Избори у Француској, Украјина и Русија: Марин Ле Пен се противи санкцијама на руски гас

Кандидаткиња за председницу Француске Марин ле Пен рекла је да у великој мери подржава санкције Русији, осим када је реч о нафти и гасу.

Политичарка крајње деснице бориће се са Емануелом Макроном за председнички мандат у другом кругу избора пошто је у првом остварила највећи резултат у каријери.

Али суочила се са критикама због наводног приближавања Русији усред рата у Украјини.

„Потпуно се залажем за све друге санкције, али не желим да Французи трпе последице ембарга на увоз нафте и гаса", рекла је она у интервјуу радију Франс Интер.

Француска, као и многе друге европске земље, увози већи део гаса преко руских гасовода.

„Ако нас Русија сад искључи, имамо залихе до краја лета" - немачки званичник

Немачки енергетски регулатор каже да би резерве гаса у земљи могле да потрају до касног лета, ако се тренутно прекине снабдевање из Русије.

У интервјуу немачком листу Ди Цајт, Клаус Милер каже да резерве изгледају боље него пре месец дана.

Милер каже да би немачки гас могао да потраје и до јесени ако се снабдевање заустави.

Владимир Зеленски, председник Украјине, готово свакодневно тражи од западних савезника, пре свега Европске уније, да у следећи пакет санкција уврсте и руски гас и нафту о чему земље чланице европског блока тек треба да се договоре.

Неке чланице ЕУ, међу којима Немачка, Аустрија и Мађарска, томе се за сада противе.

Зеленски стога критукује ЕУ, пре свега Немачку, јер није смањила ослањање на руску енергију.

Француску председничку кандидаткињу Ле Пен критикују ривали због њене подршке Русији и њеном председнику Владимиру Путину.

Чинило се да је раније подржавала руску анексију украјинског полуострва Крим, а 2017. је позвала да се повуку међународне санкције Русији.

Када је 2014. године Крим припојен Русији, њена политичка партија је добила кредит банке која наводно има везе са Кремљом.

Ле Пен је раније ставове оправдала рекавши да је анексија Крима другачија ситуација од тренутне инвазије на Украјину и навела је подршку Путину као одраз њених ширих амбиција за „мултиполарним" светом, преноси Ројтерс.

Упркос томе што је последњих година ублажила став о изласку из Европске уније и другим националистичким питањима, већина француског политичког естаблишмента јој се и даље противи.

Бивши председник Никола Саркози је, на пример, у уторак јавно најавио да ће гласати за ривала њене странке Емануела Макрона и позвао је друге да учине исто.

Саркози је током 2021. два пута осуђен на затворску казну, коју служи код куће, због финансијских малверзација и корупције.

Макрон „има неопходно искуство у суочавању са тешком међународном кризом", написао је бивши председник Саркози, „и његова посвећеност Европи је јасна и недвосмислена".

Али политички пејзаж у Француској се променио.

Кандидаткиња Републиканске странке Николе Саркозија - некада доминантна снага у француској политици - добила је мање од пет одсто гласова у првом кругу избора у недељу.

Други бивши велики играч, социјалисти, потонуо је још више - добили су мање од два процента подршке.

Кандидат крајње левице Жан-Лик Меланшон, који је био трећи у првом кругу са 22 одсто гласова, позвао је присталице да не дају ниједан глас Ле Пен.

Али није недвосмислено подржао Макрона.

Анкете сугеришу да би битка Макрона и Ле Пен у другом кругу могла да буде изузетно тесна - поједине пројекције сугеришу на победу Макрона 51 одсто наспрам 49 одсто.

Макрон је под притиском због предложених пензионих реформи, међу којима и подизање старосне границе за одлазак у пензију на 65 година.

Други круг избора заказан је за 24. април.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]