Џез и Југославија: Како су се заволели Дјук Елингтон и Београд пре 50 година

У елегантном оделу, пажљиво избријаних бркова, смирен и углађен, сео је за клавир у препуној сали тадашњег Дома синдиката у Београду пре тачно пола века.

Тада 72-годишњи легендарни џез пијаниста свирао је са оркестром пред 1.700 људи, два пута, на концертима који се и данас препричавају.

„Какав оркестар, таква и свирка, непоновљива, а све то под лежерном контролом маестра Елингтона", присећа се за ББЦ на српском новинар Васја Ивановски.

Тај 14. јул 1971. године остаће у памћењу Ивановском коме је акредитација Радија Скопља обезбедила долазак у Београд и интервју са једном од највећих легенди џеза.

Била је поприлична гужва новинара и љубитеља џеза испред Дјукове гардеробе, присећа се Ивановски.

Уз невероватну срећу, како каже, успео је да „улети" унутра.

„Дјук је био врло срдачан, навикнут на новинаре и њихова питања, тако да је и разговор са њим протекао малтене у домаћинском ћаскању", описује сусрет који се догодио пре пола века.

„Задовољан сам што могу да се представим југословенској публици која је показала да разуме џез.

„Остатак оркестра је такође задовољан и верујем да ћемо се поново срести. Волим вас лудо", рекао је Елингтон у диктафон овом македонском новинару.

Волим вас лудо, (Love you madly), Дјукова је омиљена узречица, присећа се Ивановски.

Додаје да су се домаћини потрудили да Дјук то изговори на српском што је често понављао док је био у Београду.

Ту реченицу је потом специјално изговорио и за радио емисију „Поп топ 50" коју је Васја Ивановски тада водио.

Дириговао оркестром на аеродрому

Долазак легенде џез сцене уприличен је свечаним пријемом још на самом аеродрому.

На београдском аеродрому је Елингтона дочекао џез оркестар Радио-телевизије Београд, који је изводио управо Дјукову музику, под вођством Владимира Бубише Симић, присећа се новинар и филмски критичар Милан Влајчић.

„То је било неочекивано", каже Влајчић.

Када је Елингтон чуо тактове сопствене нумере Take a train, одушевио се, а на кратко је и сам преузео дириговање.

„Звуци џез ансамбла одзвањали су док је Елингтон са својим музичарима пролазио кроз царинску зону", прича Влајчић.

Исти оркестар, који је сам Елингтон назвао „аеродромским оркестром" испратиће га и на одласку из Београда.

Ко је Дјук Елингтон?

Традиција џеза у Југославији

„Џез је био популаран у градској култури Београда, а вероватно и широм Србије, где год је могао да се слуша радио, јер он тада није био лако доступан", објашњава Влајчић.

А сви новитети на џез сцени долазили су управо путем радио таласа.

Специјална емисија коју је водио Вилис Коновер, емитована је на радију Глас Америке, у то време једне од најмоћнијих пропагандних институција САД-а, наводи у књизи „Кока-кола социјализам" историчарка Радина Вучетић.

Џез је тако улазио у домове, а посредством њега, и америчка култура.

Емисију су са нестрпљењем сваке вечери пратили сви тадашњи љубитељи џеза, присећа се Влајчић.

Традиција свирања и слушања џеза у Југославији постојала је и током првих година двадесетог века за време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пише Вучетић.

У Хрватској су се штампали плакати који су позивали на џез свирке, и оснивали су се први џез оркестри.

У Србији је први џез оркестар, Студентски Мики Џез, формирао Рафаел Блам 1927. године.

Џез је опстао и током Другог светског рата.

Вучетић наводи да су „београдски музичари током окупације Београда стварали мелодију под утицајем америчке музике а да је 1942. немачки диригент Ханс Георг Шиц у Радио Београду створио Биг бенд оркестар."

Ипак, у првим годинама успостављања комунистичке власти у Југославији, извођење ове музике сматрало се непредвидљивим и разузданим, јер се није уклапало са вредностима тадашњег система, наводи она.

То, пак, није спречило стварање нових џез оркестара, пише Вучетић.

Тако је 1946. године Војислав Бубиша Симић формирао Биг бенд Динам, следио га је Младен Боби Гутеш оснивајући Забавни оркестар Радио Београда, који 1960. мења име у Џез оркестар РТБ - исти онај који је Дјука Елингтона дочекао на аеродрому деценију касније.

Џез као пропагандно средство

Популарност џеза у Југославији ширила се и шездесетих година, пише Вучетић, чему су допринели домаћи џез музичари, али и Стејт департмент и америчка амбасада у Београду.

Истиче да су „амерички центри моћи брзо схватили да џез и рокенрол могу да раде на разбијању 'гвоздене завесе' која је делила Европу на Исток и Запад" и тако прошире поп културу и систем вредности.

„Сједињене Америчке Државе су имале план да преко културног отварања путем џеза, заправо отворе врата новом тржишту", каже Војислав Пантић, уметнички директор Београдског џез фестивала, за ББЦ на српском.

„Двојица водећих политичара били су, свакако, прави људи за овакве акције: тадашњи амерички председник Ричард Никсон који је волео џез и помало свирао клавир, и његов државни секретар Вилијамс Роџерс познат по залагању за људска права", прича Пантић.

Како је Њупорт фестивал дошао у Београд?

Београд су убрзо посетила велика имена џез сцене - Дизи Гилеспи, Глен Милер, Ела Фицџералд, Луј Армстронг, Кол Портер и Џорџ Гершвин.

„Била је то велика ствар. Отворили смо се према свету", присећа се Милан Влајчић.

Већином се заслуге преписују Александру Живковићу, тада новинару агенције Танјуг, и Милану Шевићу, уреднику програма Дома омладине.

Овај двојац је, заједно са музичким уредником Дома омладине Драгутином Грданичким, покренуо серију Подијум џеза што је било одлично „опипавање пулса публике", прича Пантић.

Решили су да пишу Џорџу Вину, организатору Њупорт фестивала у Америци.

Вин је већ помишљао да Њупорт извози у Европу и требало је наћи начин да сва звезде џез сцене дођу и до Источне Европе, додаје он.

Увертира у Њупорт фестивал догодила се годину дана раније како би Џорџ Вин са сарадницима испипао терен и видео да ли има интересовања за ову врсту музике.

Концерт „Њупорт џез фестивал 70'" био је распродат до последње карте (1.700), а снимци потом емитовани на радију и телевизији.

Вин се уверио да у Београду постоје партнери са којима може да сарађује али и интересовање публике за музику коју жели да представи, прича Пантић.

Фестивал је могао да почне.

Уз финансијску подршку Стејт дипартмента, Њупорт џез фестивал је први пут одржан у Београду од 31. октобра до 3. новембра 1971. године у Дому синдиката, што је за то време било „велико као кућа", истиче Пантић.

Фестивал је отворио Дјук Елингтон са оркестром.

Дочекан је, као и на првом наступу у Београду пар месеци раније, уз овације и громогласни аплауз.

„Публика нас је понела. Импресионирала ме је пуна сала и љубав", изјавио је Елингтон, према писању новинара Жељка Јанде.

Пантић каже да су наступи које је публика у Београду видела на првом фестивалу, „без икаквог претеривања, била застрашујућа поставка".

„Такав списак имена, то је у малом једна прича о џезу, јер си са шест великих имена покрио све жанрове џеза: од класике до авангарде", прича Пантић, аутор монографије о Београдском џез фестивалу.

Милан Влачић каже да је „Београд тада буктао од џеза".

„Два пута је долазио Мајлс Дејвис. Дворане су биле пуне, а овације велике", описује он.

Због великог интересовања, већина извођача наступала је два пута - касно поподне и увече.

Улазнице су до почетка фестивала већ биле распродате, а концерте је посетило око 12 хиљада људи.

Следеће, 1972. године, уз музичаре из иностранства, наступио је и домаћи Југословенски Ол Старс Бенд.

Публика је и тих година могла да чује нека од највећих имена џеза: од Саре Вон, Мајсла Дејвиса, Би Би Кинга, Дејвида Брабека до Чарлса Мингуса.

Иако је треће издање фестивала већ носило назив Њупорт - Београд џез фестивал, градске власти нису биле превише заинтересоване за ову манифестацију, присећа се Пантић.

У монографији о Београдском џез фестивалу, први пут одржаним под тим називом следеће,1974. године, наводи се да је сваке програмске вечери, а било их је три, присуствовало око 4.000 људи.

Фестивал се, уз краћи прекид током 1990-их, одржава и данас, и ове, 2021. обележиће златну годишњицу.

Какво је данас стање на домаћој џез сцени?

Џез пијаниста Васил Хаџиманов сматра да се много тога променило током 50 година.

„Чињеница је да музичара и даље има, и то младих, талентованих и то је некако и једино светло у тунелу када причамо о џез музици"каже Хаџиманов за ББЦ на српском.

Фестивали се „одвијају на једвите јаде, јер су увек ту проблеми финансијске природе", каже.

Врло је тешко допрети до публике јер џеза нема у медијима - „евентуално им се омакне када је Дан жалости", каже.

„Млади српски музичари свирају искључиво само у Србији, а исто то се дешава и у другим државама.

„А имамо директоре главних џез фестивала који су незаинтересовани да на било који начин помогну тим уметницима или да се та сцена прошири", прича Хаџиманов.

Лука Игњатовић, саксофониста групеSchime из Београда, верује да недостатак званичне подршке може да буде предност.

„Џез није део никакве институције. Он се дешава углавном на неким алтернативним местима", каже.

Данас се, каже, џез све више заснива на ауторским композицијама музичара, а не стандардима, каква је била традиција.

Музика млађих аутора је комбинација различитих џез жанрова, јер џез јесте импровизација и слобода, додаје Игњатовић.

„Заборавиш на сопствено знање и потпуно се препустиш интуицији.

„То је мени најбољи осећај у овој музици што комбинује и учење материје и тотално праћење интуиције и препуштање тренутку."

Игњатовић верује да ће „квалитетна музика опстати."

„Увек ће се слушати, и за сто година. Време је прави показатељ да ли нешто ваља или не", закључује Игњатовић.

Шта кажу љубитељи џеза?

За Ненада Георгиевског, џез је увек била музика у покрету.

„Промена је једина константа у тој музици".

„То је и гладна музика, гладна нових идеја, звукова, инструмената", прича Георгиевски.

Дејан Гавриловић из Ниша је први пут чуо џез када је имао само 11 година када је током лета слушао кроз отворен прозор, музику деценију старијег комшије.

Били су то класици попут Мајлса Дејвиса, Џона Колтрејна и Декстера Гордона.

„Замолио сам га да ми направи избор на касети и тако је све кренуло", сећа се Гавриловић.

„Џез је за мене најдемократскија и најотворенија форма музике јер је током свих ових година показао да је способан да еволуира и буде компатибилан са разним формама музике", каже.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]