Рио Тинто: Хоће ли Немци да утичу на „зеленије" ископавање литијума у Србији

Од наизглед заустављеног пројекта до „оваква шанса се не пропушта" и „пружене су гаранције да ће животна средина Србије бити потпуно заштићена".

За само неколико недеља, пројекат копања литијума који је у Србији изазвао велике протесте пре две, три године, поново је заживео и постао једна од ударних тема.

Толико велика да је и немачки канцелар Олаф Шолц у згуснути распоред додао и неколико сати боравка у Београду да би саопштио да „има много разлога да овај пројекат (копање литијума) буде урађен", да је то „добро за Србију" и да ће све бити урађено по највишим еколошким стандардима.

Његов домаћин, председник Србије Александар Вучић, рекао је да то „прилика која се не пропушта", мада је приметио и да „смо ми Срби познати по томе што највећи број прилика пропустимо".

„Уверен сам да ову нећемо, јер то себи не смемо да дозволимо", рекао је Вучић.

Оградио се да не значи да ће се у Србији копати литијум и да „до највишег степена морају да се поштују стандарди заштите животне средине", али је додао: „Наше је да будемо поуздан партнер Немачкој и ЕУ у ланцу производње литијума и батерија".

Док је Вучић дочекивао Шолца у здању из социјалистичке ере Београда и Југославије, испред Палате Србија био је организован протест политичке странке Крени-промени и еколошких активиста који се жестоко противе пројекту копања литијума, тврдећи да ће то загадити земљу и реке.

Била је ово прва посета немачког канцелара Београду после две године.

Разлика је била очигледна.

Док је 2022. на столу био захтев да Србија уведе санкције Русији - Србија је, уз Белорусију, једина европска земља која није увела никакав облик санкција Русима - овог пута Шолц је дошао да са Вучићем утаначи договор око литијума.

Двојица лидера учествовала су на Самиту о критичним сировинама, заједно са званичницима из Брисела.

„Овај пројекат ће обезбедити нова радна места, не само када је реч о рударству, него и у другим деловима прераде, повезује Србију са будућношћу мобилности и ослобађа је рада штетне емисије угљен-диоксида", рекао је Шолц на самиту у Београду, који је директно преносила Радио-телевизија Србије.

Самиту су присуствовали и представници рударске компаније Рио Тинто, која је већ годинама у Србији и која жели да отвори рудник на западу земље где би се ископавао литијум.

Током посете Шолца и других европских представника, потписани су меморандум о разумевању између Србије и Европске комисије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима.

Европа зависи од Кине када је реч о литијуму, а та сировина је неопходна да би прешли на зеленију индустрију и напредовали у производњи батерија.

Одрживе сировине су минерали које би Србија могла да извози на европско тржиште, попут литијума.

„Није баш за фанфаре када не потписујете уговор, већ писмо о намерама и меморандум о разумевању, али је важно за нас", рекао је Вучић уочи састанка.

'Србија какву не познајемо'

„Дуг је пут до отварања рудника и производње целог вредносног ланца, али ништа нећемо да тајимо од људи, а ја ћу се лично борити и за животну средину и живот народа у Јадру и Рађевини, да им вода, ваздух и земља остану чисти", рекао је председник Србије после потписивања споразума.

Тврди и да ће рударење и прерада литијума довести до увећања БДП од 0,7 милијарди евра.

„То неће бити Србија какву познајемо", каже он.

Шолц је рекао да је „добио гаранције Рио Тинта да ће испунити све еколошке стандарде", као и да је српској влади обећао да ће немачки стручњаци помоћи да се „контролише цео процес заштите животне средине и биодиверзитета".

„Копањем литијума у Србији можемо постићи наше климатске циљеве.

„Уз то, Европи помаже да остане суверена у свету који се мења", рекао је Шолц.

Додао је и да се морају открити нови извори сировина, пре свега у европским земљама, којима су „судбина" и „срећа" омогућиле да их имају.

Споразум ће, рекао је немачки канцелар, ојачати сарадњу ЕУ и Србије.

Најављено је и потписивање са неколико водећих европских аутомобилских концерна, финансијских институција и произвођача батерија, као и српских предузећа.

У Београду су и представници Европске банке за обнову и развој, банке КФВ, Италијанске развојне банке, као и из аутомобилских компанија Стелантис и Мерцедес Бенц.

Улазећи у зграду Палате Србије, Шолц и Вучић су прошли кроз шпалир паркираних аутомобила мерцедес, а на поду је је била ласерска анимација овог возила, популарног у у Србији.

Изненадна посета Шолца, која је најављена званично тек два дана пред пут, поклопила се са правно бирократским заврзламама у Србији у вези са компанијом Рио Тинтом.

У уторак је Влада Србије усвојила уредбу о утврђивању просторног плана подручја посебне намене за реализацију Пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар" који реализује компанија Рио Тинто.

Уредба је уследила пошто је Уставни суд Србије 11. јула оценио да претходна одлука Владе Србије, којом је 2022, услед масовних протеста, суспендован пројекат „Јадар", није била у складу са Уставом или законом.

Уочи доласка Шолца, његов портпарол је рекао да је „у позадини свега пројекат одрживе експлоатације литијума у Србији".

Вучић тврди и да Србија неће дозволити извоз великих количина литијума, као и да не доноси никаква одлука ни о ископавању, ни о копању, ни о експлоатацији.

„Tек када се уверимо да је све чисто, да тиме нећемо угрозити останак и опстанак наших људи, онда у то можемо да кренемо и да то искористимо као страшну предност, као квантни, огромни скок напред за нашу земљу". рекао је Вучић дан пре доласка Шолца.

Зашто је то важно Немцима?

Споразум ЕУ и Србије је важан корак да се „европски ресурси користе на европски начин и смањи зависност европске индустрије од Кине", у чему би значајан допринос могле да дају резерве литијума из Србије, рекла је Франциска Братнер, државна секретарка у немачком Министарству привреде за Ројтерс.

Она је додала и да експлоатација увек има утицаја на околину, али да, ипак, треба користити и резерве у Немачкој и Чешкој.

Немачка амбасадорка у Србији Анке Конрад изјавила је да је прошлог месеца издата грађевинска дозвола за постројење, на основу геотермалних вода у технолошком рову Горње Рајне, која ће, како каже, обезбедити и зелену енергију и литијум.

Пројекат Рио Тинта у долини Јадар наводно је вредан 2,4 милијарде долара.

Ако се пројекат реализује, могао би да покрије 90 одсто тренутних европских потреба за литијумом и помогне да се развије водеће компанија за производњу литијума, преноси Ројтерс.

Ипак, еколошки активисти, стручњаци и опозиција упозоравају на разорне последице по животну средину и поново најављују протестне акције.

Уочи званичног почетка разговора српских и немачких званичника, опозициона политичка странка Крени-промени и еколошки активисти организовали су протест испред Палате Србија.

Погледајте фотографије:

Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину" упозорило је представнике власти да ће „све што даље потпишу" у вези са пројектом Јадар морати да плате из сопственог џепа.

Погледајте видео са ранијег протеста у Београду због пројекта копања литијума:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]