Избори у Холандији: Драматична победа антиисламског популисте и десничара Герта Вилдера

Антиисламски популистички лидер Герт Вилдерс победио је на општим изборима у Холандији, према последњим резултатима.

После 25 година у парламенту, његова Партија слободе (ПВВ) би требало да освоји 37 места, много више него него њихов ривал, левичарски савез.

„Партија слободе се више не може игнорисати", рекао је Вилдерс.

„Ми ћемо владати", додао је.

Његова победа је уздрмала холандску политику, али да би испунио обећање да ће бити „премијер свих" мораће да убеди друге странке да се придруже његовој коалицији.

Његов циљ је да обезбеди већину од 76 места, од 150 колико број холандски парламент.

Вилдерс је током кампање искористио широко распрострањену фрустрацију због миграција, обећавајући „затворене границе", а обећање да ће забранити Куран је одложио.

У победничком говору, 60-годишњи политички ветеран био је борбено расположен.

„Желимо да владамо и... владаћемо. Број места је огроман комплимент, али и огромна одговорност", рекао је.

Пре гласања, три друге велике странке одбациле су учешће у влади коју предводи Вилдерс због његове крајње десничарске политике.

Али то би се могло променити због размера његове победе.

Левичарски савез под бившим европским комесаром Франсом Тимермансом требало би да буде други са 25 места.

Јасно је ставио до знања да неће имати никакве везе са владом коју буду предводио Вилдерс.

Било је време да се брани холандска демократија и владавина права, рекао је Тимерманс присталицама.

„Нећемо никога отерати из Холандије. У Холандији су сви једнаки", додао је.

На трећем месту је либерална странка десног центра ВВД, са новом лидерком Диланом Јесилгозом, а на четвртом новоформирана странка узбуњивача Питера Омцигта.

Вилдерс, лидер Слободарске партије упутио је директан позив политичким ривалима да раде заједно, а Јесилгоз и Омцигт су му честитали на успеху.

Иако Јесилгоз сумња да ће Вилдерс моћи да добије „број гласова који су му потребни", она каже да је на њеним страначким колегама да одлуче.

Пре избора је инсистирала да неће служити кабинету који ће бити под Вилдерсовим вођством, али није одбила сарадњу с њим уколико победи.

Омцигт је у почетку тврдио да његова странка, Нови друштвени уговор неће радити са Вилдерсом, али сада каже да су „доступни да ово поверење претворе у акцију".

Победа Вилдерса ће изазвати узбуну у Европи, пошто је Холандија једна од чланица оснивача Европске уније.

Националистички и крајње десничарски лидери широм Европе похвалили су његово достигнуће.

Лидерка француског националног скупа Марин Ле Пен рекла је да то „потврђује растућу приврженост одбрани националних идентитета".

Вилдерс жели да одржи референдум о изласку из ЕУ, иако признаје да нема националног расположења за то.

Он је ублажио антиисламску реторику уочи избора, рекавши да у овом тренутку има хитнијих питања и да је спреман да обустави сопствену политику забране џамија и исламских школа.

Ова стратегија је донела успех, пошто је удвостручио резултат његове партије у парламенту.

Током кампање Вилдерс је искористио широко распрострањено незадовољство претходном владом која се урушила у неслагању око правила о азилу.

За политиколога Мартина Розуму са универзитета Твенте то је био један од неколико поклона који су Вилдерсу уручени на тањиру.

Други је био либерални лидер десног центра који је отворио врата коалиционој сарадњи с њим.

„Знамо, такође из међународног преседана да радикалне десничарске странке пролазе горе када су искључене", рекао је он.

Миграције су постале једна од главних тема, а Вилдерс је у среду јасно ставио до знања да намерава да се позабави „цунамијем азила и имиграције".

Прошле године, нето миграција у Холандији се удвостручила на више од 220.000, делом због избеглица које су бежале од руске инвазије на Украјину.

Проблем је погоршан недостатком око 390.000 домова.

У хашком седишту странке ВВД, присталице су се спремале да подигну чаше и прославе прву жену премијерку Холандије.

После објављивања излазних анкета, многи су у неверици и не могу да схвате шта је пошло по злу.

Јесилгоз је преузела дужност лидера десног центра када је премијер земље са најдужим стажем, Марк Рут напустио политику у јулу.

Она је у Холандију дошла као избеглица из Турске са седам година, али је усвојила тврд став према имиграцији.

Неки политичари и јавне личности оптужиле су је да је отворила врата крајњој десници, одбијајући да искључи сарадњу са Вилдерсом.

Јесилгоз је покушала да се дистанцира од Рутеове владе у којој је била министарска правде, али на крају није била у стању да испуни предвиђања из предизборних анкета.

Степен успеха којим је Вилдерс освојио бираче може се мерити речима једног од гласача из Хага који је муслиман: „Да није против муслимана, био бих заинтересован за њега".

Неколико сат пре гласања, Вилдерс је био полетан због шанси које су му се указале, рекао је за ББЦ.

„Мислим да је ово први пут у Холандији да смо за недељу дана освојили 10 места на биралиштима", додао је.

Био је реалан у погледу тешког задатка са којим ће се суочити приликом формирања владе на чијем је челу, али је рекао да је позитиван и да ће победа отежати да их друге стране игноришу.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]