Лед Цепелин и „Stairway To Heaven": „Степениште ка рају“ старо пола века

Постоје песме у рокенрол музици које од самог појављивања прате бројне контроверзе, а такав је случај и са једном од најпознатијих рок балада свих времена - Stairway to Heaven, чувене британске хард рок групе Лед Цепелин (Led Zeppelin).

Једна од мистерија која прати овај хит је да она носи сублимиране поруке, па када пустите плочу уназад, са звучника почиње да избија сатанистичке поруке.

Мене је управо ова прича дочекала још у основној школи, и то знатно пре него што ћу уопште успети да чујем како песма звучи.

Пун знатижеље, дочекао сам да је чујем у култној емисији Хит недеље - Радио Београда 202, у којој су пре двадесетак година школарци привучени гитарским рифом, попут мене, могли да чују и открију за њих нешто ново и интересантно.

Касније сам Stairway to Heaven слушао небројано пута у разним аранжманима и на разним местима - од фестивалских бина, преко кућних журки, до многобројних уличних окупљалишта где полусупешни гитаристи покушавају да задиве другаре и другарице.

„То је једна од песама са разлагањем које прве научиш на акустичној гитари и веома је захвална за тако нешто. Ја и даље знам у пола ноћи да ме пробудиш да је одсвирам", каже за ББЦ на српском 32-годишњи Урош Стојковић из Ниша.

Он је почетком средње школе чуо ову песму Лед Цепелина, а највише му се допала „прогресија", односно како из лаганог ритма убрзава, да би на крају досегла жестоки врхунац.

„Остављала је јак утисак од старта дефинитивно."

Песма Stairway to Heaven, први пут је јавно изведена пре тачно пола века у велшком граду Белфасту - 5. марта 1971. године.

„Прелаз ка смисленим композицијама"

Четврти, неименовани албум Лед Цепелин, објављен крајем 1971. године, пронашао је при крају А стране плоче место и за песму - Stairway to Heaven.

У кућу музичара Дејана Цукића, ову плочу је одмах по објављивању донео клавијатуриста његовог бенда Спори ритам Дејан Митрић, коме је отац ово издање донео са путовања.

„Stairway to Heaven је толико одсвирана и пресвирана, па је временом досадила и нама, али је у то време оставила заиста застрашујући утисак и слушали смо је као неко ново чудо природе", говори Цукић за ББЦ на српском.

Каже да је то био прелаз између музике њиховог детињства оличене у стваралаштву Битлса и Ролингстонса, чије су песме по форми биле краће, ка неким новим „смисленим композицијама које су трајале дуже".

„Тада ми се јако допала како музички, тако и начин на који су свирали и постављали аранжман, о чему ја тада као дванаестогодишњи дечак нисам стручно размишљао", додаје музичар.

Цукић је превео биографију групе Лед Цепелин - Када су дивови ходали земљом, аутора Мика Вола.

У књизи је део посвећен песми Stairway to Heaven, о којој је Џими Пејџ, гитариста групе, избегавао јавно да говори.

„Занимљиво да је он био близак пријатељ са Џимијем Пејџом пре него што је написао ту књигу, мислим да касније нису били толико блиски", осмехујући се објашњава Цукић.

Осам минута и две секунде хард рока

Песма је настала током снимања албума од децембра 1970. до фебруара 1971. године у сиротишту Хедли Гранџ на југу Енглеске.

„Била су то врло инспиративна времена, тамо смо само јели, спавали и правили музику, дан за даном.

„То и албум говори сам за себе, а Stairway to Heaven је заправо нуспроизвод свега тога, али се очигледно показала као прекретница за Лед Цепелин", изјавио је Џими Пејџ за ББЦ пре неколико година.

Истакао је и да никада неће заборавити како је певач групе Роберт Плант писао текст за песму - „седећи наслоњен се на зид".

Песма траје осам минута и две секунде.

Почиње нежним, лаганим тоновима, негде од средине темпо убрзава, да би после Пејџове дуготрајне солаже ушла у завршницу жестоко и експлозивно.

„Идеја је била да имамо композицију која ће да се развија у неколико слојева и да целокупни интензитет који покрива композицију убрзава на музичком и емотивном, и сваком могућем нивоу и како напредује да отвара даље пролаз."

Песму су обрадили многи познати музичари и уметници, између осталих Френк Запа и Доли Партон, а остаће упамћено и извођење са доделе награда „Кенеди центра" из 2012.

Тада су сестре из групе Харт (Heart) Ен и Ненси Вилсон заједно са Џејсоном Бонамом, сином преминулог бубњара Лед Цепелина - Џона Бонама, и пратећим бендом извели овај свевременски хит.

У публици су били остали чланови - певач Роберт Плант, гитариста Џими Пејџ и басиста Џон Пол Џонс, док је недалеко од њих седео тадашњи председник САД - Барак Обама са супругом Мишел, који их је претходно одликовао.

„После не знам ни ја колико година сам узео да је чујем поново и чак је и Роберт Плант изгледао као да су му сузе кренуле на очи после тог извођења.

„Тако да велике песме остају велике песме", закључује Цукић.

„Хвала Алистеру Кроулију за све што је учинио за Цепелине"

Телеванђелиста - свештеник који проповеда преко телевизије, Пол Крауч први је 1982. у јавности изразио сумњу у скривене сатанистичке поруке песме Stairway to Heaven када се пусти уназад,

Он је навео да се у четвртој строфи песме, слушаној уназад, између осталог пева о „слатком Сатани", његовој „моћи" и „патњи коју ће нам нанети".

Испоставило се да је Краучева интерпретација делимично тачна, што је за многе била заправо „бизарна коинциденција".

„Ко би на планети Земљи икада урадио тако нешто?

„Заиста морате да имате превише времена за бацање да бисте уопште помислили да би се људи тиме бавили", изјавио је раније певач Роберт Плант поводом ових оптужби.

Џими Пејџ се заиста интересовао за окултизам, као и рад енглеског окултисте Алистера Кроулија, чију је кућу у Шкотској купио седамдесетих, а потом тврдио да је уклета.

Почетком седамдесетих година 20. века је у Лондону такође држао и окултистичку књижару и издавачку кућу.

На четвртом албуму Лед Цепелин на коме је Stairway to Heaven, на месту где би на плочи требало да стоји назив издања налазе се четири окултистичка симбола, док се на унутрашњој страни омота налази пустињак - хермит, фигура са тарот карте.

Пејџ се није много трудио да оповргне било какве тврдње везане за његова интерсовања.

„Заиста не желим да говорим о мојим личним уверењима и укључености у магију.

„Не занима преобраћање било кога ка мојим уверењима. Ако људи желе да се пронађу, нека то учине сами", изјавио је Пејџ раније за магазин Ролинг Стоун.

Дејан Цукић каже да до њега никада нису „допирале никакве ђаволске поруке".

„Мислим да људи имају потребу да објашњавају необјашњиве ствари, музика је једна врста магије, сасвим изнад тих прича, али људима је згодније да причају о утицају Алистера Кроулија и неким будалаштинама него да прихвате чињеницу да је неко може ни из чега да направи нешто као што су они то радили у том тренутку."

Цукић додаје да је ипак најважнији „лични доживљај музике".

Муке са ауторским правима

Чланови Лед Цепелин су због Stairway to Heaven неколико година провели на суду.

Легендарни британски рок састав оптужен је 2014. да је украо песму Taurus америчког бенда Спирит.

Ова песма је написана 1968, три године пре него што је настала Stairway To Heaven.

Лед Цепелин и Спирит су заједно наступили пошто је песма написана, а Мајк Скидмор који је водио случај, указивао је на то да је Пејџ можда написао песму пошто је чуо Taurus уживо.

Тврдио је и да песме имају исте акорде.

Пејџ и Плант су сведочили на суду 2016, а порота је одбацила тврдње, одлучивши да песме „нису сличне".

Међутим, апелациони суд је две године касније донео пресуду да су начињене грешке у претходном процесу и наредио ново саслушање.

Једанаесторо судија коначно је 9. марта 2020. године одлучило да Stairway To Heavenније туђа копија, чиме је окончана дугогодишња сага, а Цепелини добили спор око ауторских права.

Адути у другим песмама

Милица Милошевић из Костолца је Степенице чула у шестом разреду основне школе када јој је сестра пустила на нарезаном компилацијском диску.

„Оставила је доста сетан осећај, натерала ме је да размишљам о поенти живота и шта ће се десити ,после овог живота'.

„Али сам истовремено имали како нападе смеха, тако и забрињавајуће моменте док сам је слушала први пут, због оне приче о томе како служи за призивање ђавола када је слушаш отпозади", говори 27-годишња Милица за ББЦ на српском, присећајући се детињства кроз осмех.

Додаје да упркос томе што је представљала највећи хит групе, снажнији утисак на њу су оставиле друге њихове песме попут Wholla Lotta Love, Kashmir, Immigrant Song и посебно Ramble On - која јој је једно време била „животна химна".

Каже да данас на Stairway to Heaven гледа као на „култну песму која је означила хард рок, њих саме, али и генерације депресивних студената, младих и старих."

„Што и није тако лоше... Треба имати песму уз коју можеш увек да се заплачеш."

Уроша Стојковића из Ниша првенствено је привлачила сама музика, док је на текст песме обратио пажњу годинама касније.

Каже да је испрва мислио да су опевали „спонзорушу тог времена", односно „девојку која је радије бирала богатог мушкарца", али да је касније текст песме другачије тумачио.

„Чини ми се да тај ,рај' који помињу може да буде шира слика и да песма на неки начин говори о особи која је кренула у погрешном смеру и купује ужитак", објашњава Стојковић његово тумачење песме.

Каже да и даље слуша Лед Цепелин и воли њихов звук, али је на Stairway to Heaven „огуглао и отупео".

„Више никакав утисак не оставља на мене", закључује Стојковић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]