Музика, Југославија и Здравко Чолић: Балканска суперзвезда која руши границе

Миљеник многих генерација, феномен бивше Југославије чије песме се певају широм света и један од првих балканских музичара који је понео титулу суперзвезде. У две речи - Здравко Чолић.

Његове обожаватељке тврде да је о женама певао на најлепши начин, а прича се да је Јосип Броз, председник социјалистичке Југославије, за њега рекао да је „пример савршеног омладинца".

Има једну од најдуговечнијих каријера на Балкану, коју красе велики тиражи, пуне дворане, речи хвале колега и непосредан однос са публиком.

„Педесет година се расло уз његове песме које су у ванвременској вредности ујединиле укусе бака и дека, родитеља и деце", каже рок критичар Петар Пеца Поповић за ББЦ на српском.

Хистерија која је пратила његову појаву данас је незамислива.

Чолићоманија

„Хоћу да живим исто као Здравко Чолић", отпевала је група Фламингоси пре 14 година, а чини се да је тај стих и даље недосањани сан за многе поп извођаче.

Здравко Чолић пуни концертне сале већ пола века, а његова публика налази се на свим крајевима света.

За то су заслужне квалитетне песме, добар наступ, глас која га никад није издао и искрен однос са публиком, каже Поповић.

„Он је као солиста донео нешто што раније нисмо имали на домаћој сцени.

Има то неко чудо које износи на бину, једну незаустављиву енергију", наводи он.

Његова каријера је увек била изнад подела, додаје, како националних, тако и верских.

Иако је певао "Друже Тито, ми ти се кунемо", не памти се да је икада давао политичке изјаве.

Пре него што је започео солистичку каријеру, певао је у неколико група - Млади и лијепи, Амбасадори, Нови амбасадори и Корни група.

Године 1971. из Сарајева сели се за Београд, а наредне године започиње солистичку каријеру наступом на фестивалу Ваш шлагер сезоне са песмом „Синоћ ниси била ту".

Био је представник Југославије на Евровизији 1973. с песмом "Гори ватра", када је освојио 15. место.

Уследиле су песме Звао сам је Емили, Април у Београду и Лоше вино - а Здравко је тада изградио препознатљив стил.

То је била комбинација романтичних балада (Ти си ми у крви), забавних поскочица (Мађарица) и кокетирања са актуелним жанровима (диско у Пусти, пусти моду, нови талас у Мало појачај радио, трубачки звук у песми Манијаци с Гораном Бреговићем).

Највише је сарађивао са Корнелијем Ковачем, али за њега су песме писали, између осталих, Горан Бреговић, Момчило Бајагић, Арсен Дедић и Кемал Монтено.

„Он је био велика тиражна звезда, која је изазивала масовну хистерију, а када је имао највећу популарност није био ни близу фолк мелоса", каже Томислав Грујић, некадашњи музички уредник радија Б92 за ББЦ на српском.

У животу сам био на 11 или 12 концерата, а први је био на стадиону Маракана када сам имао 13 година.

Мој брат из Бајине Баште је имао видео касету са спотом за песму „Чаје шукарије", сећам се да смо је сестра и ја стално вртели и играли уз њу.

Он просто изазива дивљење.

Последњи пут кад је наступао у Арени био сам на четири концерта.

Једном сам престакако ограду у Будви на стадиону Могрен - слушаш Чолу поред мора, да ли постоји нешто лепше од тога?

Волим рокенрол, метал, алтернативну музику, а он ту дође као аномалија - мало слушам Слипнот мало Чолу.

За мене је албум „Окано" оно што је многима албум „Невермајнд" (Nevermind) од Нирване.

Имао сам прилику и да га упознам.

Без обзира на то да ли су камере укључене или не, он је исти - јако пријатан човек.

Невероватно ми је да неко у 70. години пева три и по сата, али делује да то њему не представља проблем.

На концертима се шалимо да смо „Чоловери".

Стефан Ћорић (32), правник из Београда

Кад је Путујући земљотрес продрмао Југославију

Чолић је традицију успешних турнеја започео 1978. године турнејом Путујући земљотрес и направио нешто до тада невиђено на Балкану.

Обишао је Југославију уз балетску групу Локице, а турнеја је крунисана концертом на стадиону Маракана - где се окупило око 60.000 људи.

Као и многим колегама, распад Југославије му је зауставио каријеру.

Повратничку турнеју поводом издавања албума Кад би моја била организовао је 1998.

Том приликом успео је да распрода чак девет концерата у београдском Сава центру.

Стадион Црвене звезде поново је напунио 2001. године.

Поповић подсећа на то да у последњих 25 година његови концерти трају дуже од три сата.

„Дубоко верујем да каријера не може друкчије да се прави него добрим песмама и честитим односом према послу у који сте се упустили", каже он.

Први албум Ти и ја објавио је 1975, а последњи 2017. године Оно нешто моје - што је уједно и његов 15. албум.

Покушао је да оствари и међународну каријеру - снимио је неколико синглова за немачко тржиште под именом Здравко 1974.

Шармантан, опуштен, јаран: Шта о њему кажу колеге?

Највише га ценим зато што је звезда старог кова, каже гитариста Александар Седлар који је свирао у Чолићевом бенду од 2003. до 2010. године.

„Зна да пева, живи то што ради, одговоран је према томе и има снаге и воље", рекао је Седлар.

Каже да је задивљујуће што његова каријера тако дуго траје, а разлог том је што је он као човек једноставан, шармантан, опуштен и доступан.

„Он је такав тип и то зрачи из њега. Тако зрачи и на сцени, а то га и одржава.

Тешко ми је да поверујем да има 70 година, Чола не стари", рекао је Седлар.

Додаје да и даље има исти дух и глас и да не постоји нико с ким може да га упореди.

Највише подсећа на Том Џоунса или од савремених извођача Робија Вилијамса, каже Томислав Грујић.

„Он је важио за некога ко је пријемчив генерацији од седам до 77.

„Има дуговечну каријеру, јер је одувек био прихватљив доминантном слоју публике", рекао је Грујић.

Данас су каријере много краће, додаје, интензивније су и кондензоване у пет или десет гогодина.

„Имати каријеру дужу од 40 година је реткост у свету", сматра он.

Он тврди да је Чолић популарност задржао на територији целе Југославије због своје одмерености ратних деведесетих година, за разлику од неких његових колега - никоме се ни на који начин није замерио.

„Он је, што се кажем, јаран, врло је пријатан и шармантан саговорник", присећа се Грујић интервјуа који је радио с њим за емисију Јубокс.

Чолине песме зближавају породице

„Сине, ово ћеш памтити цео живот", рекла ми је мама Миланка и одвела ме на Чолин концерт 2001. када сам имала шест година.

Осамнаест година касније, ја сам водила њу.

Мама ми је пуштала његове касете док сам још била у стомаку.

Иако смо нас две веома различите по карактеру, али и због велике генерацијске разлике, заједничке тачке су нам емотивност и Чола.

Маму он враћа у младост, а мене приближава њој и времену кад је била млада.

Разлози што волим његове песме су се мењали кроз време, али љубав према Чоли никад није губила на интензитету.

Чола је од себе изградио бренд који је синоним за искрену емоцију, прелеп сценски наступ и наравно, Југославију.

Изузетно ценим што су његови текстови без трунке мржње према женама, што је искрена реткост у друштву у ком чак и жене певају да воле укус мушког ђона, а мушкарци жене опевавају као објекте.

Бојана Вулетић (26)

Бојана се од малена вртела пред екраном и имитирала Локице, а ја сам јој причала о Чоли.

Увек сам га ценила и волела као уметника и као човека.

Његова музика има емоције.

Био је добар пример за младе и имао све квалитете, видело се да је фино васпитан дечко из праве породице.

Посећивала сам његове концерте од почетка каријере, а последљи пут сам била 2019.

Миланка Вулетић (70)

Како је Здравко Чолић завршио у школским уџбеницима

Поповић каже да га познаје од септембра 1971. године и тврди да је он узор онима који желе нешто велико да направе у животу.

„Пошто се појавио Боб Дилан, све људе за које су мислили да имају таленат звали су нови Дилан, групе су звали нови Битлси.

„А ми већ годинама имамо феномен да када се појави неки млад добар певач ми кажемо ево наследника Здравка Чолића", наводи он.

Зато не чуди то да су Чолић и његове песме уврштене у уџбенике музичке културе за осми разред издавачке куће Клет.

„Сматрали смо да је важно да се ученици упознају са Здравком Чолићем, који је поред Ђорђа Марјановића, био права звезда поп музуке некадашње Југославије„ каже једна од ауторки уџбеника Маја Соколовић Игњачевић, такође доценткиња на Учитељском факултету.

Уврштена је песма „Певам дању, певам ноћу".

Цео бокс је посвећен његовом путу, наводи Соколовић Игњачевић.

Поред Чолића, у уџбеницима се између осталих спомињу Бајага, Ђорђе Балашевић, Радила Караклајић, Шабан Бајрамовић и Земља грува.

Шта каже дијаспора?

Здравка слушам од краја седамдесетих.

Сећам се да је служио војску у Ваљеву и да смо га чекали испред касарне за аутограм.

У то време није било певача као он.

Плесао је, лепо певао, имао Локице, црвене костиме, било је интересантно и невиђено.

Волели смо да играмо уз његову музику, глумимо Локице.

Нисам пропуштала ниједан концерт у Београду тих година, наравно да сам била на Маракани 1978. са друштвом, а 2001. сам била са ћерком.

То је и један од разлога зашто је његова каријера тако дуговечна, јер преносимо љубав према његовој музици и према њему на своју децу.

Данас живим у Минхену, а у марту 2019. је био концерт овде.

Ћерка је тим поводом дошла да поново заједно уживамо у његовим песмама.

Биљана Ружић Рапаић, Немачка

Када сам био мали добио сам од Божић Бате касетофон, CD плејер и радио у једном уређају.

Пошто сам извртео дечје песмице, први следећи диск који је дошао на ред био је Чолићев, нека компилација хитова.

Врло лако су његове песме улазиле у дечје уши, а биле су и по укусу старијих.

Сад када размишљам о томе, феноменално је да нешто могу да слушају све генерације.

Ако је то до којих све генерација допре музика некакво мерило успеха, онда су Чола и тим иза њега екстремно успешни.

Омиљена песма ми је дефинитивно „Маслинасто зелена" са албума „Да ти кажем шта ми је" из 1990. године.

Имао сам фасцинацију војницима кад сам био мали, тад сам први пут чуо ту песму и од тад је остала омиљена.

После сам јој учитао нека друга значења и наставио да је волим.

Његов концерт ми је био први или други на који сам отишао у животу.

Милутин Вукоичић, Кувајт

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]