а њихови функционери штрајковали глађу, како су навели, „због доказане изборне преваре и досад невиђене изборне пљачке".

Тражили су од надлежних институција да на основу захтева појединаца, организација које прате изборе и опозиције пониште „покрадене изборе" и уваже захтеве за ревидирање бирачког списка, зауставе притиске и уцене на бираче како би после тога могли да буду организовани фер и поштени избори.

Републичка изборна комисија потом затражила од надлежних органа да провере податке о бирачима за које опозиција сумња да су „фантомски".

„Провером је јасно утврђено да највећи број бирача има пријављено пребивалиште и уписан је у Јединствени бирачки списак много пре расписивања избора одржаних 17. децембра 2023. године, од којих неки и пре 20 и више година.

„То је очигледан доказ да нису тачне тврдње коалиције Србија против насиља да се број бирача са правом гласа на београдским изборима вештачки повећавао ради утицаја на исход одржаних избора", навео је РИК.

И група студената тражила истрагу о изборима

Упоредо са протеста коалиције Србија против насиља, и неформална група студената је изразила сумње у регуларност избора, због чега су прво придружили протестима опозиције, а потом и организовали блокаде улица у Београду.

Рекли су да сматрају да је било „крађе гласова", говорили су о наводном „двоструком или неовлашћеном уписивању" у бирачки списак, неправилностима у регистрацији бирача, и недостацима бројању гласова.

Студенти, који су у међувремену променили име у „Борба", затражили су од Министарства државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС), које је надлежно за Јединствени бирачки списак, да испита сумње у крађу гласова.

Министарство је потом саопштило да је „Јединствени бирачки списак једна од најажурнијих евиденција у Републици Србији и да никад није био уређенији".

„Тврдње о постојању такозваних 'фантомских бирача' апсолутно су неистините и паушалне", каже министарство.

Они су рекли да је „бирачки списак до 2012. године водила свака општина за себе и да је такав начин вођења имао недостатке".

„Откако су 2012. године обједињени сви подаци и успостављен Јединствени бирачки списак, обезбеђена је пуна контрола, тачност и ажурност података", навело је Министарство.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]