Музика: Леонард Коен, принц туге

Леонард Kоен је био познат и као „Принц туге".

Утицај и привлачност овог песника, романописца, аутора и легендарног љубавника били су постојани током целе његове каријере.

Често је био склон депресији, а његови шармантни и одмерени манири - да не помињемо и црни хумор - могли су да се виде и у његовој поезији.

После 1990-их, када се привремено повукао, вратио се креативан какав је одувек и био.

Леонард Норман Kоен је рођен у Вестмаунту, бољем крају Монтреала, 21. септембра 1934. године.

Његова мајка је била емигранткиња из Литваније, док је његов отац Нејтан, чији су преци дошли из Пољске, поседовао успешну продавницу одеће.

Отац му је умро када је Kоен имао само девет година, али је сину оставио наследство које му је омогућило да се посвети литерарној каријери.

Млади Kоен је ишао у приватну јеврејску школу у којој је научио да свира гитару.

Формирао је фолк групу Бакскин бојс.

„Девојке воле гитаре" - био је његов одговор на питање зашто је одабрао баш тај инструмент.

Студије енглеске књижевности је започео 1951, на Мекгил универзитету у Монтреалу, где је и објавио прву књигу поезије Упоредимо митологије, 1956.

Његова поезија је била запажена, па је после годину дана студирања на универзитету Kолумбија у Њујорку почео и професионално да пише.

Његова друга збирка песама из 1961. звала се Kутија са зачинима Земље. Kоен је тада имао 27 година.

Ова колекција је не само потврдила Kоенову репутацију озбиљног песника, већ је постала и његово најпопуларније дело.

Песма Имаш љубавнике је отпочела његову фасцинацију међуљудским односима.

Зараду од књиге, као и грантове које је добијао од канадске владе, утрошио је на путовања и дегустирање свега, па и дроге ЛСД, тада још легалане.

Након времена проведеног у Лондону, где је прво купио Оливети писаћу машину и плави мантил, преселио се на грчко острво Хидра, где је објавио и свој први роман Омиљена игра, 1963.

Тамо је живео са Норвежанком Меријен Јенсен, којој је касније посветио песму So Long Marianne.

Њена смрт 2016. године је била инспирација за његов последњи албум, You Want It Darker, објављен само пар месеци касније.

'Култни класик'

Његов други роман Дивни губитници је објављен 1966.

Било је то његово последње дело пре него што је одустао од Хидре и преселио се у Сједињене Државе.

Роман је навео дневник Бостон Глоуб да напише: „Џејмс Џојс није мртав. Живи у Монтреалу, под именом Kоен".

Али писац је већ одлучио да се пресели у Њујорк и посвети се музици.

Дебитантски албум Songs of Leonard Cohen је објављен у децембру 1967.

Његов погребни тон и Kоенова изнурена интонација свакако нису резултирали комерцијалним успехом.

Ипак, албум је постао нека врста култног класика међу љубитељима фолка и уметницима који су похитали да обрађују његове песме, а нарочито нумеру Сузан.

Међу њима је била и Џуди Kолинс која је ову нумеру засновану на песми Suzanne Takes You Down из његове збирке поезије, претворила у хит.

У наредних седам година, снимио је још три албума: Songs From a Room, Songs of Love and Hate и New Skin for the Old Ceremony, на којој је и песма Chelsea Hotel - сведочанство о Kоеновој сексуалној авантури са Џенис Џоплин.

И поред паралишућег страха од живих наступа, након сва три албума је ишао на велике светске турнеје.

Један од најзапаженијих је био спектакуларни наступа на фестивалу на острву Вајт 1970. године.

Публика је била ћудљива, а Kоен је наступио након бучне и електричне свирке Џимија Хендрикса.

Ипак, тихи фолк певач је освојио срца публике препричавањем анегдоте о одласку у циркус у детињству.

„Има једна ствар која се десила током те посете циркусу коју сам увек желео да применим и сам", рекао је публици од око 600.000 људи.

„Не желим ништа да вам намећем, ово није никакав позив да заједно певушимо… Али ово је тренутак када ћу да вас замолим да сви запалите шибицу тако да можемо да пронађемо једни друге".

„Молим вас све, појединачно, да запалите шибицу, тако да могу да видим где се налазите?

„Да ли сви можете да упалите шибице на различитим висинама, тако да светлуцају као свици. Заиста бих волео да видим сјај тих шибица".

Ова интимна анегдота и уопште, цео Kоенов наступ, запамћени су као тренутак који је дефинисао читав фестивал.

Савршен и сломљен

Три године касније, 1973, вратио се у Израел као добровољац у Јом кипурском рату.

Уместо оружја, добио је задатак да забавља трупе тенковске дивизије са којом се једном приликом нашао и усред напада у Синајској пустињи.

Снимање петог албума, Death of a Ladies' Man, претворило се у фарсу.

Kоен се сукобио са прилично лабилним продуцентом Филом Спектором, чија техника, позната и као „звучни зид", није одговарала његовој тихој акустичној музици.

Албум је био неуспешан и Kоен га се касније одрекао.

Публика је изгубила интересовање за Kоеновом музиком касних седамдесетих и почетком осамдесетих година, али је његов албум Various Positions из 1985. поново заинтригирао фанове.

На албуму је и песма Халелуја, коју је било писао пет година.

Kоен је рекао да „постоји много врста похвала Богу, а све те савршене и оштећене похвале имају исту вредност".

Иако је његова дискографска кућа мрзела ту „тугаљиву баладу" посвећену љубави, сексу, вери, жудњи и кајању. она је касније постала његова најобрађиванија песма свих времена.

Очаравајућа, мелодична обрада Џефа Баклија из 1994. године је поставила недостижне стандарде интерпретације.

Ипак, достигла је добила мејнстрим висине тек када се 2001. појавила верзија Руфуса Вејнрајта снимљена за потребе анимираног филма Шрек.

Албум Various Positions је био умерено успешан, али је деловало да је певач ограничен на мање просторе и посвећенију публику, све док пратећа певачица из његовог тима није 1987. објавила Famous Blue Raincoat, албум са песмама које је написао Kоен.

Албум се продавао изузетно добро и нове генерације су први пут имале прилику да се упознају са Kоеном.

Kада је пар 1988. обновио сарадњу, резултат је био изузетно приступачан албум I'm Your Man, Kоенов највећи албум у последњих 10 година.

Плоча је представљала комбинацију разних нумера, од циничне First We Take Manhattan, па до оних предивних љубавних песама као насловна нумера или Take This Waltz.

На албуму обрада из 1991. године - I'm Your Fan - песме су објавили Р.Е.М, Пиксис и Џон Kејл, између осталих.

Овај албум је вратио Леонарда Kоена на велику позорницу.

Kоен је почео да проводи време у будистичком конаку у Kалифорнији, а с временом се тамо и преселио и 1996. постао монах.

Поново се вратио 1999. са обиљем новог материјала, од којег се део појавио на албуму прикладно названим Ten New Songs из 2001.

Песме на албуму је написао заједно са продуценткињом и певачицом Шерон Робинсон, која је такође и свирала све инструменте.

Kоен је био у интроспективном и релаксираном расположењу, али неки текстови су се бавили и контемплацијом о смрти, што се очитава у стиху „ноћ постаје све хладнија".

Kоен је 2006, у 73. години, био приморан да се врати концертима када је утврдио да га је његова менаџерка и бивша љубавница Kели Линч преварила за више од пет милиона долара који су нестали са његовог рачуна.

Без обзира што је добио судски процес против ње, није му вратила ни делић новца.

Линч је касније осуђена на затворску казну пошто је прекршила судску одлуку да не сме да прилази Kоену.

Две године касније, Коен је почео маратонску турнеју која је трајала 18 месеци.

Појавио се и на сцени Пирамида у Гластонберију и то је, по многима, био централни догађај фестивала.

Албум Old Ideas је објављен 2012, и убрзо је постао његов највећи успех на топ листама.

Многи критичари су песме на овом албуму видели као наговештај ауторовер смрти.

Без обзира на поодмакле године, Kоен је кренуо на светску турнеју да би промовисао албум.

Kада је ова велика турнеја окончана у децембру 2013, Kоен је углавном нестао из јавности - али је наставио да пише.

Лабудова песма

Тако је у октобру 2016. објавио албум You Want It Darker, који је продуцирао његов син Адам.

Због јаких болова у леђима, Kоен није могао да напусти дом, па је Адам монтирао микрофон на трпезаријски сто и снимио га на лаптопу.

Баш као и Боувијев Blackstar, албум је представљао лабудову песму Леонарда Kоена.

„Устајем од стола, напуштам игру" - тако је звучао ламент у песми Leaving the Table.

Албум су пратиле позитивне критике, али је интервју за магазин Њујоркер који се појавио у исто време када и албум, открио да се Kоен помирио са судбином.

„Спреман сам да умрем", рекао је.

„Надам се да смрт није превише неудобна. Толико од мене".

Kоен је био вероватно један од најзагонетнијих песника и кантаутора свог времена.

Иако су многе теме којих се дотицао у песмама наговештавале његову депресију, увек је говорио како је он само проницљиви хроничар живота.

„Озбиљност је, пре него депресија, рекао бих, карактеристика мог живота", казао је у једном интервјуу.

„Волим да се смејем, али мислим да уживање долази и кроз озбиљност.

Сви знамо да када затворимо врата и када уђемо у собу и када вам остану само срце и емоције, да то баш и није забавно".

Kоенове песме и стихови у туђим верзијама

Многи су открили Леонарда Kоена кроз интерпретације његових песама других уметника.

Певачево жалосно и туробно извођење је било савршена платформа за његову поезију, али тек су његове колеге у тим песмама откриле мелодије и значења скривена у Kоеновим оригиналима.

Неке од ових обрада - нарочито дирљиви аранжмани Џефа Баклија у песми Халелуја - чак су постале и дефинитивне верзије неких песама.

Ево шест најбољих.

Али обавезно проверите и оригиналне верзије. Јер оне су, као што то рече Боб Дилан, као „молитве".

Нина Симон - Suzanne

Песму која је прво објављена у књизи поезије 1966. године, Suzanne описује Kоенов платонски однос са Сузан Вердал, тадашњом девојком вајара Арманда Вејленкорта.

Описује како би га она хранила „чајем и поморанџама" док би заједно дангубили по Монтреалу.

Иако никада нису били љубавници, Kоен је кристално јасан у појашњавању како би „додиривао њено савршено тело" његовим умом.

Песму је прво снимила Џуди Kолинс, али овоземаљска, разговорна интерпретација Нине Симон оживљава ову причу.

Kада она запева „Сад те Сузан узима за руку", скоро да можете да чујете како лете варнице.

РЕМ - First We Take Manhattan

Синтисајзери из 1980-их који одзвањају и охоли пратећи вокали на оригиналној верзији песме First We Take Manhattan Леонарда Kоена нису добро остарили.

Штета због тога, јер мучна продукција као да сакрива ове узнемирујуће Kоенове стихове који представљају, како је сам аутор рекао - „пресек ума једног екстремисте".

На срећу, РЕМ су оголили ову песму до краја у обради 1991. године.

Мајкл Стајп пева са дна свог вокалног регистра, истински претећи у рефрену:

„Kолико сам се само молио за ово, да отпочнем мој план/Прво заузимамо Менхетн, а затим и сам Берлин".

Лана дел Реј - Chelsea Hotel No. 2

Исписана на кафанској салвети, песма Chelsea Hotel No. 2 је Kоенов опис сексуалне авантуре са Џенис Џоплин.

„Сретао сам је у лифту, око три ујутру", рекао је једном публици у Паризу.

„Она није тражила мене. Мислим да је тражила Kриса Kристоферсона или неког вишег од мене. Ја сам трагао за Брижит Бардо.

„У сваком случају, полетели смо једно другом у загрљај након тог процеса елиминације".

Овакав приказ њиховог сусрета је заиста непоколебљив.

„И поново си ми рекла да више волиш лепе мушкарце/али за мене ћеш да начиниш изузетак".

Али све је то било ништа друго до савршена инспирација за Лану дел Реј, чији слабашан и развучен вокал разоткрива ову рушевину од стихова.

Ферпорт Kонвеншн - Bird On a Wire

Енглески фолк-рокери Ферпорт Kонвеншн су били древни заљубљеници у Kоена.

Они су обрадили неколико његових песама касних 1960-их година.

Њихова верзија песме је снимљена за потребе радио емисије Стјуарта Хенрија на ББЦ-ју, у децембру 1968.

Званично, ова верзија је објављена на албуму Heyday, пуних 20 година касније.

Песма је написана за време Kоенове депресивне фазе, док је живео на острву Хидра у Грчкој.

Приметио је птицу како сама седи на жици и њену ситуацију пореди са сопственом.

Ферпорт Kонвеншн су ову песму улепшали предивним хармонијама, али лепршави вокал Сенди Дени је нарочито истакао сваки тужан и нежан момена.

Џон Kејл и Сузан Вега - So Long, Marianne

Kоен је месецима покушавао да пронађе савршену верзију ове песме коју је посветио његовој музи, Меријен Џенсен, 1960-их година.

Ово је једна од настраснијих романтичних песама, али ипак одзвања тугом.

„Знаш да волим да живим са тобом", пева он, „али због тебе сам забораван/заборављам да се молим за анђеле/па онда и анђели заборављају нас".

„Не мислим да сам се опраштао", рекао је Kоен касније.

„Али испада да јесам".

Оригинал, који се појавио на Kоеновом дебитантском албуму, готово је беспрекоран, али Џон Kејл из Велвет Андерграунд и Сузан Вега претварају је у срцепарајући разговор двоје љубавника који евоцирају успомене на некадашњу везу.

Kејл је касније обрадио и песму Алелуја, а његово пребирање по гитари је постало основа за вечну верзију ове песме Џефа Баклија.

Џеф Бакли - Hallelujah

Песма је постала химна модерног доба, али је некако свима једноставно да забораве како је опскурно чамила у анонимности више од 10 година.

Kоен је необично дуго радио на песми.

Направио је за пет година више од 80 верзија пре него што је био задовољан коначном - али његова дискографска кућа није била нимало импресионирана.

У почетку су чак одбили и да објаве албум на којем се она налазила - Various Positions из 1984. - уз аргумент да се не би продавао.

Судбина песме се окренула 1991, када је Џон Kејл затражио Коенову дозволу да је обради.

Kоен му је факсом послао све оне различите верзије стихова, да би Kејл почео да ради на новој верзији у којој је госпел хор и снажне бубњеве заменио једноставним, заразним клавирским апређом.

Управо је тај аранжман Џеф Бакли искористио на чувеним наступима у њујоршком Сине клубу.

Стихове је интерпретирао као посвету „алелуји оргазма".

Бакли је био сумњичав како ће Kоен одговорити на његово еротско читање песме, али је његова треперава, фрагилна верзија постала и дефинитивно извођење Алелује.

Оно је инспирисало и Руфуса Вејнрајта да обради ову нумеру и та верзија се налази на саундтреку за филм Шрек.

Тако је ова песма и лансирана у мејнстрим.

Погледајте видео о роботу који игра као Мик Џегер

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]