Избори у Србији 2023: Ко су посматрачи гласања

„Само вас гледамо", могла би да буде девиза посматрача који прате целокупан изборни процес, од расписивања до закључења.

Није им дозвољено да се мешају у спровођење избора, а задатак им је да бележе евентуалне неправилности и извештавају о њима.

Када је први пут посматрала изборе 2020. године, Марија Ћелић из Сомбора прешла је аутомобилом „око 500 километара".

„Први пут сам отишла у нека од забачених места у Војводини, било је ужурбано и узбудљиво, а највећа награда ми је осећај да доприносим друштву", каже тридесеттрогодишња самохрана мајка за ББЦ на српском.

Посматрање избора у Европи појавило се крајем 1980-их, појашњава Бојан Клачар, директор ЦеСИД-а, прве невладине организације у Србији која је основана са циљем посматрања избора, још 1997. године.

„Идеја је била да треба да постоје независни актери који прате рад државе и политичких странака", додаје.

Изборе могу да посматрају домаћи и страни посматрачи, а њихова улога регулисана је Законом о избору народних посланика.

Републичка изборна комисија (РИК) до објављивања текста није одговорила на питања ББЦ новинара о броју пријављених посматрача на предстојећим локалним и парламентарним изборима у Србији, који се одржавају 17. децембра.

Ко може да буде посматрач?

Посматрачи независно прате ток избора и не могу да учествују на њима.

У Србији, посматрачи морају да буду везани за неку регистровану организацију цивилног друштва - домаћу или страну.

„Основни циљ домаћег посматрања избора је да се испита квалитет изборног процеса, да се утврде неправилности, да се о тим проблемима разговара јавно и да се, после посматрачког процеса, изађе са препорукама, да се препоруке промовишу и заговарају како би се изборни процес унапредио", појашњава Клачар.

Како би се акредитовали за посматрање избора, домаћи и страни посматрачи морају да се пријаве код Републичке изборне комисије (РИК).

Изборе могу да посматрају и представници страних држава, односно запослени у дипломатским представништвима, а пријаве подносе Министарству спољних послова Србије.

Марија Ћелић ће ове године други пут посматрати изборни процес са Центром за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта), невладином организацијом са седиштем у Београду.

„Тешко ми је да гледам како се дешавају изборне неправилности, али када их пријавим, не осећам се потпуно беспомоћно", каже она.

Клачар подсећа да посматрање избора у Србији постоји од 1997. године, када је ЦеСИД и основан.

Идеја је потекла после локалних избора 1996. године, када је режим Слободана Милошевића, тадашњег председника Југославије, оптужен за изборну крађу, што је покренуло талас протеста широм земље.

„Тада се јавила потреба да се, у земљи са ауторитарним режимом, појави независан извор информација о изборном процесу", додаје Клачар.

Међутим, ЦеСИД није могао да добије акредитацију, већ су изборе посматрали „око бирачких места", а званично посматрање омогућено је после демократских промена 5. октобра 2000. године, када је Милошевићев режим пао.

По Закону о избору народних посланика, посматрачи данас имају право да непосредно присуствују свим изборним радњама - од штампања гласачких листића, преко присуства на биралиштима, до бројања гласова.

Када се заврши изборна тишина, организације које се баве посматрањем неретко објављују пројекције изборних резултата.

Погледајте видео: Шта се догодило 5. октобра 2000. године

Шта раде посматрачи?

Посматрачи прате кампању, услове у којима се спроводе избори, ток изборног дана, бројање гласова и саопштавање резултата.

Када су парламентарни и локални избори расписани 1. новембра, Ћелић је, планирајући да се пријави као посматрачица, већ почела да води белешке о томе шта је приметила у Сомбору.

Ради у породичној фирми и сама брине о дечаку школског узраста, па писање извештаја понекад подразумева касне сате пред компјутером.

„Није ми тешко. Само од почетка овогодишње изборне кампање, написала сам више од 100 кратких извештаја", каже.

Посматрачи прате како видљиве активности током кампање, али и прикривене, појашњавају из Црте.

„Бележе се случајеви који могу изазвати сумњу у куповину гласова и притиске на бираче", каже Тамара Бранковић, заменица програмског директора Црте, за ББЦ на српском.

Као и ЦеСИД, Црта је организација цивилног друштва, чији је један од циљева праћење изборног процеса.

„На пример, подела хуманитарне помоћи, јер су се на прошлим изборима поклањали су се чак и штедњаци 'смедеревци' или организовани одласци запослених на страначке митинге", додаје.

Посматрање избора није ограничено на страначке митинге и изборни дан.

Бранковић подсећа да Црта током кампање прати „најутицајније медије и процењује да ли је бирачима омогућено да се добро информишу о изборној понуди".

Шта је разлика између посматрача и контролора избора?

Контролори избора су чланови бирачких одбора чији је задатак да спроведу изборе.

Најчешће их делегирају политичке странке, а за тај рад су плаћени из државног, а не страначког буџета, јер организују и спроводе изборе у име грађана, подсећа Клачар.

„Контролори постављају гласачку кутију, проверавају идентитет бирача, гарантују тајност гласања, броје гласове, подносе приговоре РИК-у", додаје.

Посматрачи не смеју да раде ништа од тога - „имају право само да прате ток процеса, без икаквог учешћа у њему", каже Клачар.

Такође, немају право да упућују приговоре на изборни процес, већ само да их евидентирају.

За разлику од контролора, посматрачи могу, али не морају да буду плаћени за сопствени рад - неки од њих су волонтери.

Каква је улога страних посматрача?

Децембарске изборе у Србији посматраће и представници неколико међународних организација, а неки од њих већ увелико раде на терену.

Једна од њих је мисија Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР), главне институције Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

„Наш тим за дугорочно праћење избора чини 11 људи, међу којима су политички, правни и медијски аналитичари", каже амбасадор Алберт Јонсон, шеф овогодишње мисије, додајући да су у Србији од средине новембра.

Они прате и ток и финансирање кампања, медијско извештавање, решавање приговора, али и могућа застрашивања бирача и злоупотребу државних ресурса.

Јонсон додаје да ће на изборни дан биће ангажовано још око 200 посматрача Канцеларије и око 100 посматрача Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Савета Европе и Европског парламента, који ће пратити излазак на биралишта у различитим деловима земље.

„Припреме за изборе одвијају се у атмосфери јаке политичке и друштвене поларизације, док трају масовни протести [Србија против насиља]", наводи се у извештају Канцеларије из октобра ове године, који се бави проценом услова у којима се одржавају избори.

Протесте Србија против насиља организовале су поједине опозиционе странке после два масовна убиства на територији Београда почетком маја, а трајали су све до расписивања избора, почетком новембра.

Оцењују да је „непристрасна процена од посебне важности како би се повећало поверење јавности у изборе процес, али и у циљу одвраћања од евентуалних малверзација на дан избора".

Из Црте кажу да из године у годину примећују разлике између бирачких места у руралним срединама и у градовима.

„У селима се обично сви добро познају - и чланови бирачког одбора, и бирачи, па често и не мисле да процедура гласања мора у потпуности да се поштује.

„Често препричавамо случај када је председник одбора критиковао грађанку која је на гласање дошла без личне карте, да би му она збуњено одговорила - Али ти си ми муж!", каже Бранковић.

Како додаје, „у мањим срединама су људи више изложени политичким притисцима".

Шта показује досадашње праћење изборне кампање?

Избори се одвијају у атмосфери „изразите неравноправности" између политичких актера, која је највидљивија у медијима, оценили су из Црте на представљају резултата досадашњег праћења.

Како су истакли, 81 одсто медијског простора у кампањи попуњава власт, док опозиција добија тек 19 одсто.

Црта је, закључно са 23. новембром, поднела 21 пријаву надлежним институцијама, између осталог, због злоупотребе јавних ресурса, негативне и функционерске кампање, као и пријаве функционера и странака за понашање изван оквира предвиђених изборним правилима.

Из невладине организације Транспарентост Србија указали су да поједина питања финансирања кампање нису решена.

„За финансирање кампање из буџета предвиђено око 9,7 милиона евра за републичку и око 638.000 евра за београдску кампању, али суштински није ограничено колико ће ко новца потрошити", речено је на представљању налаза.

Транспарентност Србија критиковала је поделу новца разним категоријама грађана током кампање - једнократну новчану помоћ државе од расписивања избора добили су средњошколци и пензионери.

„Истиче се да се новац дели без образложења, а да оно што се саопштава, да се дели јер има новца у буџету није образложење, већ показатељ да је буџет лоше планиран и да је узето од грађана и привреде више него што је било потребно, или да смо се беспотребно задуживали", навели су.

Погледајте видео: Водич за оне који гласају први пут

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]