Избори у Француској: Макрон победио и поручио да ће бити „председник свих", Европи лакнуло

Емануел Макрон поразио је десничарску кандидаткињу Марин Ле Пен у другом кругу председничких избора у Француској, показују прве пројекције резултата објављене по окончању гласања.

Макрон је освојио 58,55 одсто гласова, док је Ле Пен добила подршку 41,45 одсто бирача, што је већа предност од очекиване

Овим резултатом, 44-годишњи Макрон је постао први француски председник који је освојио други мандат у последњих 20 година.

Ле Пен је трећи пут учествовала у председничкој трци - 2017. године је такође изгубила од Макрона који је тада освојио 66 одсто гласова.

Лидер центристичке странке Република у покрету рекао је одушевљеним присталицама у подножју Ајфелове куле у Паризу да ће бити „председник свих".

„Морамо да пронађемо одговор на бес и несугласице које су многе наше сународнике навеле да гласају за екстремну десницу", рекао је Макрон у победничком говору.

„То ће бити моја одговорност и одговорност свих око мене", додао је.

Међутим, данашњи резултат представља до сада незабележени успех за њену ултрадесничарску партију.

Обративши се присталицама у Паризу, 55-годишња Ле Пен је рекла да је резултат „победа" њене партије Националног окупљања.

Идеје Националног окупљања достигле су нове висине, рекла је она присталицама.

Али, екстремно десничарски ривал Ерик Земур је нагласио да је на крају доживела неуспех, баш као и њен отац кога је наследила.

„Ово је осми пут да је је неко од Ле Пенових доживео пораз".

Марин Ле Пен је 2011. године преузела странку коју је основао њен отац Жан-Мари Ле Пен.

У другом кругу председничких избора у недељу освојила је више од 13 милиона гласова, на платформи смањења пореза и смањивању високих трошкова живота, забраном ношења муслиманске мараме у јавности и референдумом о контроли имиграције.

Ипак, било је много апстинената.

Више од трећине гласача није гласало ни за једног кандидата.

Излазност је била нешто испод 72 одсто, што је најмање у другом кругу председничких избора од 1969. године, а више од три милиона људи или је жврљало листиће, чинећи их неважећим, или су у кутије убацивали празне листиће.

Већи део Француза био је на одмору на дан гласања, али слаб одзив је такође одразио апатију бирача који су се рекли да их ниједан кандидат не представља.

Неки гласачи који су рекли да су убацили празне листиће рекли су за ББЦ да су тиме желели да казне актуелног председника.

У многим градовима, међу којима Париз, Нант, Тулуз и Рен, организоване су демонстрације против Макрона, одбијајући да прихвате резултате избора.

Била је то драматична, али и историјска победа актуелног председника.

Несумњиво била је ово до сада и највећа шанса за победу Марин Ле Пен, али се то ипак није догодило.

Њена кампања је била углађена, усмерена на трошкове живота чији раст погађа гласаче, и одлично се снашла у последњем ТВ дуелу са Макроном.

Макрон се укључио у изборе само осам дана пре првог круга, пробудивши тако оптужбе за ароганцију,

Али када се коначно ангажовао у председничкој трци, гласачи су очигледно слушали.

Иако је Ле Пен нудила умањење пореза и заустављање подизања границе за пензију, гласачи су одлучили да су Макронова обећања много реалистичнија.

„Океан неодлучних и незадовољних"

У говору, 44-годишњи Макрон је рекао да ће његова влада морати да „одговори изазову оних који су одбили да гласају".

Лидер крајње левице Жан-Лик Меланшон, кога је Ле Пен за длаку победила у првом кругу гласања две недеље раније, био је оштар према оба кандидата.

Иако је као добре вести прокоментарисао одлуку Француске да одбије да верује Марин Ле Пен, нагласио је и да је Макрон изабран са лошијим резултатом од било ког другог председника.

„Он плови по океану уздржаних, празних и неважећих гласачких листића", сликовито је рекао левичарски кандидат.

Европи лакнуло

Председнички избори у Француској помно су праћени у Европи, где је постојао страх од тријумфа екстремне деснице и будуће судбине Европске уније.

Немачки канцелар Олаф Шолц међу првима је честитао Макрону, истичући заједнички изазов у одговору на рат Русије против Украјине.

Председник Европског парламента Шарл Мишел поздравио је Макронов успех, написавши у твиту да је Европској унији потребна Француска посвећена овом пројекту у ово турбулентно време на континенту.

Придружила му се и Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, поручивши да се радује наставку заједничког рада са поново изабраним председником Француске.

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је да се радује даљој сарадњи са Макроном, између осталог и у вези са Украјином.

Макрону је честитао и британски премијер Борис Џонсон.

„Француска је један од наших најближих и најважнијих савезника.

„Радујем се што ћу наставити да радимо заједно на питањима која су најважнија за наше две земље и за свет", написао је Џонсон на Твитеру.

„Макрон или Француска"

Поскупљење животних трошкова, од рачуна за електричну енергију и куповине хране до цене гаса, било је питање број један на овим изборима.

Значај тог питања врло рано је препознао тим кандидаткиње крајње деснице.

Они су обећали да ће расписати референдум о миграцијама и забрану ношења марама у јавности.

„Макрон или Француска", порука је коју је Ле Пен упутила бирачима.

Емануел Макрон каже да су „избори су попут референдума на коме се одлучује о секуларизму и о Европи".

Он тврди да би идеја о „Европи нација" коју заступа представљала крај Европске уније.

У телевизијском обраћању подсетио је на гласање Велике Британије за излазак из ЕУ и америчке изборе када је победио Доналд Трамп.

„Неколико сати пре Брегзита, више милиона људи одлучило је за коју опцију треба гласати, нешто слично било је 2016. године, када је неколико милиона људи гласало за Трампа.

„Следећег дана пробудили су се са мамурлуком", упозорио је Макрон.

Марин Ле Пен је оптужила Макрона да је вређао њу и њене гласаче рекавши да у Француској пет година влада хаос и да би Французи поново могли да открију мир и поштовање.

„Нећемо то наћи са истим човеком и истом врстом владавине", додала је она.

'Бели листићи '

Највећи проблем за оба кандидата је био велики број гласача који неће изаћи на изборе или ће убацити празан бели листић.

Истраживања указују да би излазност могла да буде најнижа од 1969. године.

„Моја је грађанска дужност да гласам, али ћу убацити бели листић јер желим да покажем незадовољство овим систем", рекао је за ББЦ један гласач.

Незадовољство Макроновим центризмом и политиком коју води јасно се видело у првом кругу, када је више од половине бирачког тела подржало крајњу десницу или крајњу левицу.

Сваки пети бирач подржао је Жан-Лика Меланшона, кандидата крајње левице који се по броју гласова нашао на трећем месту, тик иза Марин Ле Пен.

Многи Французи нису заборавили протесте жутих прслука због повишених цена горива који су избили 18 месеци пошто је Макрон дошао на власт.

Резултати последњих анкета показују да би актуелни председник могао да освоји између 53 и 57 одсто гласова, али није јасно кога ће подржати 7.7 милиона гласача који су у првом кругу бирали Меланшона.

Анкета Ипсоса рађена у петак, два дана уочи другог председничког круга , показује да 48 одсто људи који су гласали за Меланшона пре две недеље не подржава ни Макрона, ни Ле Пен у другом кругу.

'Између колере и куге '

Иако се очекује да ће сваки трећи гласач левице подржати Макрона, постоји значајан број оних који га толико не воле да би радије бирали кандидаткињу крајње деснице.

Кампања се завршила у петак у поноћ по француском времену, а два тима су сада по закону у обавези да поштују изборну тишину и зауставе изборну кампању док се гласање не заврши у недељу 24. априла.

Док је залазило сунце у Паризу, једна од звезда у успуну Макронове странке придружила се партијским активистима у дељењу летака, што је био уједно и последњи позив за гласање.

Жулијан Денорманди, министар пољопривреде рекао је да је влада свесна да незадовољној јавности треба приближити водећу политику.

„Можда ће то бити један од кључних проблема за Макрона уколико победи.

„Сви у политици морају да размисле о начину на који се политика води, доноси и спроводи, јер људи неће гласати уколико не виде да им се живот побољшава", рекао је он.

Избори су необични од самог почетка, на шта је прво утицала ковид пандемија, а потом и руска инвазија на Украјину.

Макрон је због тога био у контакту са бирачима само осам дана пре почетка првог круга.

Иако је у почетној трци учествовало 12 кандидата, само троје је остварило добре резултате.

Две странке које су традиционално биле на власти у Француској док 2017. године није победио Емануел Макрон привукле су нешто више од два милиона гласача.

Кампања је доживела кулминацију у ТВ дуелу у среду увече, када су се Макрон и Ле Пен расправљали скоро три сата уживо, а модератори су се једва укључивали у расправу.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]