Музика: Шинејд О’Конор - „мој живот је заправо веома досадан, мудри ратник зна кад је време да се повуче"

Први пут сам упознала Шинејд О'Конор у Ванкуверу једног леденог јутра у фебруару 2020. године.

Било је то за почетак њене прве северноамеричке турнеје у последњих скоро шест година и позвана сам да се придружим бенду док је свирао концерте дуж Пацифичког северозапада.

Тада нисмо ни сањали да ће само шест недеља касније турнеја бити прекинута због пандемије Ковида.

Сваки концерт је био распродат, сведочанство љубави и поштовања који се и даље гаје према ирској певачици у Америци, упркос њеном славном контроверзном наступу у Суботом увече уживо 1992. године, кад је поцепала слику папе током извођења песме „War" Боба Марлија.

Милиони људи гледали су је док је викала у камеру: „Борите се против правог непријатеља!".

Био је то протест због заташкавања сексуалног злостављања деце у Католичкој цркви, али други су то доживели као шокантно бласфемични чин.

И проказали су је због тога.

Скандал је довео до тога да се масе окупе испред њујоршких канцеларија њене дискографске куће и прегазе стотине примерака њеног албума парним ваљком.

Студио СНЛ-а био је затрпан жалбама.

Демонстранти су прогласили Сједињене Америчке Државе „зоном слободном од Шинејд О'Конор".

Френк Синатра ју је назвао „једном глупавом женском", а Бруклинска бискупија је захтевала извињење.

Проћи ће године пре него што ћемо схватити колико је била у праву.

Питам се да ли би се људи понашали према њој другачије данас, знајући шта знамо о менталном здрављу?

„Има сјајан стих у једној песми Боба Дилана", каже ми она.

„Он гласи: 'Увек можеш да се вратиш, али никад не можеш да се вратиш до краја', што је осврт на ожиљке које живот уме да вам остави."

„Не постоји балзам из Гилеада за те ствари."

Петнаест месеци касније, разговарам са Шинејд надомак Белфаста, града који је веома близак њеном срцу.

„Знате шта, Белфаст је заправо моје најомиљеније место на читавој планети", каже она, која се сада служи и именом Шухада Садакат, пошто се „преобратила", како каже, у Ислам.

„Да иронија буде већа, то је најмирније место на ком сам икад била."

Сваки члан њеног бенда је из Северне Ирске.

„Волим људе из Белфаста. Они су враголасти, знате? И ценим елементе који су енглески, да будем сасвим искрена."

Али прави повод за наш разговор су њени мемоари Сећања, објављени почетком јуна.

Обожаваоци су узбуђени.

Неки други се вероватно тресу од страха.

Да све буде забавније, она пише да су неки изостављени „зато што знам да више воле приватност", док други нису поменути јер жели да се изнервирају „кад буду тражили своје име у књизи и не буду га нашли".

Њена права намера је, међутим, „да послаже по поду све делове слагалице које чине мене и да видим шта ће испасти", каже она.

„Моја жеља је да будем схваћена."

Књига је из три дела и испричана у два „веома препознатљива, различита гласа" - један води до цепања слике поглавара Католичке цркве, а један после.

„Први глас доживљавам као да припада духу, а други живој жени.

„Оба су једнако важна", поручује она читаоцу.

Уводне странице садрже бројне исповести, а О'Конор је прва која признаје да јој је већи део последњих тридесет година остао у мутном сећању.

У предговору, она објашњава: „Била сам присутна у време кад је изашао мој први албум.

„А онда сам се повукла негде другде у себе. И почела сам да пушим траву.

„Нисам заправо престала све до негде средине 2020. године."

„Дакле, јесте, нисам баш била присутна, а тешко је сетити се онога чему нисте присуствовали."

Упркос томе, књига нуди интиман увид у живот и дело певачице - сваки албум је добио по поглавље.

Она покрива све, од злостављања које је претрпела од мајке до откривања Бога и музике.

„Волим Исуса зато што ми се указао једне ноћи кад ме је мајка бацила на кухињски под", пише она.

„Била сам гола и имала сам пахуљице и млевену кафу свуд по себи.

„Мајка ми је говорила све те застрашујуће ствари и склупчала сам се да би могла да ме шутира у задњицу.

„Одједном ми се у глави јавио Исусе, на малом каменом брду, на свом крсту."

То је брутално искрена исповест о изузетном животу у којој је она оголила душу.

Ђаволски духовита

Док говори са мном, добро је расположена.

Бет Мидлер јој је твитовала тог јутра.

„Она је певачица са којом сам одувек желела да радим.

„Помало је и мој идол, тако да сам скоро умрла кад сам то видела јутрос.

„Кунем се да сам била спремна да се скинем гола и трчим по селу цичећи."

О'Конор је ђаволски духовита, што је мало позната особина њене личности која се очитава и у њеном писању.

Говоримо о турнејама („То је игра за младе"), тетоважама („Немам више места за њих, сем ако не истетовирам главу или тако нешто"), музици за слушање током вожње („Добра музика за вожњу је Ван Морисон… Ван је сјајан за вожњу") и поновном уједињењу Ирске.

Она предлаже да сви млади људи у Републици Ирској и Северној Ирској заједно пораде на томе да створе нову државу и назову је Дејзи, Мелиса или Фред.

Кад је питам да ли би гласала за уједињену Ирску у случају референдума, одговара ми без оклевања:

„Да, наравно да бих. Апсолутно, била бих прва особа која би срушила та врата!".

Баш као ирску републиканку, неки од нас би на О'Конор помислили као на католичку свештеницу, растафаријанку, секс симбол, музичку икону и, најскорије, муслиманског конвертита.

Она је и бака, и сада воли да седи код куће, у миру, сама, пуши и плете док гледа детективске серије.

Живи у колиби на врху планине, „у љупком сеоцету у ком нема никога сем ексцентрика и крава с једне стране и патки са друге."

Шинејд О'Конор је требало много времена и тешког рада да стигне дотле - не само физички, већ и ментално и духовно.

Себе често пореди са спасилачким псом.

„Док год нисам у ситуацијама које ме на било који начин тригерују, никакве претходно тригерујуће ситуације, као спасилачки пас, могу да будем мирна, смирена, срећна и задовољна."

Процес промовисања књиге описује као „преоптерећујући".

Штавише, била сам помало несигурна да ли ће се наш интервју одржати будући да је неколико дана раније твитовала да до даљег отказује све промоције књиге.

Интервју је поново заказан у року од 48 сати, али сам због тога била благо нервозна у разговору с њом.

Била сам свесна да има неких тема о којима не сме да се говори.

„Промовисање књиге ми тешко пада, зато што, да све буде чудније, нисам осећала никакве емоције док сам писала већи део тога, нарочито делове из детињства.

„Такође, нисам ништа осећала ни док сам читала аудио књигу, нити сам их икад осећала на терапији као нешто важно", каже она.

„Али један лик је урадио интервју са мном пре две недеље и практично није заклапао о томе два сата. Баш ме је дотакло.

„И зато кад описујем себе као спасилачког пса, рекла бих да сам сада, у последње две недеље, дефинитивно малко тригерована поводом тога како сам преживела одрастање.

„Било је то тако што се нисам емотивно ангажовала. Али тај тип је успео да пробуди уснуле псе."

Протестна певачица

Кад је питам шта је током година најпогрешније схваћено у вези с њом, застаје на тренутак пре него што одговори.

„Погрешна представа да је моја каријера била уништена кад сам поцепала слику папе.

„Јер, по мом мишљењу, моја каријера је била уништена кад је мој сингл доспео на прво место топ листе, претворивши ме у поп звезду, јер ја то нисам - ја сам била протестна певачица."

Питам је за одлуку да окачи палестинску заставу на свој сталак за микрофон на једном од концерата током америчке турнеје прошле године.

„Немам више жељу никога да узнемирим.

„Како уопште да изразите, на пример, то да сте по уверењу републиканац а да тиме не сугеришете да мислите како је неко други кретен?".

„И зато ме је забринула та ствар са Палестином, јер сам имала снажне емоције у вези с тим које сам желела да изразим, али онда сам рекла себи: 'Хоће ли сви Јевреји у публици сада мислити да их мрзим?'

„А ништа не може бити даље од истине."

Лабудова песма

Већина онога што мислимо да знамо о њој потиче из њених песама, повремених контроверзи и наслова у таблоидима.

Сећања нуде једну сасвим нову перспективу.

Штавише, она књигу описује као најважнију песму коју је икад отпевала.

„Осећала сам се као да је једини разлог што ми је Бог уопште подарио каријеру био да бих написала ову књигу.

„Зато што је било веома важно да се испричају неке приче из ње, нарочито искуство одрастања у Републици Ирској седамдесетих", каже она.

„Док сам одрастала у кући у којој сам одрасла, и са типом насиља са којим сам одрасла, говорила сам себи: постараћу се да читав свет сазна шта се овде дешавало, јер би иначе све то онда било узалуд.

„Да смо могли да умремо у тој кући а да нико за то не би сазнао, да су, заправо, четворо деце О'Конор била Деца Лира."

Прочитавши књигу, лако је схватити зашто је то тако одговарајућа и моћна метафора.

У ирском миту, Деца Лира претворена су у лабудове, али су задржале своје гласове.

А ово би могла да буде лабудова песма Шинејд О'Конор.

„Заиста бих волела да на неки начин књига постане мој опроштајни концерт", каже она.

„Дефинитивно се осећам средовечно, што је добро.

„Волим чињеницу да старим."

„Водила сам добру борбу"

Нови албум је на путу - No Veteran Dies Alone. Објавиће га током 2022. године.

Непосредно пред наш разговор, О'Конор је читала Тарот и поставила питање: „Да ли сада треба да се повучем?".

„Део мене заиста жели да се пензионише, а други део, да будем сасвим искрена, не жели да изневери људе", каже она.

„Али, знате, због тога је Ејми Вајнхаус сада мртва."

О'Конор је имала хистеректомију 2015. године, што може да изазове прерано старење тела.

„Ове године напунићу 55 година.

„Заиста сам водила добру борбу. Уморна сам. Мудри ратник зна кад је време да се повуче.

„А стигла сам у године и период у свом животу кад само желите да седите у миру у својој башти и да плетете."

„Мој доктор ми увек говори: 'Досадно је добро'. И зато је мој живот заправо досадан, али га обожавам.

„Потпуно је предвидив. Потпуно досадан, иста ствар сваки дан."

„Знате већ, пијем кафу, пушим цигарете, гледам серије, седим у врту, спремам кућу, плаћам рачуне, причам са пријатељима, мало радим.

„И знате шта? Лепо је. Мирно је."

„Сећања" су објављена 1. јуна

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]