Let it Be: 50 година албума који је требало да поново окупи Битлсе

Прошло је тачно пола века од објављивања дванаестог и уједно и последњег албума Битлса.

И већ на самом почетку се треба позабавити једном дилемом која може бити одлучујућа за то како ћете читати и перципирати овај текст.

Једна од главних тачака расправа када је реч о Битлсима - а током ванредног стања и изолације смо имали доста времена за разне расправе, па и за оне о четворици музичара из Ливерпула - јесте који је био последњи албум групе

Let it Be или Abbey Road?

Јер, иако је Let it Be последњи албум који су Битлси издали, није и последњи који су снимили, јер је то управо Abbey Road.

У овом случају, осврнућемо се на, календарски, последњи албум Битлса, поводом његове педесетогодишњице.

Што би било фер, јер је прошле године ионако широм света обележено 50 година од изласка плоче Abbey Road и доста се позирало на пешачким прелазима.

Албум који је требало поново да уједини Битлсе

На самом крају шездесетих, Битлси нису толико били бенд колико четири самосталне суперзвезде.

Сценарио White албума, када Џон, Пол, Џорџ и Ринго раде одвојено у студију, па публика на крају добије буквално четири соло албума по цени једног дуплог ЛП-а, није долазио у обзир.

Пол Макартни, који је имао највише ентузијазма (или живаца) за ово поновно окупљање, сматрао је да им је потребна другачија формула.

Испрва назван Get Back, албум је осмишљен тако да поново окупи музичаре којима није било баш најпријатније да бораве у истој просторији, али и да врати бенд његовим коренима.

Одлучили су се за уживо снимање албума, а читав процес ће бележити и камере, од чега ће касније настати документарац.

У том тренутку је то деловало као најбоље решење, јер је Џон Ленон касније изјавио да је неко предложио да снимају у римском Колосеуму пред публиком.

У оптицају је била и пустиња у Тунису.

Идеја је била да се врате коренима, да поново буду група. Повратак рокенролу, који је све само не перфектан.

Како је то прошло?

Испоставило се да је испрва генијална замисао да се покаже креативни пут генија, падање у музичку екстазу, рађање нумера од основних рифова до комплетних песама, била тотална катастрофа.

Нико није знао шта тачно треба да ради. Сниматељ и продуцент Глин Џонс је био ту, али није знао да ли треба да продуцира или је задужен само за технику.

Продуцент Џорџ Мартин је такође био присутан, али као да није.

„Без обзира на организациони хаос, снимање је било болно. Знамо како је проводити време са људима који нам се не допадају, а ако су нас ријалити нечему научили то је да камере у оваквим ситуацијама нимало не олакшавају ствар", написао је Марк Ричардсон за музички сајт Пичфорк.

„Време које су Битлси провели снимајући овај албум описано је као изузетно непријатно", додаје Ричардсон.

Џорџ Харисон је одустао, а ни осталима се није посебно настављало са пројектом.

Харисон се вратио када су решили да из студија пренесу опрему на кров Епл Корпса и почасте људе једном свирком.

То ће уједно бити и њихов последњи јавни наступ.

Два месеца касније предали су неколико сати снимљеног материјала Глину Џонсу и рекли му да проба да склепа нешто од тога.

Да се окупимо опет, још овај пут?

Албум који је Битлсе заиста помирио - у смислу да су успели да снимају и функционишу нормално, а неки наводе и да су у појединим тренуцима чак и инспирисали једни друге - био је Abbey Road.

Крајем септембра 1969. године, Abbey Road, албум са вероватно најчувенијим омотом у историји музике, нашао се у продавницама.

Иако су прве реакције биле помешане, многи ће се временом сложити да је Abbey Road коначни тријумф Битлса, који је заокружио не само каријеру ливерпулске четворке, већ и читаву епоху.

„[На овом албуму] су се највише приближили њиховој слободној форми, спајајући разноврсне интригантне музичке и лирске идеје у албум који представља нешто много више од пуког збира тих идеја", написао је Џон Менделсон за часопис Ролинг Стоун.

Свет је тада добио и најпознатији пешачки прелаз, а Битлси су се званично разишли неколико месеци касније

Па како је дошло до албума Let it Be?

Снимци са Get Back пројекта су испрва завршили код Глина Џонса, али су их Џорџ Харисон и Џон Ленон касније однели код чувеног продуцента Фила Спектора који је требало да покуша да направи албум од читавог тог хаоса.

Што је Спектор успео, али по коју цену?

Додао је гудачке инструменте, хор и гомилу других детаља који су убили иницијалну идеју сировог, снимљеног на лицу места, албума.

Албум је добио име Let it Be, а продуцент Џорџ Мартин није био нимало задовољан финалним резултатом.

„Имам осећај да оно што је Фил Спектор урадио није било само некарактеристично, већ и погрешно", изјавио је Мартин.

„Био сам тотално разочаран".

Пол Макартни је објавио да напушта Битлсе истог дана када је објавио и први соло албум McCartney 17. априла 1970.

Ринго Стар је нешто раније свратио до Макартнија, како би га замолио да помери датум објављивања соло албума како би Let it Be изашао пре тога, али га је овај наводно избацио из куће.

Албум је угледао светлост дана 8. маја.

Да ли је Let it Be добар албум?

„Осим насловне нумере, мало тога звучи као албум Битлса", пише Марк Ричардсон.

„Снимљен без душе, остављен да стоји са стране док се снимао бољи албум, и коначно умиксован на начин којим се руше принципи овог бенда", Let it Be је објављен када Битлси званично нису постојали већ неколико месеци.

Насловну нумеру изводи Пол Макартни, који је у интервју са Џејмсом Корденом открио да га је покојна мајка инспирисала да је напише.

Макартнијева мајка Мери је умрла од рака када је музичар имао само 14 година.

Он је интервјуу објаснио: „Имао сам један сан шездесетих и моја мајка се појавила у том сну и убеђивала ме је рекавши: 'Биће океј. Само пусти... (Just let it be)'".

Чак иако је у питању најслабији албум ливерпулске четворке, свакако га треба пустити данас, чисто рођендански.

А Јутјуб плејлиста ће вас већ самостално одвести на неке од бољих песама Битлса.

Као што је рекла Макартнијева мама у сну… . Just let it be…

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]