Избори у Француској: Врло једноставан водич

Гласачи у Француској излазе на биралишта 10. априла да би изабрали председника за наредних пет година.

Избори ће највероватније имати два круга.

Емануел Макрон, актуелни председник, жели да освоји други мандат.

Кандидати

Има 12 кандидата, осам мушкараца и четири жене.

Од шест главних фаворита, троје су десничари, а двојица левичари.

Емануел Макрон се сматра за центристу.

Он представља странку Република у покрету и привлачи гласаче и са деснице и са левице.

Марин Ле Пен и Ерик Земур су крајња десница, а Земур се сматра радикалнијим од њих двоје.

Валери Пекрес представља умереније, десничарске републиканце.

Жан-Лук Меленшон је из ултралевичарске странке Непокорна Француска, а Јаник Жадо је представник Зелених.

Након низа крупних промашаја, француска традиционална левица је практично испала из игре.

Подршка Социјалистичкој партији је ишчезла откако је њен кандидат Франсоа Оланд био председник између 2012. и 2017. године.

Посматрачи тврде да је врло вероватно да ће Емануел Макрон имати највише користи од подела на левици, док га десничари оптужују за копирање њихове политике.

Изборну кампању је такође засенио рат у Украјини, а председник је у њему одиграо важну дипломатску улогу као државник.

Какав је изборни систем?

Два круга избора одржаће се у размаку од 14 дана.

Ако, као што се очекује, ниједан кандидат не освоји више од 50 одсто гласова у првом кругу 10. априла, два кандидата са највише гласова пролазе у други круг.

Он ће се одржати 24. априла.

Ко год буде освојио други круг, преузеће председничку дужност 13. маја.

Шта кажу истраживања јавног мњења?

Емануел Макрон има очигледну и значајну предност у анкетама спроведеним у последњих шест месеци.

Његово вођство је само нарасло од почетка руске инвазије на Украјину.

Марин Ле Пен се налази добрано испред других кандидата, док је подршка њеном крајње десничарском ривалу Ерику Земуру, који је једном изјавио да се „диви" Владимиру Путину, опала.

Која су крупна питања?

Поред Украјине, изборне анкете показују да су највећа питања ове кампање привреда, имиграција и безбедност.

У јануару је Француска постигла најјачи годишњи привредни раст у последњих пола века, након што се повратила од шока пандемије ковида-19.

Свеукупна снага француске привреде вероватно ће највише ићи на руку Макроновој кампањи.

У Француској је незапосленост пала на 7,4 одсто, нешто изнад просека за Еврозону, али ближе циљу који је зацртао председник кад је дошао на власт.

Што се имиграције тиче, званична статистика показује да је 2020. године у Француској живело око 6,8 милиона имиграната.

Око трећина су били Европљани, и из земаља Европске уније и изван ње.

Свеукупно гледано, Алжирци су највећа страна заједница, а следе Мароканци и Португалци.

Имиграција је била крупна тема у кампањама десничарских кандидата.

Земур је обећао да ће применити политику „нулте толеранције према имиграцији" ако буде био изабран и слати 100.000 имиграната годишње кући у Алжир, Тунис и Мароко.

Ле Пен је осудила његов приступ, али је предложила референдум по питању крупног смањења имиграције ако она постане председница.

Што се безбедности тиче, Емануел Макрон је обећао да ће на улице извести још хиљаде полицајаца, након оштрих критика које су му упутили Пекрес, Земур и Ле Пен.

Макрон тврди да је стопа криминала опала током његовог председничког мандата.

Француска је била мета низа терористичких напада последњих година који су истакли важност безбедности за многе француске гласаче.

Како избеглице прелазе Ламанш

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]