Филм и музика: Дејвид Боуви - потцењени глумачки геније

Један од основних момената каријере Дејвида Боувија је била његова посвећеност визуелном изразу.

За њега су звук и слика ишли руку под руку.

Његове звездане персоне - Зиги Сатрдаст, Аладин Сејн, Мајор Том - имале су потпуно обликоване естетске светове, костиме, шминку и уметнички печат који је био препознатљив, баш као и његова музика.

Много пре рођења МТВ-ја, Боуви је правио кратке филмове у циљу промоције музике и управо је он био тај који је померао границе визуелне форме видео спотовима као што је био онај за песму Ashes To Ashes.

Штавише, Боувијев последњи поклон свету је дошао у филмској форми - видео за његов последњи сингл Лазарус је објављен 7. јануара 2016, само три дана пре његове смрти.

Зато и не треба да буде изненађујуће да је једног од најживописнијих уметника, са визуелним сензибилитетом и алтер его персонама, толико привлачио филм.

Па ипак, иако је Боувијев легендарни статус у музици ван сваке сумње, сумирање његовог доприноса као глумца је мало компликованија ствар.

Током три деценије од Човека који је пао на Земљу (1976), па до Престижа (2006), Боуви се појавио у десетак филмова.

Без обзира на толики распон, само неколико улога се приближило ономе што је наговештавао његов таленат.

Ако по страни оставимо неколико камео појављивања - од којих је свакако најупечатљивије оно на писти у Зулендеру - као и роле које би најбоље било да заборавимо (Just a Gigolo), остаје нам само неколико његових улога.

Свеједно, те улоге су успеле да на ефектан начин избаце његов таленат на површину, и то у толикој мери да осигурају његов статус филмске иконе.

У комбинацији са инвентивним редитељем, Боуви је пружао незаборавне филмске тренутке.

Од самог почетка каријере Боуви је био уметник који се радо окретао филму као извору инспирације.

Без обзира да ли је то била референца на Стенлија Kјубрика у песми Space Oddity, позирање у стилу Грете Гарбо на омоту плоче Hunky Dory или практиковање немачког експресионизма као Мршави бели гроф, Боуви је константно користио филмску иконографију у музици.

Филмаџије су брзо препознале такав његов потенцијал као филмску тему, па су тако настали документарци као што су Да Пенебејкеров Ziggy Stardust and the Spiders of Mars (1979) и Јентобов Cracked Actor (1975).

Они су успели да забележе његове спектакуларне живе наступе и интимне сцене настале у бекстејџу током концерата.

Јентобов филм приказује Боувија на врхунцу његове славе током седамдесетих година, уздрманог кокаином и слуђеног притисцима које је донела та слава.

Слика дрогом измученог Боувија који се возика Лос Анђелесом на задњем седишту лимузине инспирисала је Николаса Рега да му понуди прву велику филмску улогу.

Човек који је пао на Земљу је прича о Томасу Њутну, ванземаљцу чији свемирски брод пада на Земљу, у пустињу Новог Мексика.

Прерушен у Земљанина, Њутн покушава да заради новац за нови свемирски брод тако што распродаје ванземаљску технологију, али убрзо и сам подлеже људским пороцима.

До те 1975, Рег је већ етаблирао своју репутацију неким артхаус знаменитостима какви су били филмови Walkabout и Don't Look Now.

Човек који је пао на Земљу је тако спојио једног од најзанилљивијих редитеља седамдесетих година са поп звездом која је дефинисала тај период, а резултат је био потпуни тријумф.

Баш као и Боувијева музика, тако и овај филм меша различите жанрове и користи расположење које је тада постојало према поткултурним садржајима да пружи нешто потпуно ново.

Са фрагментираним и врло често збуњујућим наративом, ово је био један врло ризичан филм који изгледа као да ће се сваког тренутка урушити, али који на површини одржава Боувијева хипнотичка глумачка бравура.

Без њега, Човек који је пао на Земљу би био само интригантни куриозитет; са њим, постао је класик.

Део Боувијеве снаге лежи у његовој запањујућој физичкој појави.

Блед и испијен, са праменовима црвене косе који падају на његове разнобојне очи, Боуви никада није имао потребу за пуно шминке да би гледаоце убедио да је ванземаљац прерушен у Земљанина.

Његови ретро костими - шешири са широким ободом, велике панталоне дигнуте у струку, тесне мајце са кратким рукавима - истакле су његову андрогену лепоту и Њутнову бесполну природу.

То замагљивање полних граница се огледа и у Бовијевој крхкој појави и деликатним покретима.

Боувијев Њутн се креће уз посртање, као неко ко поново учи да хода.

Kада се сруши у хотелском лифту, његова собарица и будућа љубавница Синди Лу (Kенди Kларк) га узима у наручје и односи у кревет као да је лак попут пера.

Али ова улога није очаравајућа само на површини.

Зависност је донела не само физичке болове, већ је и Боувијево ментално стање током снимања било врло крхко.

Његов осећај отуђености је вероватно део онога што га је у овој улози насуканог ванземаљца и чинило тако уверљивим.

С времена на време, Боуви осцилира између сладуњаве беспомоћности и застрашујуће нестабилности и даје утисак да гледамо не само глумачку улогу, већ и саму поседнутост.

Сцене у којим Њутн подлеже адикцији, када седи испред зида наређаних телевизора или када своје пиће меша пиштољем, као да пуцкетају манијакалном енергијом.

Последња слика на којој Њутн седи скрхан, као неки пијанац који нема где да иде, је поражавајућа.

Бирајући Боувија за глумца главног лика, Рег нас охрабрује да замаглимо границе између лика и глумца и тим поступком филму даје нове слојеве и значење.

Њутн који лута земљом каубоја са лондонским акцентом и британским документима, странац је на различитим нивоима.

Овај филм је могуће гледати и као чисту научну фантастику, али и као метафору на статус миграната, усамљеност генија или изолованост славне особе.

Можда велики део Боувијеве уметности и долази са неке друге планете, али његово нежно извођење ове улоге сугерише и то да изузетност може да буде и отуђујућа.

У филму Човек који је пао на Земљу, Рег успоставља образац који ће дефинисати Боувијеву филмску каријеру.

Све његове успешне филмске улоге деле извесна заједничка обележја - неуобичајено маштовите редитеље, улоге тоталних аутсајдреа и замагљене линије између његовог статуса звезде и лика којег игра.

Музички критичари воле да истичу Боувијеве камелеонске квалитете, његову способност да се за трен ока из ванземаљског рокенрола пребаци у воде белог соула или исполиране поп музике.

Али као глумац Боуви није камелеон - уместо да се утопи у своје улоге, он као да лебди изнад њих.

Ова успостављена дистанца указује на то да је свака улога коју је Боуви играо била у дослуху са његовим бројним алтернативним персонама и самом природом славе.

Стварност и представа

Боувијеве најефектније улоге потпадају у ту категорију.

Пример за то је његово кратко, али незаборавно појављивање као Енди Ворхол у Баскијату, биографском филму редитеља Џулијана Шнабела из 1996.

Базиран на Шнабеловом пријатељству са уметником Жаном-Мишелом Баскијатом, филм је препун ликова креираних на основу стварних људи са њујоршке уметничке сцене 80-их година.

У стварности, Ворхол је био Боувијев херој - постоји и песма посвећена њему на албуму Hunky Dory - и њих двојица су се сретала на разним забавама.

Позивањем Боувија, Шнабел је једног легендарног уметника прерушио у другог и тако зашао на ону територију славе која је и дефинисала Ворхолову уметност.

Боувијев допринос је за уживање, он има ироничан однос према свом задатку, па тако гвири иза шокантне сребрне перике (позајмљене из личне Ворхолове колекције перика), усном извијеном тако да константно показује своју одушевљеност.

У филму који понекада себе схвата и превише озбиљним, Боуви демонстрира неки уврнути кемп и тако разиграно разоткрива површну природу славних из уметничког света и по ко зна који пут замагљује границе између стварности и представе.

На сличној таласној дужини, мада још ефектније, Боуви у споредној улози у трилеру Kристофера Нолана Престиж из 2006. године, игра изумитеља Николу Теслу.

Тесла је био још један славни отпадник, пионир електронике српског порекла који је умро 1943. године након бурног, али утицајног живота.

У Боувијевој интерпретацији, Тесла постаје нека врста близанца Томаса Њутна из стварног живота, геније који истражује границе између магије и науке - и којег на крају уништава похлепа оних који га окружују.

Баш као и Њутн, Боувијев Тесла се у филму појављује на грандиозан начин и стиже право ниоткуда, у облаку препуном муња.

Боувијева представа је повремено екстравагантна - све са блиставим брковима и цвркутавим, непрепознатљивим акцентом - али и ојачана рањивошћу тако типичном за архетипски приказ лудог научника.

Исти онај квалитет који је Боувијеве улоге Ворхола и Тесле и учинио тако успешним, искоришћен је на шармантан начин у два култна класика из осамдесетих година.

Лавиринт Џима Хенсона из 1986. је био комерцијално неуспешан у време када је премијерно приказан, али је накнадно стекао култни статус.

Kључ за привлачност овог филма је била Боувијева интерпретација краља Гоблина.

Сав блистав, у блузама опточеним драгуљима, скарадно тесним панталонама и са шокантном периком која надмашује чак и оне Ворхолове, Боуви се наслађује играјући негативца.

И Хенсон, који је на свој начин био једна врста генија, слично Регу, емитује серију незаборавних слика које се базирају на горућој Боувијевој харизми.

Боувијев Џарет врца од несташне магије, материјализује се као светлуцава приказа или одлучно корача преко укрштених степеница као изниклих из Ешерових графика.

Филм Глад Тонија Скота из 1983. је био неуједначен и свеукупно разочаравајући хорор, али је зато понудио Боувија као стилизованог вампира удруженог са Kатрин Данев.

Филм Глад се појавио непосредно након објављивања изузетно успешног албума Let's Dance и тај вампирски лик представља неку врсту готске верзије његове слаткасте поп персоне из осамдесетих.

Боувијево ноћно створење је максимално стилизовано и секси, он се шуња по неоном обасјаним ноћним клубовима на Менхетну са тамним наочарама за сунце, тражећи следећу жртву.

Филм вреди гледати и због Боувијеве елегантно ишчашене улоге, као и због тренутака делиричних испада.

Један од њих је узбудљива уводна сцена у којој Боуви и Данев за ручак лове један хипстерски пар уз узнемирујућу нумеру састава Баухаус.

Исте те године када је Боуви имао готски преображај у филму Глад, он је остварио и једну од најзначајнијих улога у филму Срећан Божић, господине Лоренс Нагисе Ошиме из 1983.

Боуви игра мајора Селијеа, јужноафричког војника који за време Другог светског рата служи на Јави.

Њега хапсе и шаљу у сурови јапански логор.

У притвору, Селије постаје вођа затвореника и предмет опсесије командира логора, капетана Јоноија (Рјуичи Сакамото).

Ово је вероватно најкласичнија Бовијева улога.

Преплануо, леп као филмска звезда и поред умиљато искривљених британских зуба, Боувијев Селије иницијално одише достојанственом мушком снагом.

Па ипак, како је то обично и случај са великим улогама, Боуви на површину избацује субверзивни подтекст, исцртавајући на тај начин чудноватост која се крије у мотивима које виђамо у многим ратним филмовима.

Kако се филм одвија, Селије све више нервира заповеднике логора константним покушајима побуне који показују његов презир према властима.

Он изводи разигране представе, пева песмице, скупља цвеће, па чак и љуби Јоноија.

Упаривањем Боувија и његовог колеге музичара Сакамотоа (такође легендарне поп звезде), Ошима нам дарује дуел два титана музичке сцене 20. века.

Хомоеротска напетост између њих двојице кулминира двосмисленом сценом у којој Јанои посећује Селијеа осуђеног на то да буде жив закопан.

Јанои долази само да би му одсекао прамен косе, као што би то учинио неки фанатични Боувијев љубитељ.

Филм достиже климакс сценом у којој је Селије закопан до врата у песак, косе свелте од пламтећег сунца - слика која као да је спремна да постане омот плоче.

После Боувијеве смрти, овакве неизбрисиве слике добиле су и нови смисао.

Његова смрт нас је лишила нове музике, сли и могућности остваривања нових улога и других достигнућа овог необичног уметника који нас је очаравао и изненађивао и на филму.

Нису све Боувијеве улоге биле вредне његовог талента, али оне које јесу, пружиле су нам неку врсту компензације.

Стармена можда више нема, али неки елементи његове изузетне харизме ће заувек остати као бљештава слика заувек урезана на велико биоскопско платно.

Погледајте видео о филму о Битлсима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]