Избори у Србији 2023: Како идеологија утиче на бираче

Све је политика.

Oву реченицу последњих година често изговарају многи актери на политичкој и друштвеној сцени Србије, Европе и света, али где је њена основа - идеологија?

Има ли места за идеале и принципе у данашњем политичком колосеуму у којем се надмећу прагматичне партије сличних програма, неретко невидљивих у пракси, посебно када на ред дођу избори?

Иако делује да су у садашњем амбијенту и времену ови концепти готово превазиђени, реалност је ипак другачија.

„Идеологија не може никад да нестане, јер је у суштини људског кретања да поставља идеје.

„Она може само да ослаби и постане декадентна, али је увек у некој мери присутна", говори Тања Тодоровић, филозофкиња и асистенткиња на Филозофског факултету у Новом Саду, за ББЦ на српском.

Она сматра да „идеологија наставља да буде срж свега" и као таква, „утиче на изборе".

Под појмом идеологија се подразумева скуп идеја, вредности и уверења, попут политичких и економских, које заступа појединац или група.

Политичка идеологија је „кључно уверење многих људи", сматра Ендрју Џонсон, ванредни професор на америчком Тексас АиМ Универзитету у Корпус Кристију.

Под великим је утицајем васпитања, али се учвршћује у младости, уз могућност промене током живота.

„То остаје важно питање на изборима јер се политичари једносмерно могу повезати са великим бројем становника", оцењује Џонсон за ББЦ на српском.

(Н)и лево, (н)и десно

Традиционални политички речник разликује два термина - левицу и десницу.

„Та димензија је алат за разумевање политичког понашања јер сложене политичке позиције разбија у употребљивији и разумљивији систем који се може применити на појединца, политичку партију, владу или организације", објашњава Џонсон.

Иако критикована, подела на лево и десно се и данас нашироко користи.

Ова класична подела на политичком спектру потиче с краја 18. века, из Француске револуције којом је, између осталог, укинута апсолутистичка монархија и проглашена република и односила се на распоред седења у парламенту.

Гледајући из правца говорника, десно је била аристократија која је подржавала краљевске интересе и цркву, а лево народ склон републици, секуларизму и грађанским слободама.

Развојем и ширењем капитализма у веку који је уследио, разлике су продубљиване, да би током историје дошло до померања на оси и новог дефинисања појмова.

„У прошлости су појмови левица и десница имали економско, док данас имају социо-културно значење", објашњава Педро Ријера Сагрера, ванредни професор политичких наука на мадридском Универзитету Карлос Трећи, за ББЦ на српском.

И као такви, додаје, ови појмови су данас су релевантни, посебно када се говори о питањима геј бракова, права на абортус, мигрантима и заштити животне средине.

Данашње партије, покрети и појединци на десној страни политичког спектра залажу се за конзервативне вредности, националне и државне интересе, док левица заговара бољи положај радника, социјалну заштиту, права и слободе мањина.

Такође, десничари махом заговарају неолиберални капитализам као економски модел, док левичари теже економским реформама, равномернијој расподели профита и једнакости, и углавном се противе или су критични према капитализму.

Левици традиционално припадају идеологије комунизма, социјализма и анархизма, док се за десницу везују конзервативизам, национализам, па и фашизам.

У савременој политичкој теорији издваја се и термин - центар, коме, на умереним левим или десним позицијама, припадају социјалдемократе, демохришћани, либерали и други.

„Странке су у прошлости тежиле политичком центру јер су сматрале да је то ефикасан начин за победу на изборима, а сада често иду у екстрем јер се променила њихова перцепција о најефикаснијем начину за освајање највише гласова", објашњава Ријера Сагрера.

Србији је, као бившој комунистичкој земљи и релативно новој демократији, вероватно зато мање важна лево-десна идеологија, оцењује професор.

Има ли идеологије на изборима у Србији, али и свету

„Владајућа идеологија, која се у добром делу света не доводи у питање" присутна је данас на изборима у либералној демократији, друштвено-политичком уређењу већине европских земаља, као и Србије, сматра историчар Павле Антонијевић.

То је „идеологија капитализма - слободног тржишта", са представничком формом демократије, односно „политичким елитама које се међусобно надмећу у политичком процесу".

„Пошто је већина странака део владајуће идеологије, читав изборни процес се своди на међусобно надметање политичких олигархија (елита) за освајање власти.

„У том смислу, идеологија не утиче на то која ће олигархија бити победничка", говори Антонијевић за ББЦ на српском.

Међу њима „постоје разлике по одређеним питањима свакодневне политике", али су им заједничке „основе друштвено-политичког и економског поретка".

„У случају Србије, постоје спорења око питања Kосова или увођења санкција Русији, али то само замагљује суштину ствари и користи политичким елитама у међусобном препуцавању и демагогији", оцењује Антонијевић, истраживач-приправник на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду.

Проблем данашње идеологије, сматра Тања Тодоровић, лежи у томе што се формира у „специфичној структури глобалног поретка".

Тако државе истовремено теже међународној сарадњи и повезивању, у случају Србије и евроинтеграцијама, које је увек праћено економским „тектонским утицајима", као и очувању традиције, културе и идентитета нације.

„Већина идеологија позиције центра покушава да одговори на оба супротстављена захтева и да у сопственој сивој зони привуче што више гласача различитих позиција", објашњава филозофкиња.

Додаје да „неке странке, док су биле радикалне, нису могле доћи на власт" али су, померивши се ка центру „дошле у позицију да буду на трону".

„То значи да идеологија увек макар делимично одређује изборне резултате", тврди Тодоровић.

Социолог Дамир Зејнулаховић сматра да „избори сами по себи већ представљају идеолошку праксу".

„Ми гласањем на изборима потврђујемо идеолошку замисао, уопште не постављајући питање да ли можда постоји бољи, или макар другачији, начин да се наше друштво политички организује", говори истраживач-приправник на Институту за филозофију и друштвену теорију, за ББЦ на српском.

Он каже да странке морају да се позиционирају идеолошки како би биле „препознатљиве", а грађани у њима видели „нешто са чиме се слажу и што могу да подрже".

Зато се примедбе на рачун власти „либерална опозиција" заснивају на „критици корупције, неспособности и непримереног понашања владајућег режима", што „јасно резонује са грађанима из средње класе, стручњацима".

„Материјални интерес тих грађана директно зависи од набројаних проблема, јер политичка подобност постаје критеријум за напредовање на боље плаћене послове.

„То је, наравно само један од разлога, зашто либерална опозиција себе идеолошки позиционира као проевропску, сматрајући да би владавина права као једна од тековина ЕУ успела да реши проблем корупције", објашњава социолог.

Проевропску опозицију на изборима 17. децембра представља коалиција „Србија против насиља" коју чине више партија и покрета.

Идеолошка позиција владајуће Српске напредне стране (СНС) је нешто другачија, али такође у складу са „неолиберализмом".

„Управљање државом омогућава СНС-у да се идеолошки представи као једини заштитник најугроженијих грађана, као гарант социјалне заштите, иако их је он и довео у ту позицију", каже Зејнулаховић.

Идеолошки потреси

Традиционалну политичку поделу на лево и десно „пореметио је нестанак антикапиталистичких партија" после распада Совјетског Савеза почетком 1990-их, сматра Зејнулаховић.

„Из тог разлога смо приморани да либералне партије, које су некада у Европи биле на десном делу политичког спектра или у центру, називати левичарским".

Ипак, константан раст француске левице и најава формирања нове немачке партије таквог опредељења може довести до повратка изворних идеја.

Левичарска коалиција „Нова еколошка и социјална народна унија" (Нупес), предвођена Жан-Лик Меланшоном, лидером Непокорене Француске, на парламентарним изборима 2022. освојила је 141 мандат, око 100 мање од владајуће на чијем је челу била центристичка странка Ренесанса француског председника Емануела Макрона.

У Немачкој је на помолу оснивање нове крајње левичарске партије Саре Вагенкнехт, посланице у парламенту и доскорашње чланице Левице, чији програм медији описују као „конзервативни социјализам".

Према истраживању листа Билд, партију у настајању радикалне политичарке која се противи наоружавању Украјине, критикује НАТО бомбардовање Југославије и страначке колеге да су заборавили на обичне раднике, подржава 12 одсто грађана.

„Србија је поприлично далеко од формирања такве странке, иако је било покушаја њеног оснивања.

„Међутим, како се криза капитализма продубљује, класне разлике расту, а са њима и незадовољство грађана, већа диференцијација идеологија и политичких странака може бити очекивана", сматра Зејнулаховић.

Десна идеологија у Србији и Европи

Запажени резултати десничарских странака на последњим парламентарним изборима, оживели су причу о идеологији у Србији.

У скупштину је после избора у априлу 2022. ушло више од 30 посланика десно оријентисаних странака, попут Заветника и Двери.

Тања Тодоровић сматра да су на такву „предизборну и изборну слику Србије" утицале претње „Трећим светским ратом" и руска инвазија на Украјину.

„Страх увек резултира повлачењем у себе, јачањем догматских и реакционих сила. То се и нама догодило", објашњава.

Зејнулаховић каже да је криза на Косову „очигледно охрабрила десничарске странке да заузму јасније идеолошке позиције, иако ни оне саме немају јасну стратегију решавања тог проблема".

И управо су, сматра социолог, партије деснице „по питању праћења трендова" показале највише „слуха за промене у свету".

Као пример наводи Двери које вешто, али са „минималним успехом, усвајају идеолошке поставке других десничарских странака у Европи и Америци", попут противљења миграцијама, родним питањима и рестриктивним мерама у борби против корона вируса.

Иако је било најава о удруженом појављивању, десне партије на овогодишње изборе излазе у више колона или самостално.

Ренесансни повратак деснице одвија се широм Европе.

Екстремистичка странка Национално окупљање освојила је 89 од 577 мандата у француском парламенту, док је њихова лидерка Марин Ле Пен изгубила од Емануела Макрона у другом кругу председничких избора у априлу 2023.

Трећа економија у Европској унији, Италија, добила је 2022. председницу Ђорђу Мелони, са неофашистичким коренима, док ултрадесничарска Алтернатива за Немачку (АФД) бележи све већу подршку у тој земљи.

Најсвежији пример политичког успона и успеха екстремне деснице бележи Холандија где је на скорашњим изборима победила Партија слободе (ПВВ) Герта Вилдерса која би према анкетама требало да освоји 37 мандата.

У Шпанији је, пак, раст популарности контроверзне националистичке партија Вокс заустављен у јулу 2023. на изборима када је добила 600.000 гласова мање него 2019.

Америчка подела

У изборном двобоју у Сједињеним Америчким Државама учествују Демократска странка, која махом привлачи гласаче либералних схватања, и конзервативнија Републиканска странка.

Ендрју Џонсон каже да у Америци многи политичари апелују на сопствену базу бирача, што често доприноси већој поларизацији, која је нарочито порасла у последњој деценији.

„Многи републиканци желе да буду међу најконзервативнијим или конзервативнији од властитих противника, као што видимо на њиховим унутарстраначким изборима", објашњава професор.

О изборима одлучује релативно мали број гласача с обзиром на постојећи изборни систем и снажно идентификовање дела бирачког тела са једном или другом политичком странком.

„У односу на парламентарне системе са више политичких странака, постојање само две велике партије које су конкурентне на изборима значи да је поларизација израженија у САД."

Утицај идеологије на бираче

Џонсон сматра да је став бирача по многим питањима и даље је дефинисан њиховом политичком идеологијом.

„Већина људи мора да се ослони на политичке партије формиране око неке идеологије, као на средство за обраду информација потребних за одлуку како гласати", објашњава.

Као пример наводи Брегзит, референдум о повлачењу Велике Британије из Европске уније, где су „многи бирачи властите одлуке доносили на основу назнака лидера партија са којима се идентификују".

Додаје да низ ванредних избора одржаних последњих година у Србији указује да се они махом организују услед неких догађаја, а не по редовним временским интервалима, као у бројним државама.

„Тако ће многи гласачи изаћи на изборе са малим бројем важних питања на памети и, скоро увек, са истим оним која су довела до одлуке владе да одржи ванредне изборе", оцењује Џонсон.

Павле Антонијевић сматра да идеологија мало утиче на опредељење бирача.

„Већи утицај играју свакодневне, популистичке теме, попут питања Kосова или забране ријалити програма.

„Владајућа олигархија предњачи услед злоупотребе јавних ресурса, коришћења државних функција за страначку кампању, али и потпуном медијском контролом", оцењује историчар.

Уместо „стварне, идеолошке алтернативе", додаје, грађанима се нуде друге „политичке елите".

У Србији се данас „системски кроз медије" ради на обесмишљавању политике и идеологије, сматра Тања Тодоровић.

„Бришући све разлике међу позицијама, бришемо могућност политичког живота, препуштамо се вођству једне доминантне странке или постајемо апатични - због тога имамо велики проценат људи који не желе да гласају."

Каже да када се „одбију они који не желе да учествују у политичком животу и они корумпирани интересом - остаје мало простора за изворну идеологију" - али је ипак има.

„Део људи опредељује властити глас у складу са одређеним аксиолошким (вредносним) координатама, и сама идеологија делимично формира нашу политичку слику данас", закључује Тодоровић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]