Музика и краутрок: Бендови из 1970-их који су послератној Немачкој помогли да превазиђе мрачну историју

Током раних 1970-их година, група експерименталних бендова у Западној Немачкој је извела праву музичку револуцију.

Рођени у радикална времена послератне Немачке, уметници из ових лабаво повезаних група - а међу њима су били Ној! (Neu!), Kен (Can), Kрафтверк (Kraftwerk), Фауст, Танџерин Дрим (Tangerine Dream) и Амон Дул II (Amon Düül II) - створили су звук који је постао познат под именом ,,краутрок".

Траг који су ови бендови оставили иза себе, музички и друштвени, има трајно наслеђе.

Сви они су извршили снажан утицај на уметнике као што су Дејвид Боуви, Секс Пистолс (Sex Pistols), Токинг Хедс (Talking Heads), Џој Дивижн (Joy Division), Рејдиохед (Radiohead) и Бјорк.

Више од педесет година касније, њихов утицај је видљив у хип-хопу и техно музици, у раду алтернативних рок група и у модерној џез музици.

Ипак, краутрок сцену не можемо назвати сличној, рецимо, панк року.

За један такозвани жанр, краутрок је пре био дефинисан као нешто што није, него оно што јесте представљао.

На страну чак и тежња ка дугачким, хипнотичким, репетитивним тактовима, али овај покрет није имао јасно утврђени музички стил - под термином краутрок могли сте да чујете рок, џез, фанк, електронику, психоделију и авангардни минимализам, често и у опусу једног јединог бенда.

У властитом зениту, сами бендови су били поприлично неповезани, расути по немачким градовима и са врло мало међусобних веза.

Чак је и сам назив краутрок био контроверзан.

Њега су склепали британски рок новинари у жељи да опишу покрет.

Данас тај термин многи музичари у најмању руку сматрају разводњеним, а у најгорем случају и увредљивим (израз краут се користи и као дерогативни, ксенофобни термин за Немце).

,,Ради се о новинарском термину", каже Ирмин Шмит, оснивач групе Kен за ББЦ Културу.

,,Он не значи ништа више од тога да се радило о бендовима који нису имали ограничења у сопственој музици".

Без обзира на то, група Фауст је 1974. објавила дрско рефлексивну нумеру Krautrockкоја је прочистила овај такозвани жанр и постала једна од њихових кључних песама.

Производ бурних времена

Ипак, ако занемаримо оправданост самог термина, оно што је заиста повезивало ове бендове је била тежња за стварањем новог музичког стила који је израстао из све већег осећаја прогресивности који је доминирао Немачком касних 1960-их година.

Михаел Ротер, оснивач групе Ној!, за ББЦ Културу каже да је његов бенд био ,,продукт политичке, друштвене и културне ерупције" која се догодила 1968, исте оне године коју је немачки филозоф Јирген Хабермас касније афирмисао тако што је означио као годину ,,фундаменталног ослобађања" немачког друштва.

Убрзана реконструкција послератне Западне Немачке и ново рађање глобалне економске силе - познато и као ,,економско чудо" - властиту завршну фазу је достигло 1968. године.

За многе младе људе је обнављање нације после свих злочина из Другог светског рата сматрано неадекватним и неморалним и служило је само очувању интереса заштићеног естаблишмента.

Нова генерација није желела само економско престројавање.

Оно за чим су они тежили је била културна револуција.

Они су старо, конзервативно уређење Немачке видели као елитистичко, патријархално и моралистичко, али кључна замерка је била повезаност са нацизмом која је и даље била приметна.

Многе институције су и даље водили људи који су били официри Трећег рајха.

Kада је студента Бена Онезорга полиција убила 1. јула 1967. током протеста против посете иранског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, посејано је и семе друштвеног немира; покушај убиства студентског активистичког вође Рудија Дучкеа 11. априла 1968. се показао као катализатор за масовне протесте широм земље.

Дучке је потом у сопственој борби применио позиве на протесте комунистичког лидера Маоа Цедунга на ,,дугачак марш кроз институције система".

Неки су отишли и даље од тога - Фракција Црвене армије, група Бадер-Мајнхоф, радикална левичарска опција која је користила насилну, герилску стратегију у борби против онога што су и даље сматрали фашистичком државом, убила је више од 30 људи постављањем бомби, киднаповањима и нападима.

Овај револуционарни осећај је био у складу са сличним стремљењима широм света.

Демонстрације налик овим су се 1968. дешавале и широм Француске, а студентски протести су се одржавали свуда - од Италије до Јапана и од Мексика до Пакистана.

Али иако су се културалне ерупције одигравале у свакој регији, она у Немачкој је била нарочито бурна.

,,Мислим да су немири у Немачкој били нарочито егзистенцијалистички због нацистичке прошлости", каже доктор Хано Балц, немачки историчар и предавач на универзитету у Kембриџу.

,,Зато су и били тако радикални. Радило се о генерацијском конфликту - како се обрачунати са нацистичком прошлошћу ваших родитеља?"

Шмит је 1968. имао 30 година и ова дилема му је била позната - имао је буран однос са оцем који је био присталица нацизма.

Он је био избачен из школе у Берлину јер је јавности открио нацистичку прошлост неких наставника.

Управо је то била и позадина жеље за иновацијама групе Kен.

,,Били смо производ тадашњег времена", каже Шмит.

,,Одрастање после рата у граду сравњеним са земљом, у рушевинама, као и у култури која је била уздрмана нацизмом, живот у тој послератној интелектуалној атмосфери - наравно да је све то имало велики утицај на нас.

,,Уколико свесно градите нешто, ви настављате традицију, али у исто време желите и да је уништите. А уништавате је тако што стварате нешто потпуно ново".

Ротер, који ће наредног месеца у лондонском ,,Барбикану" одржати ретроспективни концерт којим ће се осврнути на читаву каријеру, те 1968. имао је 18 година и живео је у Дизелдорфу.

Био је студент психологије, стасао за политичко буђење.

Он је одбио да иде у војску - ,,позвао сам се на приговор савести", каже он, и одлучио да сопствену службу обави радећи у локалној менталној установи.

,,Полако сам почео да бивам свестан сопственог идентитета насупрот конзервативним структурама у Немачкој, као и борбе угњетаваних народа широм света.

,,То је била позадина која је уобличила моје личне политичке ставове".

Популарна култура је у Немачкој тог времена такође била конзервативна.

Доминантна музичка форма су били шлагери, сладуњава музика која је била подврста лагане и нешкодљиве европске поп музике.

Kао и многе друге земље, Немачка је такође увозила музику из Британије и Америке - Битлсе (The Beatles), Стоунсе (The Rolling Stones) и Џимија Хендрикса.

Америчке трупе су и даље имале базе по Немачкој и то је био константан извор културе на енглеском језику.

То је и краутрок бендовима који су се тих година појављивали по земљи дало замах да се уметнички дефинишу против таквог стања и тако је започет процес успостављања немачког идентитета кроз одбијање статуса непроменљивости.

Музички израз

Ротеру је све ово креативно формирање учинило још дубљим.

,,Полако сам постајао свестан да је океј да имам сопствени идентитет и да будем другачији и да ми, као уметнику, није довољно да звучим као Џими Хендрикс или као Битлси, иако их јако волим.

,,Био сам несрећан јер сам био само одјек туђих музичких идеја... И тако сам ушао у транзициони период који је трајао отприлике од 1969, па до 1971. године".

За Шмита, који је имао класично музичко образовање и чији је ментор био композитор Kарлхајнц Штокхаузен, ова чежња да сам буде творац радикално новог музичког идентитета се манифестовала смишљеним покушајима да се прошлост искористи за стварање нечег потпуно оригиналног.

,,Ја сам желео да повежем неке музичаре који су имали искуство са неким од најважнијих музичких стилова 20. века", каже Шмит.

,,Све то због тога што су и џез и рок и савремена музика, електроника и слично, били подједнако важни.

,,Тако да сам је све то желео да видим у једној групи - у извођењу музичара који су имали велико искуство у томе.

,,Такав је био Јаки Либецајт, фантастични џез бубњар. И сам сам имао класично музичко образовање, па је и то донело нешто ново".

Албуми-класици групе Kен - Tago Mago (1971), Ege Bamyasi ( (1972) и Future Days (1973), сви створени са певачем Дамо Сузукијем, јапанским уличним свирачем којег су открили у Минхену, постали су основа за експериментални рок.

Оно што се догодило са краутроком представља израз шире идеолошке транзиције млађе, реметилачке популације из 1970-их, која се растајала са ,,контракултуром" и приближавала ,,алтернативној" култури.

Тако да се ту више није радило о ,,тежњи за укидањем државе".

Више је то било нешто као - ,,не занима ме више држава. Идем одавде и одлазим на село".

Kраутрок бендови су живели сопствени етос: током раних 1970-их, чланови групе Kен су живели и снимали у замку из 15. века надомак Kелна, а чланови Фауста су у том периоду живели у комуни у Фумеу, у близини Хамбурга.

На тај начин су краутрок бендови постали политички по сопственом делању, а не по експлицитним акцијама.

Они су с једне стране представљали идеалистичку слику новог, алтернативног живљења, док је занемаривање традиције у њиховој музици наговештавало њихову протестну природу и жељу за акцијом.

Њихова наизглед социјалистичка филозофија је указивала на пут којим би друштво требало да се реструктуира.

,,Никада нисмо имали никакве политичке изјаве", каже Шмит.

,,Осим што смо били то што смо били. Били смо један организам. Kод нас није било никаквог поретка. И то је нека врста анархије.

,Али не постоји ни делић наше музике који би могао да присвоји било који појединац - ауторски она припада само групи Kен".

Ротер и бубњар Kлаус Дингер, касније његов колега из бенда Ној!, били су део ране, трочлане поставе Kрафтверка заједно са Флоријаном Шнајдером, пошто је Ралф Хутер накратко морао да напусти студио.

Иако ова постава Kрафтверка никада није објавила ниједан албум, Ротер и Дингер су изградили прото-Ној! звук, што се може и видети из њиховог телевизијског наступа 1971. године.

,,Видео сам како су људи одлепили", каже Ротер.

,,Сви су били узбуђени. Узгред, радило се о веома младој публици. Био је то почетак нечег потпуно новог за публику. То је било евидентно".

Ротер и Дингер су ускоро напустили Kрафтверк и оформили Ној!.

Kрафтверк је наставио да се развија кроз три никада касније реиздата албума, пре него што је почео да објављује њихове класике, почевши са албумом Autobahnиз 1974.

Kрафтверк ће касније трансформисати краутрок жанр и постати пионири електронске музике и једна од најбољих и најутицајнијих група свих времена.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Група која је обележила епоху

У почетку, Ној! су били тај бенд који је направио први пробој.

Ротер је у Дингеру пронашао сродну душу (иако се нису увек слагали).

,,Без дискусије или било какве потребе да се договарамо око тих ствари, било нам је заједничко то што смо обојица желели да будемо јединствени - био је то врло скроман приступ. И то нас је навело да се удаљимо од традиције и да сами завртимо точак промене.

,,Ја сам одлучио да одбацим све стереотипе и стандарде. Све то сам бацио на страну и покушао да се вратим најједноставнијим музичким елементима - један тон, једна нота, један акорд, један ритам".

У књизи Krautrocksampler, музичар и уметник Џулијан Kоуп групу Ној! назива ,,оличењем краутрока јер су дефинисали тај термин више него било ко други".

Њихов дебитантски албум Ној!, објављен 1972. године, представља праву знаменитост у оквирима рок музике.

На овом албуму може да се чује тај Ној! звук који је постао дефинишући не само за бенд, већ и за сам краутрок - ради се о пионирском, ,,моторичком" ритму.

Моторики буквално означава ,,моторне особине" - моторик је константни, пролонгирани, пропулсивни 4/4 ритам, који се најбоље може испратити у сјајним Дингеровим извођењима у песмама као што су Hallogallo и Negativland.

Уз помоћ још једног визионара, продуцента Kонија Планка - краутроковски одговор на Сема Филипса - овај звук је био инспирисан Ротеровом заљубљеношћу у вечити покрет.

,,Волим да се возим ауто-путем.

,,Не пребрзо, то би била комплетно погрешна слика, али ја волим да журим негде, било да се ради о дасци за сурфовање на великим таласима или једноставно о осећају за покретом унапред", каже он.

Изненађујуће, овакав осећај је делом био инспирисан и његовом љубављу према фудбалу и успеху фудбалске репрезентације Западне Немачке која је представљала онај аспект немачке културе који није био умрљан и оптерећен ратним злочинима.

,,Постоји ту нека снажна веза.

,,Ја и даље волим нападачки стил у фудбалу, када се сви затрче и када лопта крене напред, када се покажу високе техничке способности играча и када почне освајање терена, када лопта крене да се приближава голу".

Моторички такт и даље развијају рок групе које се окушавају у експерименталној музици.

,,То је завештање те музике у којој су експериментални делови били покретљиви и променљиви", каже Алексис Тејлор, певач британске електро-поп групе Хот Чип (Hot Chip), бенда на који су Ној! и краутрок извршили велики утицај.

,,А када то постане константа у вашој музици, онда и најмање флуктуације и промене могу да зазвуче веома узбудљиво.

,,Такође, овде се ради о веома примитивном приступу музици. Мислим да је било јако паметно нешто тако учинити једноставним".

Ној! су објавили још две плоче након дебија: Neu! 2 и Neu! 75.

Песме са овог трећег албума, Hero и After Eight су имале утицај и на панк покрет.

У међувремену, Ротер је поново био иновативан када се удружио са члановима групе Kластер (Cluster) и оформио састав Хармонија (Harmonia), још један револуционарни немачки бенд чији су експериментални звучни пејзажи утабали пут амбијенталним експериментима Брајана Иноа.

Легендарни обожавалац

Дејвид Боуви је већ 1976. био под утицајем група Ној! и Хармонија.

Током берлинског периода и настанка албума Low и Heroes, Боуви је разговарао са Ротером о некој врсти сарадње.

,,Ако се осврнете на његову каријеру, можете да приметите како је током берлинске фазе продаја његових плоча опала", каже Ротер.

,,И врло је могуће да је неко тамо у менаџменту сматрао да није баш најбоља идеја да Дејвид сарађује са Михаелом, он је имао неке луде идеје и можда би утицао да Боувијева музика постане још некомерцијалнија.

,,После тог разговора, више се нисмо чули. Много година касније сам прочитао у неком интервјуу како је Боуви рекао 'позвао сам Михаела, али ме је он одбио'. То је било баш контрадикторно", каже он смејући се.

,,Инспектор Поаро би нам био потребан да истражи шта се заиста ту десило".

Покрет студентског протеста, као и империјална фаза краутрока су се завршили са једном чудном паралелом.

Оба покрета су до 1978. била мање-више окончана.

Kен и Ној! су се распали - касније су оба бенда поново оформљена са променљивим резултатима - а ера протеста се полако угасила.

Самоубиство три члана Фракције Црвене армије у затвору октобра 1977. после отмице и убиства некадашњег есесовца Ханса Мартина Шлајера, данас се сматра симболичном кулминацијом покрета.

Руди Дучке је 24. децембра 1979. године умро од последица компликација које су уследиле након покушаја атентата на њега.

Али шта се десило са остатком те генерације из 1968?

Балц каже да су они имали успеха и да су немачку културу одвели у либералније токове, али само делимично: држава није била свргнута, већ је била кооптирана.

,,Желели су револуцију, али су добили културне и друштвене реформе. Али и то је било важно. Руди Дучке је тражио дугачки марш кроз институције система, али оно што се десило је био марш у институције, а не кроз њих.

,,У томе је разлика, јер су сви они постали професори и доктори и министри спољних послова и цела та генерација је постала део нове елите. И наравно, и они су донели нешто ново. Покварили су се уласком у институције, али су неке ствари ипак променили".

Утицај који је извршио краутрок је много јаснији.

Продаја је свима осим Kрафтверку била скромна у то време.

Ротер је умео да каже како су били андерграунд андерграунда - али је завештање које је оставила њихова музика обликовало данашњу савремену музичку сцену.

,,Оно што сам ја извукла из краутрока је тај елемент игре", каже Хана Пил, лауреаткиња награде Меркјури и номинација за Еми за најбољег композитора и продуцента.

,,Било је то по први пут да су људи почели да комбинују акустичне инструменте и електронику. Мислим да се и данас у музици и даље истражују ти елементи. Они су у том аспекту били врло напредни".

,,Основни елемент је био недостатак умерености у свему томе те 1971. године", каже Ротер у осврту на опаску да су Ној! опстали и у данашње време, ,,када смо Kлаус и ја одлучили да будемо другачији, да не идемо средином пута, већ да урадимо нешто што ће великом броју људи бити конфузно или неприхватљиво.

,,Али то је био одраз наших личности, свим срцем смо били у томе. То је нешто што и данас инспирише музичаре, и то би била та моја поједностављена анализа свега тога".

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]