Литијум: Борба Кине и Америке око јужноамеричких минералних богатстава

Више од половине светског литијума налази се у Аргентини, Боливији и Чилеу, тржишном троуглу који привлачи пажњу и инвеститора и националних влада.

Земље као што су Кина и Сједињене Америчке Државе желе да обезбеде залихе овог кључног метала за производњу батерија које користе електрична возила, све веће тржиште на које улази све више играча.

„Велике силе боре се да дођу до минерала неопходног за енергетску транзицију, а Латинска Америка је ту главно бојиште", каже за ББЦ Бенџамин Гедан, директор Програма за Латинску Америку Вилсоновог центра.

„Сједињене Америчке Државе касне на журку и Вашингтон је очигледно забринут због предности коју је стекла Кина", додаје он.

Кинеске компаније годинама траже места за гомилање залиха такозваног белог злата у различитим деловима света, нарочито у Латинској Америци, где се налазе светске резерве овог метала.

Боливија води на листи са познатим резервама које се процењују на 21 милион тона, а следе Аргентина (19,3 милиона) и Чиле (9,6 милиона), према америчком Геолошком институту.

А Мексико, иако има само 1,7 милиона тона (девети на листи), постао је релевантан играч у Северној Америци, не само због географске близине Америци у и Канади, већ и зато што постаје производни центар електричних возила - нарочито после недавне најаве да ће аутомобилски гиганти као што су Тесла и БМВ тамо отворити фабрике.

План Чилеа

Чиле је други највећи произвођач литијума на свету после Аустралије.

До сада је експлоатација литијума била у рукама приватних компанија, али према новом плану који је представио председник Габријел Борић, овај пословни модел ће се променити и зарада од Белог злата ће остајати у земљи.

Већина новца зарађеног од минерала као што је литијум не потиче од рударења сировог ресурса, већ од каснијег додавања вредности у ланцу снабдевања - коришћење литијума за прављење електричних акумулатора, на пример.

Чилеански председник жели да склопи партнерство на релацији јавни сектор-приватни сектор у којем држава држи контроли удео, и промовише технолошки развој како би позиционирао Чиле у ланцу снабдевања ове индустрију у процвату.

Али то неће бити лако, будући да велики део света жели да уграби крупно парче тог колача.

Погледајте видео о председнику Чилеа:

„Злонамерних активност"

Генералкиња Лора Ричардсон, команданткиња Јужне команде Сједињених Држава, упозорила је да Кина „наставља да шири економски, дипломатски, технолошки, информациони и војни утицај у Латинској Америци и на Карибима", током презентације пред Одбором за оружане снаге Представничког дома у марту.

„Овај регион је богат ресурсима и ја се бринем због злонамерних активности наших супарника који то искоришћавају, претварајући се да само улажу док заправо извлаче руде", рекла је она.

Говорећи о јужноамеричком „литијумском троуглу", који чине Аргентина, Боливија и Чиле, она је рекла да су „агресивност Кине и њен рад на терену са литијумом веома узнапредовали и веома су појачани."

Шта каже Кина?

И док САД и друге земље покушавају да стекну енергетску самосталност, Кина се већ неколико година припрема за то, бацивши око на минерале који су највише тражени у глобалној трговини, као што је литијум.

„Кина има висок степен стране зависности од неких важних минералних ресурса, а једном кад се међународна ситуација промени, то ће се свакако одразити на економску безбедност или чак националну безбедност", изјавио је министар за природне ресурсе Ванг Гуангхуа почетком јануара, у интервјуу за државну новинску агенцију Синхуа.

Влада је уврстила 24 стратешка минерала у Национални план за минералне ресурсе, објављен 2016. године.

Међу њима су метали као што су гвожђе, бакар, алуминијум, злато, никл, кобалт, литијум и ретки земаљски елементи, поред традиционалних енергетских извора као што су нафта, природни гас, гас из шкриљаца и угаљ.

У плану се истиче и да су минерали кључни за „очување националне економске безбедности, безбедности националне одбране и развоја стратешких нових индустрија."

Драстично повећање кинеских улагања

И док кинеске компаније напредују у Јужној Америци са гигантским рударским улагањима, троугао земаља планира да искористи технологију и капитал кинеских компанија за промоцију локалног индустријског развоја.

Само у прва три месеца ове године, кинеске компанија потписале су амбициозне споразуме за улагање у Боливију, Аргентину и Чиле.

У Боливији, кинеске фирме ЦАТЛ, БРУНП и ЦМОЦ обавезале су се на скоро милијарду долара у литијумским пројектима у општинама Потоси и Оруро, кажу из стручне групе Атлантски савет.

У Аргентини, компанија Чери аутомобил уложиће око 400 милиона долара у изградњу погона за производњу електричних аутомобила, посебно у Розарију.

А у Чилеу, Цингшан Холдинг Група, Руипу Енерџи, Батеро Тек и ФоксЕСС обавезале су се на улагање у литијумски индустријски парк у граду Антофагаста, за још непознату суму.

Трговински однос између Аргентине и Кине постао је изузетно близак у извлачењу литијума, са најавом најмање девет инвестиционих пројеката само 2022. године у областима Салта, Катамарака, и Џуџуј.

Технолошка и геополитичка конкуренција међу гигантима

Према помоћнику директора Латиноамеричког центра Адријана Аршт експертске групе Атлантски савет Пепеу Женгу, „Сједињене Америчке Државе активно раде на учвршћивању позиције у глобалним ланцима снабдевања кључних минерала и зелене технологије".

То значи да се „литијум испоставља све кључнијом области у технолошкој и геополитичкој трци САД и Кине", рекао је он за ББЦ.

А Кина је снажно стала на папучицу за гас.

Ова година, процењује Женг, показује се врло важном за улагања азијског гиганта у минерале у региону.

Пројекције показују да ће 1,4 милијарде долара издвојених за ову годину премашити инвестиције од 1,1 милијарде долара 2021. и 2020. године.

„Само у јануару, видели смо да су се три кинеске компаније обавезале на улагање у висини од милијарде долара у Боливији", каже истраживач.

Фактор „националне безбедности"

Бела кућа је експлицитно истакла да је обезбеђивање снабдевања минералима један од њених приоритета из стратешких разлога.

„Кључни минерали представљају камен темељац за многе модерне технологије и суштински су важни за нашу националну безбедност и економски просперитет", навела је влада Џозефа Бајдена у саопштењу прошле године.

Минерали као што су литијум, кобалт и ретки земаљски материјали, коришћени у низу производа од компјутера до кућанских апарата, кључне су компоненте у технологијама као што су батерије и електрична возила, турбине на ветар или соларни панели.

И док део света покушава да оствари напредак у пребацивању на чистију енергију, глобална потражња за овим кључним минералима „скочиће чак 400 до 600 одсто у наредних неколико деценија", пише у тексту.

И, додаје он, за минерал као што је литијум и графит, „потражња ће скочити још и више, и до 4.000 одсто."

„Игра натезања конопца Вашингтона и Пекинга"

„Кина има предност због спремности Пекинга да улаже у производњу батерија у Латинској Америци", тврди Гедан.

За то време, „Сједињене Америчке Државе углавном су усредсређене на набавку сирових материјала за америчке компаније које ће правити зелену технологију".

Суочене с овом дилемом, врло је вероватно да ће латиноамеричке земље сматрати азијску понуду атрактивнијом од традиционалног модела извоза роба са врло мало додате вредности.

„Сједињене Америчке Државе су очигледно веома жељне да сустигну Кину", каже стручњак.

„Није ни чудо што се Јужна Америка нашла усред игре натезања конопца између Вашингтона и Пекинга."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]